Kilijan Marfi provodi život sa suprugom Ivon Mekginis, umetnicom sa kojom je u braku od 2004. godine i sinovima Malačijem i Aranom, a žive u Monkstaunu, predgrađu Dablina, ma obali Irske.
"Dom nam je pre bio u Engleskoj, ali smo se 2015. godine odlučili da se vratimo u Irsku kako bi deca bila bliže bakama i dekama. A i nama se više sviđa ovde nego u užurbanom Londonu", ispričao je Mafri u jednom intervjuu, i koji za Monkstoun kaže da je u Dablinu bio poznat kao “rivijera za siromašne”, ali da se poslednjih godina to promenilo i da je sada pun malih prodavnica, galerija i kafića. Sviđa mu se i što je blizu morske obale, iako se iz njihove kuće more vidi samo sa sprata, “kroz prozor dečje sobe, i to ako se propnete na prste”.
"Možda bi mi u mojim dvadesetima bilo dosadno u Monkstaunu, ali sada mi odgovara mir. Mnogo čitam, gledam filmove, slušam m,uziku, šetam s našim labradorom Skautom, ponekad odem na jedrenje ili veslanje... I deci se sviđa. Prvo su negodovali jer odlazimo iz Londona, ali smo im obećali da će dobiti psa pa su pristali. Naravno, sada ga jedino ja vodim u šetnje, ali uživam u tome. I drago mi je što više ne moram da brijem zaliske", objašnjava, aludirajući na frizuru kakvu je morao da ima zbog uloge Tomasa Šelbija u kultnoj seriji “Peaky Blinders”.
Kilijan Marfi je najstariji od četvoro braće i sestara, odrastao je u gradiću Balintempl, gde je njegov otac radio kao školski inspektor, a majka je predavala francuski jezik, koji i on tečno govori. Kao tinejdžera ga je zanimala muzika pa je s bratom, inspirisan muzikom Frenka Zape, osnovao bend "Sons of Mr. Green Genes," za koji je sam pisao pesme.
Braća su očigledno bila talentovana jer im je diskografska kuća "Acid Jazz Records" ponudila ugovor za čak pet albuma, ali Kilijan je u to vreme igrom slučaja gledao dramsku verziju “Paklene pomoranže” u izvedbi pozorišnog ansambla iz Corka i zbog nje se zaljubio u glumu i odlučio da će mu to biti životni poziv, mada je posle otkrio da su ponudu za albume odbili zbog još jednog razloga - njegov brat je u to vreme još uvek bio srednjoškolac i nije želeo da prekida školovanje zbog muzičke karijere. Danas je inženjer dizajna i živi u Dablinu, kao i njegov stariji brat.
Kilijan je počeo da glumi u pozorištu, pa se kasnije iz Korka preselio u London, a jednu od prvih filmskih uloga dao mu je srpski reditelj Goran Paskaljević.
S njim je 2001. snimio dramu “Kako je Hari postao drvo”, ali mnogo je više pažnje privukao sledeće godine ulogom u filmu “Disco Pigs”. U njemu ga je zapazio i reditelj Deni Bojl, koji ga je angažovao za svoj horor film “28 dana kasnije”. Potom su usledili filmovi “Intermission”, i drugi. “Doručak na Plutonu” Nola Džordana Marfiju je doneo i prvu nominaciju za Zlatni globus, pa je odatle njegova karijera krenula u visine.
Atraktivan Irac s plavim očima i prodornog, ponekad ledenog pogleda, je u to vreme već stekao reputaciju kao jedan od najboljih irskih glumaca, i to sa zavidnom holivudskom karijerom, ali tek je ulogom u serijalu “Peaky Blinders” postao je slavan i obožavan od strane žena širom planere. Sad ima nešto više sedih vasi u kosi, ali isto tako i više životnog i glumačkog iskustva i jedva čeka nove izazove.
U novom Nolanovom filmu glumiće Openhajmera, jednog od ljudi koji su napravili atomsku bombu, a u pripremi su i drugi projekti. Ali, na pitanje hoće li, kao što je bilo najavljeno, glumiti i u filmu kojim bi se trebala zaokružiti priča o junacima serijala “Peaky Blinders”, odgovara samo da je - sve još otvoreno.
