Kad ima dobar razlog i povod, Ana Stanić vrlo rado daje intervjue i odgovara čak i na škakljiva pitanja. Ali to nije čest slučaj. Zato smo iskoristili priliku da s njom porazgovaramo na jednom gradskom događaju, a ona nam je rado odgovorila na neka pitanja o karijeri, ljubavi, majčinstvu...
Dugo s vama nismo radili intervju...
- Ja sam zapravo jedna simpatična i razgovorljiva osoba, ali nikad nisam bila od onih koje smatraju da sve vreme treba da budu prisutne u medijima. Mislim da je to opravdano jedino kad imam nešto da kažem, što je vezano za moju muziku i moj posao, ali sve ostale situacije nekad ne možeš da izbegneš, kao na primer ovu divnu promociju mog bliskog prijatelja, kuma i prvog muzičkog saradnika Ivana Kljajića, pa mi je drago da sam mogla da ga podržim.
To znači da negujete prijateljstva?
- Da! Obično mi se upali crvena zastavica kada neko kaže da nema prijatelje duže od dvadeset godina. Divno je kad ljudi neguju prijateljstva iz osnove ili srednje škole, ili s fakulteta. To pokazuje da su bogati, da su ljudi na mestu.
Nego da se vratimo na vas. Kad se kaže Ana Stanić, to je ime za poštovanje...
- Sad ću da umrem od smeha. Ne umem da prihvatam komplimente. Znate kako, radim najbolje što umem, ako se to nekome sviđa ili u nekome budi osećaj poštovanja, super, a ako nekoga to iritira - i to poštujem. Naučila sam da živim sa tim da ne moram da jurim svačije odobravanje, već se trudim da zadovoljim sebe, publiku ili sve one sa kojima se razumeš. Kada mi ljudi kažu da imaju poštovanje prema meni, mogu samo da se zahvalim.
Šta je bilo najteže na estradi kad se osvrnete unazad?
- Najteže je bilo sačuvati zdrav razum. Neću da zvučim kao da izgovaram neke uobičajene fraze, ali važno je imati neku bazu, gde su ti prijatelji i porodica, da naučiš ko si i šta je važno od vrednosti za koje se boriš, i da pratiš svoj put. Normalno je da si na tom putu nekad i neuspešan, nekad si srećan, ali je najvažnije da si pred sobom čist. Meni ništa nije palo s neba, potrudila sam se oko većine stvari do kojih sam danas došla. Najteže je da se ljubazno osmehneš ljudima za koje znaš da ti rade nešto loše, da biješ sve bitke i da ne ispravljaš krive Drine, nego da budeš gospodin čovek - ili gospođa.
Kako to da naučimo?
- U nekom periodu svog života stalno sam ispravljala krive Drine. Više to ne radim. Ako ti je nešto učinio nažao, jednostavno okreneš glavu na drugu stanu i ne primaš sve stvari k srcu, već se trudiš da imaš neki viši cilj i da ideš ka njemu.
Kako ste uspeli da za sve ove godine prođete bez skandala u privatnom životu?
- Ja, na sreću, jednostavno nemam taj šoubiz momenat da delim privatnost s javnošću.
A ima li šta da se sazna?
- Moj privatni život ne treba da se tiče medija, ali je vrlo zanimljiv i bogat. Ono što neko o meni treba da zna jeste to da je dubina moje duše u mojom pesmama, naročito otkako sam počela da pišem i tekstove. Neko ko želi da me upozna, upoznaće me kroz ono što sam otpevala i izgovorila. Veoma sam iskrena prema publici. Taj umetnički deo mene je ogoljen, a da iznosim neke momente javno i da kasnije objašnjavam šta i kako - e, to ne mogu.
Čitate li skandalozne natpise o javnim ličnostima?
- Ježim se toga. Neke stvari su lične i s njima niko ne treba da ispira usta. Kome god da se dešava neki skandal, proradi mi empatija. Pritom, ne mislim samo na medije već i na prepričavanja za stolovima, čaršijske priče, a naročito na komentare na društvenim mrežama koji nekoga mogu mnogo da pogode.
Šta je najgore što ste pročitali o sebi na društvenim mrežama?
- E, to vam neću reći, jer to najgore neću da popularizujem. Ja samo blokiram i ćao. Na sreću, nemam mnogo hejtera, svoje društvene mreže tretiram kao svoj dom - ako si došao kod mene kući i psuješ me, zamoliću te da izađeš i zatvoriš vrata za tobom. Nikoga ne prozivam, vrlo sam ljubazna i uvek svima odgovorim na pitanja otvorenog srca. Ako je neko imao druge motive, moje je da blokiram i da sačuvam svoj zdrav razum.
Nedostaju li vam devedesete?
- Za neke stvari ne, a za neke da. Suštinski, ne živim u prošlosti, već sam čovek trenutka i okrenuta sam ka budućnosti. U svakom vremenu moramo da nađemo ono što treba da radimo najbolje što možemo i da širimo svoj uticaj bilo da je on veliki ili mali. Trudim se da svojim delovanjem to najbolje radim.
Vi ste primer i kako žena u svojim godinama treba da izgleda.
- Hvala na tome, volim da izgledam mlađe od svojih godina i da se ponašam kao što se osećam, a osećam se kao da sam dosta mlađa. Nekad shvatim da nisam, ali ne volim da me neko stavlja u kalup i da mi govori kako treba da se oblačim ili osećam. Volim kada neko vodi računa o sebi. Hoću da budem najbolja verzija sebe bez nekakvog ludačkog žrtvovanja. Naravno, razumem i one kojima je svega dosta i koji na momente izgledaju kao da ih je poplava izbacila. Meni se i to sviđa.
Kakvi ste kao mama tinejdžera?
- Trudim se da budem umereno stroga. S tinejdžerima treba ozbiljno i oštro, naročito kad su u pitanju dečaci. Najvažnije mi je bilo da svom sinu usadim osećaj da na mene može da se osloni, da u meni ima i prijatelja i mamu, i da se nikad ne zaboravi šta je dobro vaspitanje.
Ima li išta novo u vašem emotivnom životu?
- Moraćete da poslušate moje pesme, onda će sve da vam bude jasno.
Autor: Ljiljana Stanišić
