Pročitajte

Malo ljudi zna da je Pavle Vuisić bio i pesnik: Ovo su stihovi koje je napisao!

Mirjana Vuisić, supruga pokojnog glumca, objavila je knjigu poezije Pavla Vuisića “Pesme sa života”. Jedna od pesama iz te knjige pojavila se i na internetu

Zanimljivosti 15.02.2019. - 17:34h Autor: dnevno.rs
Foto: Youtube Printscreen / MisterDjuka

Njegove kultne uloge i brilijantna gluma svima su ostale u sećanju. Pavle Vuisić jedan je od velikana srpskog glumišta, a zbog svog specifičnog senzibiliteta i nesvakidašnjeg humora, iza njega su ostale anegdote koje se i danas prepričavaju. Ipak, malo ljudi zna da je Pavle Vuisić pisao i pesme.

Nema čoveka koji nije voleo i kome nije poznat glumački opus velikog barda jugoslovenske kinematografije Pavla Vuisića. Važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidivog i živopisnog čoveka čiji nas raskošni talenat i danas, mnogo godina nakon njegove smrti iznenađuje, zasmejava ili tera na plač.

 

Zato o njemu danas znamo mnogo. Smejemo se anegdotama koje su ostale iza njega, divimo se njegovoj hrabrosti da svima i svakome kaže šta misli, aplaudiramo originalnosti koju je uneo u neke od najkultnijih scena domaće kinematografije, oduševljavamo se čak i testamentom koji je napisao.

Ali – da li ste znali da je Pavle Vuisić bio i pesnik?

 

Mirjana Vuisić, supruga pokojnog glumca, objavila je knjigu poezije Pavla Vuisića “Pesme sa života”. Jedna od pesama iz te knjige pojavila se i na internetu.

Svetlarnik, drugi

 

Nekad su robijaši

čameći u tamnicama

očekivali tračak svetla

što im ga je darivalo sunce

onako bahato

kad je zalazilo,

kada nije znalo šta će

sa zracima svojim zlaćanim.

Nekad su robijaši čekali zrak

a ja čak ni tome

ne mogu da se nadam,

jer stradam.

Sunce moje meni

niti se rađa niti zalazi.

Osvetli svetlarnik

samo trideset minuta,

verovatno, ni u to nisam

siguran,

jer nikada nisam kod kuće

kad sunce sija u svetlarnik

možda je sijanje još kraće.

E, tu je razlika velika

između mene i robijaša.

Oni, koji imaju sreću

da su im prozori na zapadnoj strani

gledaju sunce zlaćano.

Oni, što su im prozori na istoku

gledaju, na sreću, sunce istočno,

opet crveno i zlaćano.

A ja, kad oni uživaju

u izlasku, ti robijaši,

ili zalasku sunca,

ja onda moram imati

zatvorene oči

da ne bih gledao

jer nemam kud da gledam

do u svetlarnik,

u koji još nije došlo sunce

ni na početku,

ni na kraju

ove priče.

 

PAVLE VUISIĆ

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...