Slavni jugoslovenski pesnik Tin Ujević bio je poznat kao veliki boem i čovek kojeg dobro raspoloženje retko kad napušta. Poznavale se ga sve kafedžije i muzikanti od Zagreba do Beograda, a "stalne mušterije" ovih objekata dobro su znale da "ne izlaze na crtu" pesniku jer se pričalo da može da popije i pojede više od svih.
Donosimo vam jednu anegdotu iz Tinovog boemskog života koju i danas prepričavaju kafedžije širom bivše Jugoslavije.
Anegdota iz srpskog sela: Kako je obdareni seljak smirio caricu u Beču!
Jedne večeri došao Tin Ujević u neku prestižnu i jako otmenu kafanu u Zagrebu, seo za sto i naručio kafu. Pesnik je bio ležerno obučen, u čistu, ali pomalo pohabanu odeću koja je pamtila i bolje dane. Kelner koji mu je prišao da primi narudžbinu to je primetio i odbio da ga usluži rekavši kako Ujević nije prikladno odeven za tako "otmeno" mesto.
Bez reči, pesnik je ustao i izašao iz kafane, ali nije mnogo prošlo, a ponovo se pojavio ovoga puta noseći svoje najbolje i najsvečanije odelo. Seo je za isti sto i ponovo naručio kafu. Ovoga puta, uz veliki, ulagivački osmeh, kenler je doneo narudžbinu, a pesnik je uzeo kafu, otvorio džep od svog sakoa i izručio kafu u njega naočigled svih prisutnih.
"Tako vam je to kad poslužujete odelo, a ne čoveka," rekao je zapanjenom kelneru, ustao i otišao iz kafane Tin Ujević.
Tito je mrzeo ovu priču pa je branio da se prenosi: Kako mu je jedna baka oštro odbrusila!