Književnica Silvija Plat tvrdila je da ju je suprug, takođe pesnik, Ted Hjuz dva dana tukao pre nego što je imala spontani pobačaj s njihovim nesuđenim detetom i da je Hjuz hteo da vidi mrtvu. Guardian je optužbe izvukao iz do sada neobjavljenih pisama iz jednog od najgorih i najdestruktivnijih brakova koji su poznati iz književničkih krugova. Pisma su nastala između 18. februara 1960. i 4. februara 1963. godine, nedelju dana pre nego što je ona počinila samoubistvo, odnosno, pokrivaju periode koji je do sada bilo neistražen i čitaocima i akademicima.
Američka spisateljica u to vreme je živela u Engleskoj, detaljno je vodila svoj dnevnik još od svoje 11. godine, ali njen suprug je nakon njene smrti izjavio da su njeni dnevnici iz tog vremena izgubljeni, jer ih je on uništio kako bi "zaštitio njihovu decu" Fridu i Nikolasa. Sad su se, međutim, pojavila pisma. Bila su poslata doktorki Rut Barnhaus, koja je u svoje vreme poslužila Silviji Plat kao inspiracija za doktorku Nolan u Platinoj autobiografiji kojoj se obraća za pomoć nakon prvog pokušaja samoubistva. Korespondencija između dve žene je jedan od retkih necenzurisanih zapisa Plat iz perioda u kojem je napisala neke od svojih najslavnijih pesama, uključujući i zbirku Arijel.
Bili su slavni i imali bolesne sklonosti: Spavanje sa bratanicom, skupljanje stidnih dlaka, orgije!
U zbirci pisama najvažnijih devet je nastalo nakon što je Plat otkrila suprugovu neveru s njenom prijateljicom Asijom Vevil u junu 1962. Pisma je prikupila feministkinja Harijet Rozenštajn sedam godina nakon pesnikinjine smrti za potrebe istraživanja koje nikada nije dovršila. U zbirci se nalaze lekarski nalazi iz 1954. godine, dopisivanje Plat s prijateljima i razgovori s Barnhaus u sklopu terapije s pesnikinjom.
Arhiv je na videlo izišao nakon što je neimenovani antikvar ponudio cenu od 875.000 dolara. Plat je na terapije kod Barhnaus išla dok je živela u SAD-u. Nakon selidbe u Englesku, one su ostale u kontaktu, što je mnogim istraživačima bilo jako zanimljivo zbog posebne ljubavi između dve žene. Prepiska otkriva toplu i otvorenu intimnost, kao i zajednički smisao za humor. Isto tako, međutim, otkriva i količinu bola nakon otkrića suprugove preljube, a najšokantniji su delovi s optužbama o suprugovom fizičkom zlostavljanju nje kratko uoči njenog spontanog pobačaja 1961.
Razmera njihove otuđenosti iščitavaju se iz pisma od 21. oktobra 1962. u kojem Plat navodi kako joj je Hjuz otvoreno rekao da bi hteo da je ona mrtva. Plat je od ranije imala istoriju depresija, pokušala je samoubistvo još 1953. godine, ali prave razmere svojih zdravstvenih problema nije otkrivala sve do kratko nakon njihovog razvoda. Pisma su nastala u tom periodu, nakon što se raspala jedna od najčuvenijih književničkih romansi 20. veka.
Hjuz je bio rođen u Jorkširu, Plat je upoznao dok je ona bila studentkinja na Kembridžu 1956. On je u to doba već bio renomirani pesnik, za četiri meseca su se već i venčali i sklopili vrlo kreativno partnerstvo iz kojih su izašla neka od njihovih najboljih dela. Ali, kako se dogodilo sve što se dogodilo, Hjuz je uoči svoje smrti 1998. objavio "Rođendanska pisma", delo u kojem se osvrće na njihovu vezu, posebno na doba nakon nje.
Niko nije bio više seksualno poremećen od njega: Zbog mučenja žena završio u ludnici! (VIDEO)
Zapravo je reč o očiglednom protivudaru na kritike iz feminističkih krugova koji su ga neprestano još od 70-ih prozivali zbog nesumnjivog zlostavljanja tad već odavno pokojne bivše supruge. Aktivistkinje i aktivisti bi njegova čitanja prekidali uzvicima "ubica", o njemu se pisala protestna poezija, s groba Silvije Plat Hjuz neko je uklonio njegovo prezime koje je ona dodala svom. Platina pisma smatraju se mogućim izvorom korespondencije koja je pesnikinji služila kao katarza, kao način da se oslobodi kreativnih blokada kako bi mogla da piše svoje poslednje, eksplozivne, do danas trajne pesme.
Proročko upozorenje slavnog pisca niko nije slušao: Sve se obistinilo! (FOTO, VIDEO)
