Poroci ga pratili celog života

Lud od alkohola i droge ubio suprugu: Skandalozan život slavnog pisca! (FOTO)

Vilijam Barouz ostavio je dubok trag zahvaljujući svom pisanju, ali i šokantnom načinu života
Vip priča 20.08.2016. - 19:41h Autor: express.hr
Foto: Profimedia

Narkoman, ubica, ženomrzac, sifiličar i jedan od najvećih američkih književnika. Vilijam Sjuard Barouz bio je sve to, a do kultnog statusa došao je podjednako svojim romanima, kao i nekonvencionalnim životnim stilom.

 

Rođen je 1914. godine u Sent Luisu u bogatoj porodici. S ocem, majkom i starijim bratom živeo je lagodno, a najveći stres bile su mu dve godine u internatu u Novom Meksiku, gde je otišao kad je imao 14 godina. Patio je jer se nije uklapao u društvo, a tad je primetio svoje homoseksualne sklonosti. Kasnije je priznao da je tad prvi put pisao ljubavna pisma drugom dečaku, ali u strahu da ga neko ne otkrije ih je spalio.

 

Barouz je dugo od porodice krio da je homoseksualac, a kad im je to i priznao, nije naišao na odobravanje. U internatu je pročitao knjigu "Ne možeš pobediti" Džeka Bleka, memoare profesionalnog lopova i zavisnika od opijuma. Ta knjiga će da postane svojevrstan obrazac za njegov kultni poluautobiografski roman "Džanki". Veći deo mladosti Barouz je proveo tražeći se i pokušavajući da piše. Studirao je sve i svašta.

 

Prvo je na Harvardu upisao englesku književnost, a osim učenja napamet delova knjiga omiljenog mu autora Šekspira, najviše je uživao u izletima u Njujork, gde je upoznao gej andergraund scenu.

 

Muškarci je obožavali, žene joj se divile: Zbog uspeha slavna glumica dotakla dno! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Leta je provodio radeći svakakve poslove, a jedno vreme je bio i novinar. Dobio je otkaz jer nije hteo da radi ono što su šefovi od njega tražili. Nakon što je diplomirao, prvo je sanjao o studijama antropologije, koje je i upisao, ali ubrzo je otišao na putovanje Evropom koje su mu platili roditelji.

 

Mesečno su mu davali 200 dolara, što bi danas bila vrednost od oko 3.000 dolara. Džeparac je dobijao sledećih 25 godina pa je imao potpunu slobodu. Često je putovao, a radio je uglavnom kako bi se zabavio, doživeo nešto novo o čemu će da piše i da bi imao više novca za drogu i alkohol. S prijateljem je bio u Parizu, Budimpešti i Beču, koji mu se najviše svideo, pa je tamo upisao studije medicine.

 

Dane je uglavnom provodio zavodeći mladiće. Na leto je bio na odmoru u Dubrovniku, gde je upoznao Ilse Klaper.

 

"Barouz je bio izuzetno pristojan čovek. Njegovi prijatelji i način života mi se nisu sviđali. Ali uvek sam cenila njegovu iskrenost, kao i on moju", navodno je svom nećaku rekla Ilse, jevrejka iz Hamburga. O njoj se ni danas ne zna mnogo, nijedan njen intervju nije sačuvan – ako je ikad i napravljen. O njihovom braku je pisao i Barouzov prijatelj Džek Keruak u romanu "Na putu" – bio je to brak iz koristi.

 

Doduše, Keruak je napisao kako se "u Jugoslaviji oženio beloruskom groficom da bi je spasao od nacista, a kasnije je nikad više nije video", što nije potpuna istina.

 

10 godina bila u vezi sa svojim ocem: Nekadašnja dečija zvezda šokirala priznanjem! (FOTO, VIDEO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ilse je 1936. godine živela u Dubrovniku. Iz Nemačke je pobegla dve godine pre toga zbog nacista. Vodila je turiste po dubrovačkom primorju i podučavala jezike – pričala je nemački, francuski, hebrejski, engleski, ruski i hrvatski.

 

Barouz joj je brzo postao prijatelj, a kasnije ju je pisac nazvao "zadovoljavajuće nekonvencionalnom". Bila je 14 godina starija od njega. Delili su intelektualne interese i puno vremena provodili u razgovorima o umetnosti šetajući plažama i obilazeći kafiće.

 

Iduće godine Barouz se vratio u Dubrovnik kako bi se oporavio od operacije slepog crijeva i sifilisa, pa se ponovo družio s Ilse. Njoj je u to vreme istekla viza za boravak u Jugoslaviji, a novu su joj odbili. Ilse je bila u potpunoj panici jer je rat bio sve izgledniji, a nacisti sve bliži Jugoslaviji.

 

Barouz joj predlaže da se venčaju kako bi mogla da pobegne iz Evrope i da dobije američko državljanstvo, što ona oduševljeno prihvata. Budući kultni pisac roditeljima je u Sent Luisa poslao telegram u kojem ih je obavestio o svom braku.

 

Nisu ga odobravali, ali nisu mogli da učine ništa. Ilse i Vilijam otputovali su u Atinu i venčali se, a zatim su odleteli u Sjedinjene Američke Države. Imigraciona služba poverovala je da su se venčali zbog ljubavi, a taj je brak odgovarao i njemu. Barouz je bio homoseksualac, pa mu je brak na papiru bio savršen paravan. Njih dvoje nikad nisu zajedno živeli, ali ostali su dobri prijatelji i često su se viđali.

 

Marina Abramović: Imala sam 3 abortusa, deca su kriva što žene nisu uspešne! (FOTO, VIDEO)

 

Dejvid Kronenberg i Vilijam Barouz, foto: Profimedia
Dejvid Kronenberg i Vilijam Barouz, foto: Profimedia

Ilsin partner Ernst Toler je uspeo da dođe u Ameriku i zajedno su živeli i radili u Njujorku, a nakon Drugog svetskog rata vratili su se u Evropu. Barouz i Ilse razveli su se 1946. godine.

 

Odmah nakon povratka u SAD, Barouz je s prijateljem iz detinjstva Kelsom Elvinsom iznajmio kuću u Kembridžu, u državi Masačusets, pa je počeo da uči jezik Navaho Indijanaca i da proučava majansku arhitekturu. Celog života bio je pomalo opsednut južnoameričkom kulturom i svime što je imalo transcendentalno. Seanse sa šamanima i podvrgavanje egzorcizmu bili su njegove ideje duhovnosti, a strastveno je verovao u postojanje vanzemaljaca.

 

"U Americi moraš da budeš devijantan ili ćeš umreti od dosade", rekao je svojevremeno.

 

Godinama je pokušavao da piše, ali nikako nije bio zadovoljan. Kasnije je rekao da je patio od blokade koju je prekinuo 1938. godine, kad je s Elvinsom napisao priču o katastrofi broda usred okeana, inspirisanu tragedijom Titanika.

 

Tragično potonuće: 5 činjenica koje niste znali o Titaniku! (FOTO, VIDEO)

 

Godinu dana kasnije konačno se seli u Njujork, gde je imao burnu ljubavnu aferu sa Džekom Andersenom. Nakon jedne od svađa, Barouz je u psihotičnom besu i pod uticajem droge nožem odsekao deo malog prsta na ruci, zbog čega je završio u psihijatrijskoj bolnici.

 

 

Usledio je kratak boravak u Čikagu, gde je Barouz radio kao istrebljivač, iskustvo koje je kasnije opisao u poluautobiografskom romanu istog naziva. Ubrzo se vratio u Njujork, ovog puta s prijateljima Lisjenom Karom i Dejvidom Kamererom koje je poznavao iz rodnog Sent Luisa. Njih dvojica upoznali su Barouza sa Džekom Keruakom i Alenom Ginzbergom, a u Njujorku je iz njihovih opijanja nastao bitnički pokret.

 

Barouz je živeo s Keruakom i njegovom devojkom Edi Parker. Svi su bili zavisnici: Barouz od morfijuma, a Keruak i Ginzberg od benzedrina. Barouz je tako upoznao i Džoan Volmer, s kojom je godinama bio u ljubavnoj vezi i s kojom je imao sina. I ona je bila zavisnica, a imali su vrlo burnu vezu.

 

Sve je kulminiralo u Meksiku, gde su pobegli kako ne bi završili u zatvoru. Naime, da bi finansirali svoje zavisnosti, Barouz je dilovao heroin i marihuanu i više puta su ga hapsili. Pretila mu je kazna, pa je isplanirao kako će barem pet godina s Džoan da živi u Meksiku. Lud od droge i alkohola, jedne večeri navodno je hteo da igra "Vilijam Bel izazov" s Džoan – odnosno da puca u bocu postavljenu na njenoj glavi.

 

Droga, kockanje, abortus: Svi skandalozni gresi saudijskog kralja! (VIDEO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Pucao je prenisko i ubio je. Kasnije je tvrdio da je proveravao da li je pištolj napunjen i slučajno je opalio. Advokat je uspeo da ga izbavi iz pritvora, pa je ovaj ponovno pobegao i nikad nije odslužio kaznuMesecima je lutao Južnom Amerikom i tražio mističnu drogu yage, koja je navodno davala telepatske sposobnosti.

 

"Ubij kučku i napiši knjigu! To sam ja učinio", izjavio je pred kraj života pred prijateljima.

 

Nakon povratka u Ameriku počeo je da piše i tako je nastao kultni "Queer", dok je rukopis za "Džanki" te 1951. godine bio skoro gotov. To je bio njegov prvi roman, objavljen 1953. godine pod pseudonimom Vilijam Li.

 

Ubrzo nakon toga seli se u Tanger u Maroku, koji je do 1956. godine bio grad pod međunarodnom ingerencijom – praktično, potpuno slobodan i savršen za Barouza. Više puta se tokom života vraćao Tangeru, a posećivali su ga Keruak, Ginzberg, Kar i drugi prijatelji.

 

Barouz je uživao u slobodnom opijanju, drogiranju i homoseksualnosti koju nije morao da skriva, a ta je sloboda povoljno je uticala na njegovo pisanje. Ginzbergu je u pismima slao svoje fragmentirane zapise, koje je hteo da spoji u roman radnog naziva "Interzone". Kad su Ginzberg i Keruac došli u Tanger, Barouz je već imao više od hiljadu stranica materijala, a novi naslov bio je "Gola požuda".

 

Ali Ginzberg je pogrešno pročitao – umesto "lust", na engleskom požuda, pročitao je "lunch" – ručak i tako dao naslov jednom od najpoznatijih Barouzovih dela. "Goli ručak" za izdavača je prekucao Džek Keruak.

 

"Jako je brzo kucao. Mislim da je bilo 120 reči u minutu. Ja sam mu čitao rukopis, birao sam najbolje delove, a on je kucao po čitave dane. Bacali smo te papire po sobi jer smo planirali da odredimo njihov red kad sve bude gotovo. Neko je na kraju rekao da to nije potrebno jer su savršeno poređani i ovako. Nije me bilo briga, pa sam sve stavio u kovertu i poslao izdavaču u Pariz. Samo jednu izmenu smo napravili pre objave: prvo poglavlje pretvorili smo u poslednje, stavili smo ga na kraj", rekao je Barouz u jednom intervjuu.

 

"Goli ručak" je objavljen 1959. godine, prvo u Parizu, zatim u ostatku Evrope i Amerike. Roman je postao kultni upravo zbog nelinearne tehnike pisanja, koju je Barouz i kasnije koristio i unapredio koristeći se tehnikom "cut up". Radilo se o isecanju delova teksta i ponovnom lepljenju kako bi se stvorile nove rečenice - svojevrsni literarni kolaž.

 

Tom tehnikom je napisao svoje romane "Soft Machine" i "Nova Express", objavljene početkom šezdesetih godina. 
Osim te tada avangardne tehnike, njegovo pisanje je izazivalo sablazan i bilo mu je teško pronaći izdavača zbog eksplicitnih i često naturalistički napisanih tema poput zavisnosti, homoseksualizma i seksa. Roman "Queer" objavljen je tek 1985. godine.

 

Nekada gutao knjige, sada samo alkohol: Životna drama slavnog glumca! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

"Lekara ne kritikuju kad opisuje simptome bolesti, čak i ako su oni odvratni. Pisci imaju pravo na istu slobodu. Kad neko kaže "odvratno", to se ne odnosi na knjige, nego na subjektivnu reakciju te osobe. Ništa nije odvratno samo po sebi. Takve reči, poput "odvratno" i "prljavo" sprečile su nas da na naučni način eksperimentišemo sa seksualnošću", poručio je kritičarima.

 

Pre nego što se devedesetih skrasio u gradu Lorens u Kanzasu, živeo je u Londonu, Parizu i Njujorku. Barouz je, kao i svi bitnici, bio superzvezda među književnicima.

 

Družio se sa Endijem Vorholom, Dejvidom Bouvijem, Bobom Dilanom, Mikom Džegerom i Kurtom Kobejnom. 
Okružen svojim mačkama, koje je voleo više od ljudi, preminuo je od srčanog udara 2. avgusta 1997. godine u svom domu, sa 83. godine.

 

"Samo zato što spava s momcima i drogira se ne znači da toleriše ili podržava većinu narkomana ili homoseksualaca. Bil jednostavno ne voli većinu ljudi", opisao ga je biograf Beri Majls.

 

Prekinula ćutanje: Zašto se bivša žena Dejvida Bouvija odrekla njihovog sina? (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs