Otac joj je dao ime koje ju je obeležilo, a ona otpevala najveći hit o pravoslavlju: Iz bede je izvukao Saša Popović

Indira Radić bila je jedno od najprepoznatljivijih imena folk scene devedesetih i početkom dvehiljaditih. Njene pesme i danas se rado slušaju, a hitovi su odoleli vremenu i trendovima. Publiku je osvajala snažnim emocijama, prepoznatljivim glasom i pričama u kojima su se mnogi pronalazili.

Od vrha do dna – i nazad

Uprkos ogromnoj popularnosti, Indira se u jednom trenutku našla bez novca i jasnog pravca. Kako je kasnije ispričano, ostala je gotovo bez ikakvih sredstava i bila prinuđena da potraži pomoć.

Tada se obratila Saši Popoviću, koji je kasnije opisao njihov prvi susret kao potpuno iskren i bez ulepšavanja. Došla je skromno obučena i otvoreno rekla da nema novca, ali ima volju da radi. Upravo ta odlučnost bila je prelomna – dobila je novu šansu i nastavila karijeru koja je kasnije iznedrila brojne hitove.

- Indiru sam prvi put upoznao na jednoj turneji u Švajcarskoj, a prvu saradnju ostvario sa njom 1996. godine. Došla si u produkciju Zam, onako u patikama, farmericama i rekla: "Jel možete vi meni nešto da uradite, ja para nemam, ako može nešto da se uradi, uradite, ako ne, laku noć i doviđenja." Ja sam rekao da ću ti uraditi album i da se javiš prvog septembra - ispričao je Saša Popović u emisiji "Veče sa Indirom Radić" na "Grand" televiziji 2014. godine.

Indira je i u narednim godinama ostala prisutna na muzičkoj sceni, negujući vernu publiku i reputaciju žene koja je mnogo toga prošla, ali nikada nije odustala.

Detinjstvo

Indirina majka Rosa je bila domaćica, a otac Živko funkcioner Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Bio je fasciniran politikom koju je vodila indijska premijerka Indira Gandi po kojoj je pevačica dobila ime koje u prevodu znači cvet cvetova.

Roditelji su primetili Indirin talenat za muziku pa su je vodili na razna takmičenja. 1976. godine je na veselju otpevala numeru Kemala Maloviča „Neverice moja, vrati mi se“, a 1985. godine je proglašena za prvi glas Doboja. Osnovnu školu je završila u selu Stanari koje je od njene kuće bilo udaljeno 5 km. Pošto nije imala veliki izbor, odlučila se da upiše medicinsku školu, opšti smer, koja se nalazila u Doboju. Svaki dan je putovala i uveče se vraćala da prespava kod kuće jer je bila vezana za majku. Želela je da ide u muzičku školu, ali ona je bila suviše daleko. Kratko je radila kao medicinska sestra u bolnici u Zagrebu.

 Svoju vezu sa majkom, identitetom i osećajem pripadnosti simbolično je izrazila pesmom "Srpkinja je mene majka rodila", koja je postala mnogo više od običnog hita – bila je poruka, stav i emocija pretočena u muziku.

Rat, preseljenje i borba za sina

Početkom devedesetih, tokom ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, Indira je sa suprugom, majkom i tek rođenim sinom Severinom napustila Bosnu i preselila se u Srbiju. Taj period pamti kao jedan od najtežih u životu.

Posebno traumatičan trenutak bio je kada joj je sin, tada četvorogodišnjak, bez njenog znanja odveden nazad u Bosnu. Usledila je dugotrajna i iscrpljujuća pravna borba, nakon koje je Severin vraćen majci. Taj događaj ostavio je dubok trag, ali i dodatno učvrstio njen karakter.

Ljubavni odnosi daleko od idealnih

Kada je reč o privatnom životu, Indira je retko govorila javno. Jedina veza koju je otvoreno potvrdila bila je ona sa Goranom Kurtumom, koji je u tom periodu bio u braku. Iako su planirali zajedničku budućnost, veza je okončana krajem 2015. godine, pre svega zbog njene potpune posvećenosti poslu. Nakon raskida ostali su u korektnim odnosima, a Goran je imao dobar odnos i sa njenim sinom.

Poznata je i njena dugogodišnja veza sa producentom Goranom Ratkovićem Raletom. Njihov odnos bio je buran, ali i obeležen velikom podrškom – Indira mu je pomogla da se izvuče iz ozbiljnih dugova, čak i po cenu ličnih i profesionalnih rizika. Iako su kasnije sarađivali gotovo deceniju, razišli su se zbog zasićenja i nedostatka nove inspiracije.