Pevač Rade Lacković ima korene slavnih predaka, a ispostavilo se da mu je odlazak u Nemačku promenio život iz korena. Otišao je uz očev blagoslov koji je bio na samrti, nakon što je tokom osamdesetih godina pevao u malim seoskim kafanama po Mačvi. Kada je prvi put zapevao u čuvenom nemačkom lokalu, publika ga je odmah zavolela i do danas ostao je jedan od najtraženijih pevala u Evropi. Usledili su brojni hitova zahvaljujući kojima je pevao svuda po svetu - od Amerike do Australije.
- Roditelji nisu imali ništa protiv toga, ali su tada vremena bila drugačija. Uvek je morala škola da se završi, da se ima neka škola jer muzika nije zagarantovan posao. Kada sam završio školu i odslužio vojsku, ja sam krenuo da pevam po kafanama. U Klenju sam pevao na vašaru. Harmonikaš Mile Lazarević me ne zapazio i odveo u Nemačku. On je ostao bez pevača i pitao je mene da li bih hteo da idem i ja sam pristao – opisao je Rade za "Novu" svoje početke i osvrnuo na slavne pretke:
- Ljudi me pitaju otkud da znam da pevam, ja kažem da mi je prababa iz kuće Janka Veselinovića, a sa majčine strane još bliže mi je familija Milić od Mačve. Tako da se ne bavim muzikom, a da sam pisao ili slikao prošao bih. U koroni sam hteo da kupim opremu za slikanje, ali nisam znao koliko će trajati, pa nisam, tako da možda jednog dana kada odem u penziju.
Isitče da su mnogi u porodici muzikali, te da su i njihovi naslednici vrlo talnetovani.
-. Imam tri rođena brata, svi divno pevaju, pa i sa majčine strane isto. Splet okolnosti je da je svako od njih završio zanat i počeo da radi, a ja sam posle srednje škole za bravara počeo da se bavim muzikom i do današnjeg dana. Braća su mi talentovana, kada kupim neku novu pesmu uvek im pustim da čuju. Deca su mi takođe povukla taj gen.
Upravo u kafani u Nemačkoj napisao je legendarni hit „Ko je pijan zaspao za stolom“.
„Tu sam pesmu napisao 1989. godine u kafani, prvi sto do muzike su došli neki momci, pili, davali pare na muziku i na kraju zaspali za stolom – i ja tako napišem pesmu. Mile Lazarević je napravio melodiju za tu pesmu, mi smo to pevali po kafani, to je postao frankfurski hit. Dado Đurišić dođe i kaže mi da pevam tu pesmu i da nam po 100 maraka, a nas četvorica u bendu. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina sam postao jedan od najskupljih pevača u Evropi. Dešava se da imam gosta večeri za diskoteku gde stane 500 ljudi, ja najavim gosta, a publika ga neće, pa skandiraju moje ime, a ja ih molim da to ne rade. Dešavalo mi se da me uhvati grip, ne mogu da pevam, a treba da gostuje jedna velika pop zvezda, ja kažem gazdarici da ne mogu da pevam, moram da se odmorim – ona mi kaže ‘nemoj molim te, samo sedi tu za stolom da te vide’, tako je i bilo. Ja sam tu zvezdu samo najavio, a ona mi kaže ‘kolega, vi ste ovde voditelj’, ja reko prehlađen sam. Naredni dan ona opet zvezda večeri, a mene grlo malo popustilo i kada sam krenuo – e onda je samo gledala za mnom šta će radi - ispričao je Rade za "Novu" i otkrio koliko je zarađivao za noć:
- Imao sam platu 300 maraka za noć, to je kao sada 300 evra. Tri noći to je 900 maraka plus bakšiš.
U Frankfurtu je upoznao i svoju suprugu Miru.
- Momčio sam se u Frankfurtu, otišao sam sa 22 godine i tu sam upoznao moju suprugu u toj kafani, zalutala je sa drugaricom. Prvi put sam joj zapevao ‘Sve je postalo pepeo i dim’, sutradan smo otišli na kafu i tako je sve počelo. Ona je rodom iz Gruže, selo Pajsević. „Sa suprugom sam se svaki dan viđao, a pre nje sam u svakom selu i gradu imao po devojku - priznao je Rade, pa je ispričao i kakve sve su mu neprijatne situacije priređivale obožavateljke:
- Mnoge su težile da ostanu sa mnom, bilo je svakakvih spletki. Sve devojke su u Frankfurtu bile ljubomorne na moju ženu, u jednoj kafani u kojoj sam pevao su bile sobe na spratu, a devojke su na sve načine pokušavale da pokvare našu vezu, pa su me napadale kad sam izlazio iz toaleta i izljubile po beloj košulju – ja reko gde ću sad i ja odem u sobu da se presvučem. Devojka me pita što si se presvukao – ja reko bio sam su toaletu, pa se pokvasio. Moju ženu to nikada nije pogađalo.
Blagoslov oca da ide u beli svet da gradi karijeru mu je bio najveći vetar u leđa.
- Jeste, desilo se to 1989. godine, znali smo da ima kancer pluća, doktor je rekao da nema leka. Kad sam dobio poziv da idem u Nemačku, pitao sam ga šta da radim, on mi je rekao ‘sine, idi neka te sreća prati, meni ne možeš pomoći, gledaj svoj život, možda će ti to promeniti budućnost, a od mene ti ništa ne vredi, neka te Bog čuva’. Posle deset dana mi je stigla informacija da mi je otac preminuo, to je bila nedelja rano ujutru. Nisam pevao to veče i razmišljao sam da li da idem kući – ako odem kući, tamo ću da ostanem minimum mesec dana, a za to vreme će doći neko i zauzeće mi mesto. Odlučio sam da ostanem tamo, nisam prisustvovao sahrani, ali nisam osećao grižu savesti, osećam sam kao da je uz mene… Ja sam svojoj deci rekao, kao kada je Tito pisao testament ‘ako ikada umrem’, tako sam i ja deci rekao ‘bez trubača ne počinjite ništa’.
Po savetu Kemiša, vratio se u Srbiju, kako bi podigao karijeru na viši nivo.
„Bilo je turbulentno vreme, 2000. godine. Kemiš mi je rekao da ne mogu da gradim karijeru iz Nemačke, pa sam se sa suprugom dogovorio da dođemo u Srbiju, tada su nam njeni roditelji otvorili kafanu jer su oni bili najpoznatiji ugostitelji u Frankfurtu i danas ti objekti rade. Oni su nam kao svadbeni poklon otvorili kafanu, supruga je to marljivo radila, ali kada smo odlučili da se selimo, došli smo sa decom u Šabac. Posle Kemiša sam sarađivao sa Pericom Zdravkovićem, on je divan kompozitor i od njegovih pesama i danas živim. Moj album ‘Druže vina natoči’ je bio najprodavaniji u Grandu, od tada mi je zvuk na telefonu isključen, non stop radim. Puno hitova sam otpevao tada.“
Sinu i ćerki poklonio po hotel
Radetov sin Jovan krenuo je njegovim stopama, te je uplovio u svet muzike pod umetničkim imenom Fuago. Iako snima potpuno drugačije vrste pesama, od oca ima najveću podršku. Štaviše, upravo on ga je savetovao da počne što pre počne da snima pesme. Iako je i sinu i ćerki prepisao po hotel u Nemačkoj i dobro ih obezbedio, ističe da su oboje izuzetno vredne i poštene osobe, na šta je najponosniji.
- Sin je završio fakultet i zaposlio se, a ja sam mu rekao da idemo u Srbiju da mu napravim karijeru, on se radovao svemu tome, ali došla je korona i u međuvremenu se oženio, sada ima dva sina. Dali smo su hotel i srećan je, on zna prirodu mog posla i koliko je to teško i koliko sam malo vremena sa njima proveo.“
Pevač ističe da su roditelji njegove supruge poznati ugostitelji u Frankfurtu, te da su zbog toga tu granu industrije nastavila njihova deca.
- To je od supruge strana koja se uvek bavila ugostiteljstvom. Sinu smo otvorili hotel u Auzburgu, a u ćerki u Ofenbahu. Ja sam se uvek fokusirao na svoju karijeru, dok sam tamo živeo aktivno pomagao sam sve što mogu, a što se tiče biznisa žena je u tom poslu, ona je uspešan ugostitelj i hotelijer.
Ukoliko sudimo po najnovijoj Jovanovoj objavi na Instagramu, izgleda da se uskoro vraća u punom sjajnu na scenu!
