Glumica Tijana Vučetić poznata nam je kao Petrojka u seriji "Selo gori, a baba se češlja". Za RTS Ordinaciju ispričala je kako je uspela da pobegne od muža koji ju je zlostavljao i izbori se za sebe i svoje dete.
Njeno detinjstvo nije bilo bajkovito, a na nju je mnogo uticalo samoubistvo majke koje je došlo kao posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja u braku:
"Ja nisam trpela nasilje kao moja mama. Ja sam nakon 2 godine braka ostavila supruga, ali ona nije - ona je ostala.
Moj otac nije bio loš, bio je poštan i pravičan, ali je alkohol učinio svoje. Bila sam vrlo ljuta na njega što je bio takav prema mami. Sve vreme od, prvog razreda osnove škole, ja sam brinula o njemu, o mami. Morala sam da budem neko ko će da štiti mamu od njega.
Za jedan život ovo je previše. Nekako plivam, plivam, uz to sam se i razbolela, ali borim se kao lavica. "
Tijana je ispričala kako je počelo nasilje u njenom braku i kako je uspela da izađe iz toga:
"Sve je počelo u ranoj trudnoći, pa je nastavio da me udara i kasnije i nakon porođaja. Kažu da je za svađu potrebno dvoje, ali ne bih se ja složila sa time. Ne. Agresivnoj osobi ne treba povod da napadne decu, suprugu, majku svoje dece... On je bio pod uticajem psihoaktivnih supstanci, a kasnije se kajao, plakao, a vreme ne može da se vrati. Žene mahom gaje nadu da će se on promeniti, da će sve biti drugačije, da se neće ponoviti fizičko nasilje. Ne znam šta je gore, psihičko ili fizičko nasilje. Zbog psihičkog nasilja žene sebe stavljaju u ulogu krivca. Počinju sebe da krive za sve to: "Ja nisam dobra" i td."
Zašto u prvom trenutku nisi otišla?
"Mislila sam da će biti bolje. Udarao me po glavi, šamarao me. Jedan ili sto jedan šamar, svejedno je. Prvi šamar ne sme da se oprosti.
On je meni u trudnoći branio da jedem, nisam imala podršku s novčane strane. U to vreme sam bila honorarno zaposlena i nisam imala primanja, a kako ću trudna i porođena da snimam i da radim. "
O momentu kada je odlučila da ode u sigurnu kuću Tijana nije mogla ni da ispriča sve detalje, samo je s teškom mukom rekla da se desio momenat kada je prvi put pozvala policiju koja je njenog supruga odvela u pritvor, a ona je otišla u sigurnu kuću.
"Ta kuća Bogu hvala postoji i pruža utočište. Ali i ja sam, kao i mnoge žene, posle tog prvog odlaska - vratila sam se kod njega. Moje dete nije hodalo, ja sam morala njemu da kupim pelene, mleko, a moj posao je takav da traži neko posebno vreme. Tamo nisam mogla tako da radim. Uz svu podršku koju oni daju, ekonomski da se osnaži, nije bilo moguće. "
Kada si uspela 100 posto da se odvojiš sa ćerkom?
"Drugi put. Ona je bila malo veća, imala je 2 godine. I taj period do našeg drugog odlaska stvari su bile gore. Ljut je on bio tada, ljut je i sada.
Moja poruka je ženama da mogu i moraju da preseku, jer uvek postoji način. Najgore je problem ne rešavati, onda je nerešiv."
(Stil/RTS Ordinacija)
