Rođena je u uglednoj muslimanskoj porodici, sestra joj promenila ime da ne bi brukala roditelje: Ona kobne noći predosetila tragediju koja je uzdrmala Srbiju

Život Dina Bajraktarević obeležen je snažnim emocijama, velikim porodičnim gubicima i muzikom koja je bila i uteha i sudbina. Odrasla je u vremenu kada se radost i bol nisu razdvajali, a porodična bliskost bila je jedini oslonac u trenucima teških iskušenja.

Detinjstvo u velikoj porodici

Hajrudina Dina Bajraktarević rođena je u Doboju, u tadašnjoj SR Bosni i Hercegovini, kao jedno od trinaestoro dece u uglednoj bošnjačkoj porodici. Otac Mehmed bio je poznati lokalni slastičar, dok je majka Hajrija držala porodicu na okupu i bila oslonac svim članovima domaćinstva.

Porodični život zauvek je promenjen nakon rane tragedije – brat Hajrudin izgubio je život nakon napada psa. Taj događaj duboko je potresao oca Mehmeda, koji se povukao u sebe i utehu potražio u alkoholu. Zatvaranje poslastičarnice donelo je porodici siromaštvo i godine teške borbe.

Sestre koje su volele muziku

Dina je odrastala uz sestre koje su imale izražen talenat i ljubav prema muzici. Najpoznatija među njima bila je Silvana Armenulić, rođena kao Zilha, koja je još veoma mlada počela da peva po sarajevskim kafanama. Iako se otac protivio njenom izboru, Silvana je istrajala i izgradila blistavu muzičku karijeru.

Njen uspeh otvorio je vrata i ostalim sestrama. Mirsada je 1970. godine objavila svoj prvi album, zahvaljujući Silvaninoj podršci, dok je Dina dugo oklevala da li da i sama zakorači na muzičku scenu.

Tragična saobraćajna nezgoda

Porodicu Bajraktarević zadesila je jedna od najvećih tragedija 10. oktobra 1976. godine, kada su Silvana i Mirsada poginule u saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari. Bol je bila još veća jer je Mirsada u tom trenutku bila u šestom mesecu trudnoće.

Dina je tada živela sa Mirjanom i bila izuzetno vezana za obe sestre. Vest o njihovoj pogibiji doživela je kao nenadoknadiv gubitak koji je zauvek obeležio njen život.

Kasnije je ispričala da se Mirjana tog dana, neposredno pre polaska, vratila na treći sprat njihove zgrade samo da je poljubi – kao da je, kako je verovala, naslutila rastanak. Te iste noći Dina je osetila jake bolove u stomaku, u isto vreme kada se dogodila nesreća.

"Vratila se samo da me poljubi. Izljubila me je kao nikada ranije. Te noći sam imala jake grčeve, komšinica je htela da zove Hitnu. Kasnije sam saznala da su u to vreme imale udes. Kao da sam predosetila", govorila je Dina.

Dodala je i da je tog dana zapravo trebalo da krene sa njima, ali je u poslednjem trenutku odlučila da ostane kod kuće i gleda film Let iznad kukavičjeg gnezda.

"Non-stop sam išla s njima. Tog puta nisam. Tako sam, valjda, izbegla smrt", rekla je jednom prilikom.

Nikada nije imala snage da pročita obdukcioni izveštaj svojih sestara – tu obavezu su preuzela njena braća, štiteći je od dodatne boli.

Muzički put

Nakon smrti Silvane i Mirsade, Dina je donela odluku da se ipak okrene muzici. Tokom kratkog, ali zapaženog perioda objavila je tri ploče – 1978, 1979. i 1980. godine. Najveći uspeh postigla je pesmom "Sudbina je tako htjela", koja je ostala njen prepoznatljiv znak.

Ubrzo nakon toga povukla se sa scene i odlučila da se posveti porodičnom životu, daleko od reflektora i javnosti.

Porodica i život u Danskoj

Dina se udala za pevača Žiku Nikolića, sa kojim je dobila dva sina. Oba su ponela imena u čast pokojne sestre Silvane. Iako su obojica pokazala interesovanje za muziku, samo je jedan od njih ostao aktivan na sceni.

Tokom ratnih devedesetih godina, Dina je sa suprugom, decom i majkom Hajrijom napustila zemlju i utočište pronašla u Danskoj, gde i danas živi. Njena majka Hajrija preminula je 2008. godine, dočekavši duboku starost.

Poslednja živa sestra

Smrt najstarije sestre Ševke 2013. godine ostavila je Dinu kao poslednju živu žensku članicu porodice Bajraktarević. Teret gubitaka prati je čitavog života, a uspomene na Silvanu i Mirjanu ostale su njen najdublji emotivni oslonac.

I danas, bez gorčine, ali sa tihom tugom, Dina svedoči o sudbini koja joj je podarila i bol i snagu – i ostavila trag koji se ne briše.