Pevač Bojan Marović već dve decenije gradi karijeru na temeljima emocije, iskrenosti i umetnosti. U razgovoru za naš magazin otkriva nepoznate detalje iz svog života, govori o muzičkim usponima i padovima, ulozi porodice u njegovom stvaralaštvu, ali i o tome kako ostaje veran sebi u svetu koji se neprestano menja.
Otvoren, topao i introspektivan - Marović nas još jednom podseća zašto ga publika voli, ne samo kao umetnika već i kao čoveka...
Pre svega čestitamo na pobedi na Beogradskom proleću s pesmom "Idem, odlazim"... Šta za vas znači ta nagrada?
- Znači mi mnogo, ponosan sam jer je ipak Beogradsko proleće festival sa tradicijom, velike face su učestvovale na ovom festivalu i drago mi je da sam i ja deo te istorije. Ipak, muzika je na prvom mestu...
Važite za nenametljivog, lepo vaspitanog i veoma skromnog čoveka. Da li je nekome ko je takav danas teško opstati na sceni i u estradi?
- Svakome ko ima neki svoj stav i nije marioneta u društvu koju svi mogu da imaju i kontrolišu ipak je teško da opstane u takvoj sredini. Ipak treba biti čovek, u svakom smislu te reči... Ja sam odavno shvatio da sa estradom ne treba da budem u prijateljskim odnosima.
Važite za veoma principijelnog čoveka sa čvrstim stavovima. Koliko je crnogorsko poreklo uticalo na to?
- Vaspitanje je ključ svega, naravno i to koliko ste spremni da budete jaki i dosledni srcu i duši koju imate. Svet je okrutan i uzima prvo osmeh s lica, do same duše, na vama je da li ćete da budete još jedan zalogaj ili ćete da budete retka zver i da se oduprete tome... Ja sam ipak našao nešto treće, da budem čovek koji zna šta jeste i šta nikada neće... Takav sam došao, takav ću i da odem.
Život vam nije bio uvek lak...
- Sve sto sam prošao je uz porodicu bilo mnogo lakše, shvatio sam da je život jedna duga vožnja, ako gledaš u retrovizor, gineš i sa sobom dovodiš još nekoga, ako gledaš neku krivinu koja je daleko, nećeš je dostići jer će te put kojim sada prolaziš dočekati nespremnog. Zato živim sada i upravo dok vama pišem prolaze mi slike koje su samo deo ove moje slagalice koju zovem život. Sve kad zbrojim, evo mene ovde, nasmejan i svoj, spreman da zapevam i zasviram.
Vezani ste za brata i majku. Da li ste maksimalno posvećeni njima?
- Uvek sam posvećen porodici i ljudima koje volim. Tako je to oduvek...
Veoma mladi ste izgubili oca. Koliko vam je nedostajao kroz život i odrastanje?
- Svaki uspeh je nepotpun i fali uvek, život je nekad baš odvratan i težak, iz toga izađeš ili jači ili na pod bačen, ali opet ranjiv, jer vreme tu ne pomaže.
Jednom ste izjavili da kad ste bili najtraženiji pevač, niste imali dinara u džepu...
- Rekao sam da je bilo tako kad sam počeo zbog lošeg odabira saradnika. Sada sa ovom glavom, verujte mi, mnogima bi bilo tesno, ali ne brinite, vreme je jedini sudija i kadija.
Niste krili da ste presadili kosu. Da li je s frizurom sada sve u redu?
- Odlučio sam da to uradim i završiću kada uhvatim vremena. "Vatanmed" je moj saputnik i pouzdan saradnik. Ljudi su bili ljubazni i preko noći su postali moji partneri.
Miljenik ste žena. Kako sada stoje stvari na tom polju?
- Zar to nije san svakog muškarca? Ali morate shvatiti da ja cenim žene, one su ovaj svet učinile boljim i drugačijim.
Koja vaša pesma vam je lično najdraža i zašto?
- "Više te nema" jer je otvorila vrata mog leta...
Uskoro vam je rođendan, kako ćete ga proslaviti?
- S porodicom i prijateljima, to je za mene ogromno...
Kada se osvrnete na svoju karijeru, da li biste nešto menjali?
- Ima stvari koje su mogle biti bolje, ali ne gledam u retrovizor... Tu smo i idemo dalje!
Vi i Toše Proeski ste bili veoma dobri prijatelji, da li biste nam ispričali neku anegdotu vezanu za njega?
- Bili smo drugari i uvek željni muzike i života, voleo bih da je tu, voleo bih da možemo opet da zapevamo, ali sve je jasno, nebo je drugačije htelo. Ostavio je pesme i mnogo toga što nas uvek okupi oko dobrih stvari. Neću puno da dužim, ali reći ću vam, on je voleo muziku i život, cenio je ljude i sve što su činili za njega i njegov rad, poštovao je kolege i, naravno, iznad svega, živeo punim plućima. Sada sa ove tačke, sa 41 godinom, neke stvari mi opet nisu jasne, zašto je sve moralo tako...
Kako ste uspeli sve ove godine da sačuvate svoj privatni život od javnosti?
- Jednostavno, nisam se družio sa estradom, nisam bio deo tog odvratnog sveta, nisam želeo da budem deo te kolotečine, nisam želeo da imam ijednu dodirnu tačku. Nije me slomilo ništa što ona jeste, niti taj svet koji ona nudi, niti uspeh koji posle kratkog vremena postane neuspeh. Moj život je bio javan, ali ne i moja porodica, niti neko koga želim pored sebe.
S glumcem Banetom Tomaševićem napravili ste jedinstveni muzičko-scenski spektakl ispunjen muzikom, pričama iz svakodnevice, humorom, sarkazmom i ljubavnim pričama koji ste nazvali (NE)COOLTURNI live show...
- Bane i ja smo drugovi i imamo dosta zajedničkih stvari, volimo muziku, druženja, ljude, smeh, kafanu i sve to smo sklopili u jedan šou, interaktivno s muzikom podruku, uz neke priče koje ne možete da čujete svakoga dana. Želimo da ljudima damo kutak u koji mogu da se sklone od ove stvarnosti i svega što nas okružuje, s mnogo lepe muzike i smeha.
Autor: Nataša Todorović
