Pre neki dan je objavljen zvanični trejler za seriju "Američka krimi priča: Ubistvo Đanija Versaćea" koja prati poslednje dane poznatog dizajnera. Uloga ĐanijaVersaćea pripala je venecuelanskom glumcu Edgaru Ramirezu, dok njegovu sestru, Donatelu, igra Penelope Kruz. Ova ekranizacija je dokaz da ni nakon 20 dugih godina, koliko je prošlo od dizajnerovog ubijstva, javnost ne prestaje da intrigira ovaj slučaj koji je potresao ceo svet.
Đani Versaće je bez sumnje bio najveći hedonista među dizajnerima tih 90-ih godina, preplanuli šarmer koji je svojom životnom energijom osvajao klijente, medije i zvezde s A liste. Jednakim je šarmom osvajao i internacionalnu scenu kojom je, sa životnim partnerom Antoniom Damikom, žario i palio 90-ih godina.
Saveti legendarnih dizajnera: Ne postoje ružne žene, već samo one lenje!
Versaće je uvek imao najbolje zabave, prisećaju se danas svi akteri tog doba. Madona bi se previjala u uglu sobe obešena o nekog zgodnog mladog Apolona, Prins je navodno plesao na stolu okružen s četiri telohranitelja, dok ga je ispred sobe čekao još jedan sa zavezanim dobermanom. Vitni Hjuston i Bobi Braun su takođe bili česti gosti njegovih žurki, kao i Rupert Everet, Kejt Mos, Naomi Kempbel i cela četa supermodela i dizajnera. Đanijevi prijatelji se još uvek sećaju jednog pariskog partija kada je Karl Lagerfild plesao sa Kejt Mos do ranih jutarnjih sati.
Đanija svi pamte kao ugodnog i pristojnog čoveka koji je pre svega voleo život i svoju porodicu. Obožavao je sestru Donatelu koja mu je bila najbolja prijateljica i muza. S jednakom je ljubavlju pristupao nećaki Alegri kojoj je i ostavio dobar deo svog nasledstva. Za porodicu je uvek govorio da su jedini kojima može verovati: "Posvađamo se u 18 h i sednemo na večeru u 20 h"- govorio je.
Merilin Monro je živa, u Švajcarskoj uživa sa unucima: Šokantna teorija potresa svet!
Nije potrebno posebno isticati koliko je Đani zaslužan za oblikovanje glamuroznog italijanskog stila kakvog poznajemo danas. Ako je Armani bio kralj elegancije, Đani je bio kralj dekadencije. Znao je prirediti šou i dati publici puno više od odeće. Nudio im je svoju verziju Holivuda na pisti uz niz supermodela koje su se u grupama šetale pistom i slale poljupce fotografima. Versaće je bio i pravi radoholičar. Koliko se znao opustiti toliko je radio sa žarom i upornošću koja je njegovu firmu dovela do statusa moćnog porodičnog brenda, u to vreme čak najmoćnijeg u Italiji. Bio je jako vešt u skiciranju, toliko vešt da mu je navodno Karl Lagerfild slao svoje skice na proveru. A verujte nam, od Lagerfelda nema boljeg.
Porodica je bila složna, kompanija je dosegla vrednost od milijardu dolara, poslovalo se u svim razvijenim zemljama sveta, brend je prerastao modu, postao je način života - Versaće stil. Ako bolje proučimo to razdoblje 90-ih godina, lako je zaključiti da govorimo o dobu optimizma. Dobar deo 80-ih je obeležila epidemija AIDS-a koja je poharala mnoge poznate umetnike i parti manijake. Depresija se osetila u vazduhu. Odjednom su svi umirali od bolesti o kojoj se malo pričalo. Do 90-ih se svest o AIDS-u proširila i počelo se ozbiljnije i staloženije pristupati problemu. Zajednica se smirila i složno delovala u nastojanju da se otkrije lek koji bi mogao pomoći obolelima. Na horizontu se uzdizala nada i neki novi početak za sve učesnike društvene scene. Živelo se punim plućima. Savršena pesma tih godina je bila "Freedom" Džordža Majkla. Sloboda da se bude što god se želi, da se živi kako se želi i da se pritom prokleto dobro zabavlja.
Neverovatan život kraljice popa: Imala sam samo jednu ambiciju - da vladam svetom! (FOTO)
Tu slobodu življenja Đani je osećao u Majamiju, parti srcu Floride, mestu koje je kultura, boja, načina života imao nešto versaćevsko u sebi. Đani je imao običaj da šeta po Majamiju, pogotovo u jutarnjim satima. Šetao je do obližnjeg kafića gde je kupovao kafu i novine. Telohranitelja nije imao, a i zašto bi? U ovom gradu je živeo, odmarao se, poznavao je konobara u susednom kafiću, dečaka koji mu je prodavao novine. Otkako je 1992. godine kupio raskošnu vilu Kazu Kazuarinu i pretvorio je u verovatno najluksuzniju nekretninu na Floridi, Versaće je ovde bio domaći čovek.
I tog 15. jula 1997. godine je ostao veran svom jutarnjem ritualu. Probudio se, pozdravio spremačicu i krenuo po kafu i novine. Po povratku je krenuo da otvori velika gvozdena vrata vile Kazuarine kada ga je pozvao 25-godišnji muškarac obučen u sivu majicu i crne kratke pantalone. Đani se okrenuo da pogleda osobu koja ga je pozvala, a ono što se dogodilo sledeće je ostalo zapisano u istoriji mode kao najstrašniji slučaj koji se svima urezao u pamćenje.
Endru Kananan, serijski ubica, gej žigolo, psihopata, zaluđeni obožavatelj, koji je po pisanju medija bio natprosečno inteligentan poput većine psihopata, a zarađivao je varajući bogate i starije ljubavnike. Pre nego je odlučio da presudi Versaćeu, Kananan je ubio četvoro ljudi među kojima je bio i njegov bivši ljubavnik, arhitekta Dejvid Medson. Policija je jedno vreme verovala da je Kananan krenuo u krvavi pohod zbog verovanja da boluje od AIDS-a. Nakon obdukcije se pokazalo da motiv ne "drži vodu".
Mračne porodične tajne poznatih: Čiji otac je plaćeni ubica, ko je zlostavljan kao dete
Kananan i Versaće su se navodno sreli jednom u San Franciscu početkom 90-ih godina, i po rečima očevidaca Versaće je prepoznao mladog žigola kog je navodno upoznao na jezeru Komo. Razmenili su nekoliko rečenica i susret se završio. Jesu li se ponovno sreli, jesu li možda proveli koje veče zajedno, jesu li ikada više razgovarali, ostaje nepoznato do danas.
Ubistvo Đanija Versaćea je pokrenulo jednu od najvećih i najagresivnijih potraga za počiniteljem. Javnost i mediji su vršili veliki pritisak na policiju da se izvršitelj što pre pronađe i izvede pred lice pravde. Nisu morali dugo da čekaju. Naime, osam dana nakon ubistva policija je pronašla mrtvog Kananana u sobi na brodu. Presudio je sam sebi hicem u glavu. Mediji su mesecima pisali o mogućem motivu ubistva, spominjalo se čak i naručeno ubistvo od strane italijanske mafije, ali niko nikada nije došao do prave istine.
Serija koja bi svetlost dana trebalo da ugleda sledeće godine, pokušaće da razjasni neke stvari oko ubistva. Kao inspiracija uzeta je knjiga autora Morein Ort izdata 1999. godine, a u kojoj je pokušala povezati zamršene konce ove priče. Nikada se neće saznati je li postojao neki odnos između Versaćea i Kananana i što se dogodilo tog letnjeg jutra na pragu Kaze Kazuarine, kada je Đani poslednji put prošetao svojom ulicom i pozdravio dečaka koji mu je prodavao novine.
