Duško Vujošević, proslavljeni srpski košarkaški trener, preminuo je danas u 68. godini od upale pluća usled komplikacije zdravstvene situacije.
Kakav je bio Duško Vujošević
Duško Vujošević je rođen u Podgorici, a porodica se kada je imao pet godina preselila u Beograd, tako da je veći deo života proveo u ovom gradu.
Bio je oženjen Anom Vujošević sa kojom je imao sina Luku koji se takođe bavi košarkom.
Porodica Vujošević godinama je živela na Vračaru u Beogradu. Godišnje odmore provodili u svom stanu u Herceg Novom. Jedno vreme je živeo na relaciji Beograd – Sarajevo jer je trenirao selekciju Bosne i Hercegovine.
Kako je govorio tu odgovornost je preuzeo jer mu zdravstven stanje nije dozvoljavao da se bavi vođenjem kluba.
Naime, Vujošević je godinama bolovao od dijabetesa, a zbog lošeg zdravstvenog stanja, te problema sa bubrezima u avgustu 2017. godine nije mogao da prisustvuje nekim od ključnih mečeva svog tima.
Osim košarke i Partizana Vujošević je voleo umetnost, naročito književnost i slikarstvo. Bio je kolekcionar umetničkih slika, koje je 2009. godine izložio u Galeriji na Kosančićevom vencu.
Svoju ljubav prema literaturi prenosio je i na svoje igrače, pa im je tokom priprema davao knjige koje će da čitaju.
Obično su to Suzukijevi „Zen i samuraji“, „Starac i more“ Ernesta Hemingveja, „Mobi Dik“ Hermana Mervila, te „Bašta sljezove boje“ Branka Ćopića. Jedan od njegovih omiljenih pisaca je bio Danilo Kiš.
Iako nikad nije bio kafanski čovek, uživao je u muzici Arsena Dedića, Azre, Haustora, Partibrejkersa, Đorđa Balaševića, te Šabana Bajramovića. Obožavao je i filmove, a jednom prilikom je izjavio da su mu omiljeni filmovi „Građanin Kejn“, „Kum“, „Lovci na jelene“, te ruski filmovi „Rat i mir“, „Soba i po“ i drugi.
Cenio je rad Emira Kusturice, Živojina Pavlovića i Gorana Markovića. Za sebe je voleo da kaže da je Jugosloven, te često isticao da je endemska vrsta koja uspeva samo na tom prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Kako se ponašao prema mladim košarkašima
Duško je uvek govorio kako su mladi košarkaši njegova porodica i da je na njih gledao kao na svoju decu. Priznao je da je imao ključeve od stanova novih mladih igrača koji su došli u Partizan, ulazio im je u stanove u vreme kad treba da odmaraju, da proveri da li to zaista i čine. Terao ih je da čitaju knjige kako bi, osim dobrih igrača bili i dobri ljudi, jer po njegovom mišljenju to je presudno za uspeh svake ekipe.
Ipak, njegov odnos prema igračima nije uvek ugodan i očinski, pa je javnost šokirao daveći svog igrača Bogdana Bogdanovića nakon pogreške tokom meča FMP Zelenik – Partizan 2014. godine.
Ništa blaži nije ni prema sudijama. Naprotiv, retki su mečevi u kojima svoje nezadovoljstvo nije izražavao verbalnim, a ponekad i fizičkim napadima. Nikad nije kro da je eksplozivan čovek, koji voli pravdu, te je smatrao da bi je u sportu trebalo biti najviše.
