Tijana Jevtić je sinonim za doslednost, posvećenost i profesionalnost. Ovo poznato TV lice spada u red predstavnika medija autentičnih u svakom smislu te reči, a njen karakterističan glas ljudi prepoznaju i kad nije na poslu...
.
Šta vam je posao koji uspešno godinama radite doneo u životu?
- Najpre zadovoljstvo i privilegiju da radite ono sto volite i da sa osmehom pristupate radu. Bilo je i uspona i padova, ali prisustvo na svim značajnim sportskim događajima i mogućnost da budete tamo gde malo njih može da bude, meni je uvek bila satisfakcija i potvrda da sam izabrala pravu stvar. Volim da kažem da sam od detinjstva znala da ću biti sportski novinar. Želela sam da na svoj, jedinstven način prezentujem vesti da te informacije imaju smisla, a najvažnije da budu tačne i proverene.
Važite za jednu od najboljih sportskih novinarki, ali vaše profesionalne vrednosti smo videli i u drugim segmentima ovog posla. U čemu je tajna da u današnje vreme održite kredibilitet i dignitet?
- Hvala na lepim rečima. Mislim i verujem da se prave i istinske vrednosti na kraju isplate i još uvek cene. Iskustvo stečeno godinama mnogo je doprinelo tome da šira javnost ima poverenja u ono sto pričate. Mislim da nikada sebi nisam dozvolila da kažem nešto iza čega ne stojim. S druge strane, lepo je znati da u ovom poslu zaista ima novinara čiji je rad ze svaku pohvalu. Cenim kolege i, zahvaljujući profesiji, upoznala sam zaista mnogo kvalitetnih ljudi i velikih profesionalaca.
Pratili ste najveće sportske manifestacije, kakve su vase impresije? Koje izveštavanje vam je i dalje na prvom mestu?
- Sad kad se sve saberem i oduzmem, Olimpijske igre su događaj bez premca. Skup najboljih sportista sveta na jednom mestu u te dve nedelje utisak je koji ostaje za sva vremena. Da budem iskrena, ne sećam se ni svih intervjua, često se desi sada da me neko od sportista podseti kako je tada baš meni rekao to i to, nekad se i posramim što mi je tako nešto promaklo, ali sve u svemu, te slike uvek ostaju u glavi.
Koliko je teško biti poslovna žena i jednako uspešan roditelj?
- Teško je, ali nikad ne misliš da si do kraja uspešan u jednom ili drugom. Ipak, trudiš se, jer takve stvari čine stvaran život. Deca koja treba da budu vaspitana i zadovoljna, posao koji treba da bude urađen, dobar balans u svemu tome je prava mera. Škola je krenula i sada su nam sve obaveze i energija preusmerene na obaveze koje moraju da se završe. Ja sam od onih majki koje imaju mnogo razumevanja za decu i pubertet, ali red, rad i disciplina moraju da se znaju. Deca su dobra, vole sport, pa zajedničkim snagama postižemo sve obaveze koje nam se nameću.
Na koji način vi punite baterije?
- Iz ciklusa u ciklus se i to menja, ono što mi je pre predstavljalo punjenje baterija, sada mi je potpuno strano. Čini mi se da sad najbolje skupljam energiju kad odvojim vreme samo za sebe, isključim telefone, ostanem uz neku knjigu i potpuno se unesem u likove. Obožavam da putujem i da upoznajem druge kulture, njihovu veru i različitosti. Obavezno u toku godine odvojim nekoliko meseci da napustim Srbiju i da se opustim na nekoj destinaciji. Dosad je pod obavezno bio Kipar, jer smo porodično vezani za to mesto i uvek mu se rado vraćamo, ali sa sinovima obilazim i Italiju, Mađarsku i ostale evropske zemlje. Ništa lepše nema ni od uživanja u našoj zemlji, pa često odlazimo do Palića, Tršića ali i seoskih domaćinstava. Uživamo da provodimo vreme zajedno.
Vi ste primer žene iz naroda. Šta vam kažu ljudi kad vas sretnu i prepoznaju vas po glasu koji je i vaš zaštitni znak?
- Pa okrenu se, pa bi da pitaju nešto, pa zastanu i obično traže da se slikaju. Vrlo sam otvorena, sa svima popričam. Od sugrađana uvek saznam nešto novo, razmenimo iskustvo ili neku novu ideju. Tada shvatite koliko je lepo kada imate realan kontakt s ljudima koji prate vaš rad i koji žele sa vama da podele važne životne stvari. Ti trenuci su česti i drago mi je zbog toga. Dešava mi se, kad mi zazvoni telefon negde na ulici ili u supermarketu, da se ljudi okrenu kada čuju glas, prepoznaju, pa žele da se uvere da je to voditeljka koju vide na malim ekranima. To mi bude simpatično, pa se čak ljudima i javim ili osmehnem.
Šta je najlepše, a šta najteže u poslu koji radite?
- Najlepše je to sto radim ono sto volim, to je jako važno. I dalje je najteže to sto nemate jasno radno vreme, nemate praznike, vikende i odmore kad to želite, ali pošto to postane stil življenja, onda se svi uklope u to, pa postaje lakše. Dešavalo mi se da i pored velikog umora vodim program, a da mi prijatelji kažu: "Kako si dobro izgledala...", a da nisu znali da sam zapravo baš tad bila bolesna i pod temperaturom.
Za vas kažu da ste veliki džek i prijatelj. Ima li pravih prijateljstva u medijima?
- Oni koji me znaju privatno znaju da moj krug prijatelja nije ispunjen ljudima iz medija. Ne puštam bas lako ljude u svoj život, ali isto tako volim da se družim. Samo ona prijateljstva koja su postojala i pre nekog zajedničkog rada u medijima se računaju, instant druženja nikad nisu uspela. Mada, ja radim u muškom okruženju i mislim da sam na neki način privilegovana jer su se kolege prema meni uvek ophodile džentlmenski.
Kakvi ste mimo kamere, volite li da izađete u kafanu i koju pesmu obavezno naručite?
- To je na neki način i preporučljivo. Kafana je mesto druženja, sklapanja novih prijateljstva, pa i razbibriga. Nisam ni stroga ni nepristupačna, naravno da volim da odem u kafanu, volim taj lepi duh koji nosi i tamo uvek naručujem pesmu "Slike u oku".
Autor Ljiljana Stanišić
