Dokumentarac Oskarom nagrađenog reditelja Kevina Mekdonalda - "Whitney", premijerno je prikazan u Kanu ove nedellje,a priča priču o životu umetnice predivnog glasa koja je od pronađena mrtva u hotelskoj kadi 2012. godine.
Imala je samo 48-godina, a ovaj dokumentarac, pokušao je da odgovori na pitanje šta ju je je odvelo na taj put samouništenja.
Vitni Hjuston je jedna od najprodavanijih umetnica 20. veka, ali umesto njenim glasom mediji su, većinom, i to nekoliko godina pre njene smrti, bavili upravo njenom ovisnošću o drogama. Mekdonald se tako u svom dokumentarcu pita zašto nikada nije mogla da se reši ovisnosti i kako neko ko deluje tako srećno i vrckavo može biti toliko izmučen. Intervjuisao je većinu, ako ne i sve njene najbliže saradnike, uključujući i njenog bivšeg supruga Bobija Brauna i zaključio da je bila ukleta od trenutka kada se rodila.
Stariji rođaci i danas se sećaju kako je bila predivno dete, a uz lepotu pričalo se i o njenim vokalnim sposobnostima. Njena majka bila je učiteljica pevanja pa je tako i sama Vitni odrastala uz muziku, a najviše gospel, u koji se zaljubila. Ali ta ljubav nije bila dugog veka. Uništila ju je afera koju je njena majka Sisi Hjuston imala sa sveštenikom i zbog koje su se njeni roditelji razveli. U to je vreme njena majka je bila prateći vokal poznatim muzičarima kao što su Elvis Prisli i Areta Frenklin. Vitni je još kao tinejdžerka pratila majku na njenim nastupima, a 16. rođendan proslavila je uz kokain, piše BBC. U ranim 20-im postala je superzvezda manekenskog izgleda i neverovatnih glasovnih sposobnosti.
Izgledala je poput 'američke slatke devojke' koja dolazi iz dobre hrišćanske porodice. Ali malo ko je tada znao šta se zapravo događa iza tog balona lepote i sjaja. Kućni snimci svedoče o bistroj devojci uvek spremnoj na šalu i onoj koju je zavisnost o drogama promenila, uništila. Snimanje dokumentaraca o neverovatno talentovanim muzičarima postao je trend, posebno kada je reč o muzičkim divama koje su umrle tragičnom smrću.
Jedan od njih je i "Little Girl Blue", koji priča o Dženis Džoplin, a tu je zasigurno najpoznatiji onaj o Ejmi Vajnhaus. Prošle godine je izašao još jedan dokumentarac čija tema je bila život Vitni Hjuston, Nika Brumfilda - "Whitney: Can I Be Me".
I jedan i drugi bave se nizom sličnih pitanja, posebno "double consciousness" - dvostrukom svesti, koji dolaze uz život afroameričke devojke iz geta koja pokušava da osvoji Ameriku i biseksualnosti koju je negirala u javnosti.
Njen životni put jako je sličan onom prikazanom u Kapadijevom dokumentarcu o životuEjmi Vajnhaus. Obrazac je gotovo isti - bolestan brak sa muškarcem sklonim izazivanju problema, kao što je bio njen brak sBobijem Braunom koji je postao posebno ljubomoran nakon što se Vitni proslavila u filmu"Telohranitelj".
Otac koji se puno "petljao" u njene poslove, a njen je čak bio mnogo gori od Ejminog jer je Džon Hjuston svoju ćerku tužio za 100 miliona dolara.
Mekdonald ne pokušava da popravi svoj film nekim pretencioznim uredničkim odlukama. Doduše video snimke muzičarke prekida isečcima iz vesti, posebno dela iz Zalivskog vrata, kako bi na neki način prikazao i 'pojačao' utisak njenih ličnih 'ratova'.
U trenutku kada gledaoc pomisli kako je reč o još jednom depresivnom dokumentarcu o životu muzičke legende s tužnim krajem, Mekdonald otkiva 'ključ' misterije koja je uništila Vitni.
Već je do tada utvrdio kako su za vreme majčinih (čestih) turneja decu čuvali rođaci, a nakon 90 minuta otkriva nam da je je mladu devojku zlostavljala jedna od njenih rođaka, Di Di Vorvik, inače sestra pevačice Dijon Vorvik. I tada priča poprima jedan potpuno drugi tok, i postaje tragična priča o zlostavljanju deteta.
I zatvorenog kruga u kojem se nalazila ona, a onda završilo i njeno dete. Iako nema konkretnih dokaza ili navoda da je ćerka Bobija i Vitni, Bobi Kristina Braun, takođe bila zlostavljana, dokumentarac se nastavlja pričom o devojci, zatvorenoj u izolovanoj kući dok su njeni roditelji bili nesvesni šta rade pa po zidovima i podovima crtali znakove đavola, termin "zlostavljanje dece" zvuči sasvim primereno.
Bobi je umrla tri godine nakon svoje majke, 2015. godine. Možda će ovaj dokumentarac poslužiti upravo tome, i pomoći deci koja nešto slično proživljavaju i pate, pa čak i u kućama bogatih i slavnih.
