Ekscentrična, hrabra, složena ličnost kao što je bila Pegi Gugenhajm bi verovatno najradije htela da se sama predstavi. I da u jednoj rečenici može da kaže ko je, verovatno bi rekla: Ja nisam kolekcionar umetničkih dela, ja sam muzej, piše Kultivisise.rs.
Margerite Pegi Gugenhajm (1898-1979) rođena u bogatoj jevrejskoj porodici, a nakon smrti oca u Titaniku dobija pravo malo bogatstvo (oko 20 miliona u današnjoj vrednosti). To joj omogućava da dvadesete provodi čitajući umetničke kritike Bernarda Berensona, putujući po Evropi i razgledajući remek-dela renesansnog slikarstva.
U tridesetima je bila posvećena nesrećnom braku sa dadaističkim umetnikom Lorencom Vailijem koji je bio sklonom nasilju, ali mu je rodila dvoje dece. Prepuštala se burnim vezama sa muškarcima, jako ju je pogodila smrt ljubavnika slikara Johana Holsma, nastavila je da se opija na glamuroznim zabavama koje se ponavljauju iz noći u noć. U jednom trenutku prekinula je ovakav način života kako bi osnovala i vodila boemska domaćinstva u Parizu i Londonu.
Životna priča Debi Rejnolds: Udavala se tri puta, ali samo nju je iskreno volela!
Priznaje da se dvoumila da li da otvori galeriju ili izdavačku kuću, ali u tom trenutku joj se činilo da je lakše voditi jednu galeriju. Tako je 1938. u Londonu nastala Galerija Pegi Gugenhajm i u njoj Coktova izložba nadrealističkih slika, a kasnije izložbe Kandinskog, Mura, Pikasa, Braka…
Kada je počeo Drugi svetski rat, Pegi je nastavila da sledi svoju strast i prema njenim rečima, kupovala je jednu sliku dnevno i potrošila oko 40.000 dolara na umetnička dela.
Zbog nacista primorana je da se seli u Marsej gde se zaljubljuje u Maksa Ernsta, nemačkog nadrealistu. Njih dvoje su proveli pet godina u braku. Iako ga je Pegi obožavala, nije oklevala da ga uvredi nudeći mu (samo) dve hiljade dolara za rane radove i sve radove stvorene u budućnosti. Zajedno sa njim emigrira u Njujork gde otvara još jednu galeriju – Umetnost ovog veka.
Jedan od njenih pomoćnika zabeležio je ko je sve dolazio u galeriju i lično se družio sa njom. Među njima su bili: Breton, Sartr, Gala i Salvador Dali, Polok, Mondrian… Sa Beketom je imala kratku ljubavnu aferu. Tvrdila je da se u njega zaljubila zbog njegovih izuzetnih sposobnosti koje je on poricao da ima govoreći da je mrtav i da nema ljudska osećanja.
Životna priča najkontroverznije manekenke 90-tih: Ostao je pokošen njenom lepotom!
Sa Marselom Dačampom, Pegi je imala izvanredno prijateljstvo. Ona ga je poštovala, kupovala njegove radove, a on ju je za uzvrat upoznavao sa umetnicima i pomagao pri odabiru dela za narednu izložbu. Ona otvoreno priznaje da pre ovog poznanstva nije znala ništa o modernoj umetnosti. Kako je sama rekla, "moje znanje je dosezalo do impresionizma, ali slušajući Dačama brzo sam učila".
Dok je pisala svoje memoare, tri rečenice do stranice dnevno, Pegi je u pismu prijatelju napisala da je zabavnije pisati nego biti žena. Njena ideja za naslov bila je "O mojih pet muževa i nekim drugim muškarcima", ali ju je tadašnji muž Lorens Vail odgovorio i predložio "Ka novom veku".
Memoari sadrže mnoge skandalozne detalje iz privatnog života kako nje tako i umetnika sa kojima se družila. U jednom delu čak opisuje prekid svoje trudnoće kao da je to još jedno zabavno veče u njenom životu. Njujork Tajms opisao je njenu knjigu kao previše iskrenu, prigodnu za tabloide i sa manjkom ženstvenosti i duha, a Čikago Tribjun kao ispovest jedne nimfomanke. Herbert Rid istoričar umetnosti, pesnik, filozof, međutim, kaže:
Nadvisila si Rusoa i Kazanovu.
Pišući druge memoare "Ispovesti zavisnika od umetnosti", Pegi je menjala imena umetnika i uzdržala se od pokazivanja svoje želje da šokira.
Pegi je zbog svog jevrejskog porekla i široko rasprostranjenom antisemitizmu tadašnje Evrope celog života imala snažno osećanje niže vrednosti. Na to treba dodati i veliku ličnu nesigurnost. Verovala je da je ružna, i ono što ju je najviše pogađalo – da nije pametna i talentovana kao njeni prijatelji.
Jednom prilikom kada je na zabavi prijateljica pohvalila njenu pretencioznost, Pegi je odgovorila: "Pretenciozna sam. Celog života ja samo stremim ka inferiornosti."
Takođe, nije bila vernica. Kada je posetila Zid plača i ugledala vernike koji se mole, ona je zapisala: "Pogled na moje sunarodnike koji javno uzdišu i oplakuju iskrivljenih tela, izazivao mi je gađenje. Bilo je to više nego što sam mogla da podnesem."
Iako je ova kolekcionarka umetničkih dela samostalno započela sopstveni posao, napravila ozbiljnu karijeru, sama uspela da izgradi mrežu prijatelja koji su bili najveći umetnici prošlog veka, uvek je tvrdila kako joj je potreban muškarac koji će, kao Ernst, da je upozori da za sebe govori da je Amerikanka, a ne Jevrejka; kao Lorens da je podučava o Evropi, vinima, hrani i umetnosti. "Osećala sam da mi je potreban muškarac da prevodi stvarnost na jezik koji razumem."
Preljuba i skandal: Neverovatna životna priča Ingrid Bergman!
Iako je imala takav stav, smatrala je sebe buntovnicom protiv tradicije jer nije samo vodila domaćinstvo kao gotovo sve žene tog vremena.
Poslednje decenije života Pegi je provela u Veneciji gde se danas nalazi jedna od značajnijih zbirki moderne umetnosti – Galerija Pegi Gugenhajm gde se mogu videti Pikasova, Mondrijanova, Murova, Polokova dela.
Umrla je od posledica srčanog udara i nije se nikad u potpunosti oporavila od smrti kćerke pod nerazjašnjenim okolnostima.
Pegin autentičan spoj egzibicionizma i uzdržanosti, stidljivosti i potrebe za pažnjom pomogli su joj da se održi u svetu umetnosti 20. veka s jedne strane i svetu glamura, ogovaranja i medijskog publiciteta sa druge. Njena težnja da mitologizuje sebe i umetnike koje je predstavljala uticala je na oblikovanje savremenog sveta umetnosti, na pretvaranje umetnika u poznatu ličnost i pripadnike visokog društva u kolekcionare umetničkih dela.
Životna priča Glorije Vanderbilt (93): Bogata naslednica kojoj je sudbina zadala najteže udarce!
