Irfan Mensur rođen je kao Irfan Kurić 1952. godine u Sarajevu. Njegov otac Mensur Kurić rodom je iz Niša, a glumac je, kada se preselio u Beograd i upisao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, promenio prezime Kurić u Mensur, po očevom imenu. Zbog toga je, međutim, imao problema.
"Umalo nisam nastradao i devedesetih. Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima.Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem.Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur. Sve se dešavalo u 'Stupici' i izvan nje. Otišao sam iz Srbije, ali sam odlučio da se vratim. Proverio sam kod vođe sive Srbije da li da se vraćam ili ne. On mi je rekao da se vratim. Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš. Dobio sam ekspresno njihovo državljanstvo. Moj očuh je video da na pasošu ima vodeni žig koji oni nemaju na svojim pasošima. Dobio sam pasoš političkog izbeglice... Nisam se osećao tako... Samo sam hteo da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi. Vratio sam ga. Otišao sam kasnije s jugoslovenskim pasošem u London, Kopenhagen, u Švedsku, pa nazad u Srbiju", ispričao je svojevremeno Irfan Mensur za "Kurir".
"Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime. Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu. Aleksu delim s njegovim ocem. Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale", rekao je jednom prilikom.
Kroz veoma težak period glumac je prošao i kada je 2013. godine imao infarkt.
"Umro sam pre devet godina. Odlazeći na operaciju, kad su mi ugradili tri bajpasa, znao sam da iza sebe ostavljam ime i prezime, nešto što sam uradio, tri sina i neke žene koje će me se sećati. Ne plašim se tog izdisaja", rekao je Irfan prošle godine za "Kurir".
Borbu za život vodio je i 2020. godine, kada je oboleo od teškog oblika korona virusa.
"Ja sam pobegao koroni, hvala dragom Bogu. Nisam ja to uspeo zato što sam veliki borac, nego me je on sproveo kroz koronu i ostavio neoštećenog. Razumete. Ja sam se opraštao prvih dana dok sam bio u bolnici. Mislio sam da je to kraj, pa su onda naglo rezultati počeli da bivaju bolji, pa sve bolji, i na kraju, nakon petnaestak dana su me skinuli sa kiseonika i pustili kući i neverovatno brz oporavak sam imao. Eto, bez obzira koliko ja bio disciplinovan i koliko sam ja čovek koji sluša čika doktore, bez nekoga ko je pratio mene i mislio da mi nije vreme, to se nije moglo desiti. Mislim da svako ima svoju karmu koja ga prati u životu i ja sam zahvalan što je moja karma takva da sam je pretekao, isto kao što sam pre sedam godina pretekao kad sam imao infarkt i tri bajpasa... Treba biti zahvalan što me još neće. Ne daju mi da ispustim kašiku, što bi rekli ovde u Srbiji", ispričao je glumac za "Avaz.ba", nakon što se oporavio od korone.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
