Ubica joj je prepolovio telo, izvadio creva, isekao lice, pa sve oprao benzinom: Najjeziviji zločin Holivuda nikada nije rešen

Lepa 22-godišnja Elizabet Šort otišla je u Los Anđeles sa snom o novom životu i Holivudu. Nekoliko dana kasnije pronađena je mrtva, brutalno raskomadanog tela, a način na koji je ubijena i danas predstavlja jednu od najmračnijih misterija američke kriminalističke istorije.

Više od sedam decenija kasnije, slučaj poznat kao ubistvo Crne Dalije i dalje intrigira istražitelje, istoričare i ljubitelje krimi-priča širom sveta.

Devojka koja je sanjala o Holivudu

Elizabet Šort rođena je 29. jula 1924. godine u Hajd Parku, predgrađu Bostona, kao treća od pet ćerki Klea i Fibi Mej Šort.

Njeno detinjstvo obeležile su porodične teškoće. Velika depresija teško je pogodila porodicu, a njen otac je 1930. godine iznenada nestao. Porodica je u početku verovala da je izvršio samoubistvo, da bi kasnije saznala da je živ i da je započeo novi život u Kaliforniji.

Njena majka ostala je sama sa pet ćerki i morala je da radi kako bi ih izdržavala.

Elizabet je od mladosti imala zdravstvene probleme, posebno astmu, zbog čega je povremeno boravila u toplijim krajevima. Međutim, ono što ju je najviše privlačilo bio je svet filma.

Bila je fascinirana Holivudom, glumicama i glamuroznim životom koji je gledala na filmskom platnu. Verovala je da bi upravo Kalifornija mogla da joj pruži priliku za novi početak.

Ljubav koju je prekinula tragedija

Tokom 1944. godine Elizabet je upoznala pilota Metjua Majkla Gordona Mlađeg.

Njihova veza brzo je postala ozbiljna. Gordon je tokom službe u Indiji čak zaprosio Elizabet, a ona je prihvatila verujući da će nakon rata započeti zajednički život.

Međutim, do njihovog venčanja nikada nije došlo.

Gordon je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 1945. godine, ostavljajući Elizabet slomljenu.

Nedugo nakon toga ona je počela da traži novi pravac u životu.

Preselila se u Kaliforniju

Godine 1946. Elizabet je otišla u Južnu Kaliforniju.

Nije postala velika filmska zvezda, kako će kasnije sugerisati senzacionalistički novinski tekstovi. Nije imala veliku filmsku karijeru, niti je dobila značajnu ulogu.

Radila je povremene poslove, menjala smeštaje i pokušavala da pronađe svoje mesto u ogromnom Los Anđelesu.

Upravo će činjenica da je često menjala mesto boravka i da je poznavala veliki broj ljudi, ali sa mnogima nije bila naročito bliska, kasnije predstavljati ogroman problem za istražitelje.

Poslednji put viđena je nekoliko dana pre smrti

Početkom januara 1947. godine Elizabet je prijateljima govorila o planovima za budućnost.

Navodno je želela da ode u Čikago i pokuša da pronađe nove poslovne prilike.

Dana 9. januara viđena je poslednji put.

Robert „Red“ Menli odvezao ju je do hotela Biltmor u centru Los Anđelesa. Tamo je, prema tadašnjim informacijama, trebalo da se sastane sa nekim.

Nakon toga njen trag nestaje.

Šest dana kasnije, Los Anđeles će se probuditi uz vest o jezivom zločinu.

Prizor koji je šokirao Ameriku

Ujutro 15. januara 1947. godine Beti Bersinger šetala je sa svojom malom ćerkom ulicom kroz naselje Lejmert Park.

U jednom trenutku ugledala je nešto što je, kako je kasnije opisivala, izgledalo poput odbačene lutke.

Prišla je bliže.

Tada je shvatila da pred njom nije lutka.

Bilo je to telo mlade žene.

Prizor koji je zatekla bio je toliko stravičan da će uskoro postati jedna od najpoznatijih fotografija zločina u istoriji Los Anđelesa.

Telo je bilo presečeno na dva dela i ostavljeno na otvorenom prostoru.

Ubica je pokušao da ukloni tragove

Istražitelje je posebno zbunilo to što na mestu gde je telo pronađeno gotovo da nije bilo krvi.

To je ukazivalo na mogućnost da Elizabet nije ubijena na tom mestu, već da je telo nakon ubistva doneto i pažljivo postavljeno.

Na telu su pronađeni brojni tragovi povreda, a lice je bilo teško osakaćeno.

Posebno jeziv bio je rez koji se protezao od uglova usana, stvarajući ono što je kasnije postalo poznato kao „Glazgovski osmeh“.

Telo je bilo oprano i očišćeno, što je dodatno otežalo istragu.

Policija je ubrzo počela da razmatra mogućnost da ubica nije bio slučajni napadač, već osoba koja je imala dovoljno vremena, kontrole i znanja da nakon ubistva ukloni deo tragova.

Obdukcija je otkrila još jeziviju istinu

Obdukcija je pokazala da Elizabet nije umrla od samog raskomadavanja tela.

Zvanični uzrok smrti bili su teški udarci u glavu i posledično unutrašnje krvarenje.

Drugim rečima, mlada žena je pre nego što je njeno telo osakaćeno već pretrpela brutalno nasilje.

Preciznost kojom je telo presečeno i način na koji je bilo obrađeno naveli su istražitelje da razmatraju mogućnost da je ubica imao određeno znanje anatomije.

Zbog toga su među osumnjičenima bili i ljudi koji su imali iskustva sa medicinom ili ljudskim telom.

Odakle nadimak „Crna Dalija“?

Ubrzo nakon ubistva mediji su počeli da stvaraju mit oko Elizabet.

Dobila je nadimak „Crna Dalija“, koji je povezivan sa tada popularnim filmom „Plava Dalija“, ali i njenom tamnom kosom.

Problem je bio u tome što je stvarna Elizabet sve više nestajala iza novinske slike misteriozne i fatalne žene.

Novine su objavljivale priče o njenom navodnom životu, vezama i ponašanju, a neke tvrdnje nikada nisu potvrđene.

Tako je od mlade žene koja je sanjala o boljem životu nastao jedan od najpoznatijih mitova američke crne hronike.

Misteriozni paket stigao je u redakciju

Nekoliko dana nakon pronalaska tela dogodilo se nešto što je istragu učinilo još bizarnijom.

Redakcija lista Los Angeles Examiner dobila je anonimni paket.

U njemu su se nalazile lične stvari za koje se verovalo da su pripadale Elizabet, kao i poruka sastavljena od isečaka iz novina.

Posebno uznemirujuća bila je činjenica da su predmeti bili oprani benzinom.

Istražitelji su sumnjali da je to učinjeno kako bi se uklonili mogući otisci prstiju i drugi tragovi koji bi mogli dovesti do počinioca.

Poruka je dodatno podgrejala medijsku histeriju.

Ubrzo su počela da pristižu i druga pisma, ali nijedno od njih nije dovelo policiju do sigurnog identiteta ubice.

Stotine ljudi ispitano, ali ubice nije bilo

Policija Los Anđelesa pokrenula je ogromnu istragu.

Ispitivani su prijatelji, poznanici, ljudi koji su poslednji viđeni sa Elizabet, ali i potpuni stranci koji su tvrdili da imaju informacije o slučaju.

Među osumnjičenima su se tokom godina našli Robert Menli, vlasnik noćnog kluba Mark Hansen, Lesli Dilon i brojni drugi.

Jedno od najpoznatijih imena jeste doktor Džordž Hodel.

Njegovo ime postalo je posebno intrigantno decenijama nakon ubistva, kada su pojedini istraživači počeli da povezuju različite detalje iz njegovog života sa slučajem.

Međutim, uprkos brojnim teorijama, nikada nije bilo dovoljno dokaza da bude optužen za ubistvo Elizabet Šort.

Godinama su se pojavljivali novi „ubice“

Slučaj Crne Dalije privlačio je ogroman broj ljudi koji su tvrdili da znaju istinu.

Neki su tvrdili da su poznavali Elizabet.

Drugi su tvrdili da znaju identitet ubice.

Bilo je i ljudi koji su se sami predstavljali kao počinioci.

Problem je bio u tome što nijedno od tih priznanja nije dovelo do dokaza koji bi mogli da izdrže ozbiljnu kriminalističku istragu.

Što je vreme više prolazilo, tako se povećavao i broj teorija.

Misterija koja ni danas nema konačan odgovor

Elizabet Šort sahranjena je 25. januara 1947. godine na groblju Mauntin Vju u Ouklandu.

Imala je samo 22 godine.

Njena porodica pokušala je da je isprati daleko od medijske pažnje koja je pratila slučaj, ali je priča o Crnoj Daliji već postala deo američke popularne kulture.

Nastale su knjige, dokumentarci, televizijske emisije i filmske adaptacije. Istraživači su decenijama analizirali svaki detalj njenog života – od poslednjeg susreta do anonimnih pisama i mogućih osumnjičenih.

Ipak, nijedna teorija nije zvanično zatvorila slučaj.

Gotovo osam decenija kasnije, pitanje ostaje isto: ko je bio čovek koji je ubio Elizabet Šort, raskomadao njeno telo, pokušao da ukloni tragove i ostavio je na mestu koje će zauvek ostati povezano sa jednom od najjezivijih misterija Holivuda?

 Stil / History