Čuveni pevač Zoran Kalezić rođen je 1. februara 1950. godine u Podgorici i proslavio se pevajući narodnu muziku, a za sebe često ponosno isticao kako je on narodni pevač i umetnik naroda.
Njegove najpoznatije pesme su: 'Moj dobri anđele', 'Stani mladosti stani, stani', 'Moj život je tužna priča', 'Željo moja, moj otrove' i još brojne druge, a tokom dugogodišnje karijere osvojio je brojne nagrade i još brojnija srca publike. U 73. godini života, 4. januara 2023. godine, izgubio je bitku s opakom bolešću, a o svojoj borbi s rakom uvek je otvoreno govorio.
'Kako se mogu osećati? Borim se. Sada idem na hemoterapiju, u specijalnu kliniku za plućne bolesti 'Brezovik' u Nikšiću. Te hemoterapije su jedina nada čoveku koji ima rak pluća, one mogu 'kupiti' dve-tri godine života, a ja verujem u medicinu. Imao sam neku svoju viziju da se lečim tu gde je moj narod. Jer ja sam narodni pevač, umetnik naroda. Ako trebam da skončam, bolje da to bude ovde, nego da skončam kao nečiji sluga u inostranstvu', rekao je svojevremeno pevač kojemu je zbog karcinoma tada odstranjen deo plućnog krila.
Uprkos teškoj bolesti, Zoran se do poslednjeg trenutka hrabro borio, a u jednom intervjuu je istakao da mu je supruga bila najveća podrška tokom borbe s rakom.
'Tu sam shvatio što znači biti narodni umetnik. Doktori, hirurzi i celokupno medicinsko osoblje pokazuju mi ljubav svakodnevno, što me čini srećnim. Još više sam srećan što je uz mene i supruga Irena jer deca žive svoje živote, sin u Americi, a ćerka u Beogradu', pričao je Kalezić.
Pevač je za posljednji rođendan otkrio koja mu je najveća želja.
'Voleo bih da održim još jedan koncert u Domu sindikata, hramu muzike gde sam mnogo puta izlazio na pozornicu. Prvi put 1972., kada sam koncert poklonio divnoj deci iz Škole učenika u privredi. Meni je pesma sve. Pevaću do poslednjeg daha. Pevao sam nedavno i na stihove Alekse Šantića i Vite Nikolića, ali, nažalost, nijedna diskografska kuća ne želi da objavi album s tim pesmama', rekao je Zoran koji je u jednom od poslednjih intervjua otkrio da predoseća svoju smrt.
Bio je nerazdvojan s Tomom Zdravkovićem, a to prijateljstvo je na kraju uveličano i kumstvom. Kad je saznao za strašnu dijagnozu, istakao je kako oseća da će se uskoro pridružiti prijatelju kojeg je beskrajno voleo.
Sin mu nije došao na sahranu
Filip, sin pokojnog pevača Zorana Kalezića, nije bio na sahrani svog oca. Iako je imao veliku želju da oca isprati na večni počinak, nije bio u mogućnosti jer živi i radi u Americi.
'Vest o smrti oca jako je pogodila Filipa. I pored ogromne želje da dođe na sahranu, on nije u mogućnosti. U Americi su sasvim drugačija pravila nego kod nas u smrtnim slučajevima. On živi u Čikagu. Zato će, čim mu se ukaže prilika, doći u Crnu Goru i otići ocu na grob. Sa svojim tatom bio je u stalnom kontaktu, bio mu je velika podrška u teškoj borbi s opakom bolešću koju je Zoran, nažalost, izgubio', rekao je tada izvor blizak porodici Kalezić.
'Nadam se ćeš sada naći svoj mir kod mog dobrog anđela. Hvala ti na svemu što si uradio za mene kao otac, a kao umetnik ostao dostojan svome zvanju. Nikada obrukao muziku i pesmu, niti sebe, nisi se dao pasjim sinovima do zadnjega dana. Gore si sada u sigurnim rukama. Počivaj u miru, tata', napisao je Filip na svom Facebook profilu.
Svoj najveći hit posvetio Silvani Armenulić
Nerazdvojna družina bili su Kalezić, Tozovac, Cune, Lepa Lukić, Mika Antić, Zoki Radmilović i, naravno, Silvana Armenulić. Svi su izgradili velike karijere, a među njima nikada nije bilo svađe ni zle krvi, samo ih je spajala ljubav prema muzici. Poput Tome, i Kaleziću je Silvana mnogo pomogla na početku karijerei od tada su postali veliki prijatelji. Cenili su se i međusobno mnogo poštovali.
Svoj evergreen 'Jednoj ženi koje nema više' Zoran je posvetio baš ovoj dami koja je ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici.
