Poznati glumac Ljubiša Samardžić preminuo je 2017. godine, a iza sebe je ostavio brojne uloge, nezaboravne replike iz kultnih filmova i serija mnogo nagrada i priznanja, ali i divne unuke, od kojih je jedna - Sara Samardžić.
Sara je diplomirani menadžer bezbednosti, i često je aktivna na društvenim mrežama, pa možemo da vidimo da uživa u putovanjima, ali da ipak vodi skroman život daleko od očiju javnosti.
Ljubišu skoro svi pamte prvenstveno po liku Šurde, kojeg je igrao u seriji „Vruć vetar“, dok je drugima pak draži Smoki – lik iz filma „Peščani zamak“ Boštjana Hladnika iz 1962. godine, otkad datira i ovaj njegov nadimak.
Za Saru mnogi kažu da je izdvaja istančan osećaj za modu i da opušteno može da parira poznatim svetskim modnim influenserima.
Oca izgubila rano, a Ljubiša se nikada nije oporavio od prerane smrti svog sina Dragana još davne 2001. godine i sve ove godine utehu je pronalazio u svojoj porodici i unukama.
Pre dve godine, Sara je izgubila i majku, a na svom Instagramu je podelila sliku svojih roditelja sa venčanja uz komentar kako su sada tamo negde opet zajedno.
Posle Ljubišine smrti na Instagramu je napisala: „Imala sam sreće što sam te poznavala 23 godine, od kad sam bila mala i nisam shvatala šta je to biti glumac i biti poznat, što sam se durila kad prilaze nepoznati ljudi dok šetam sa svojim dedom, što sam plakala na scene Policajca sa Petlovog brda, jer kako moj deda može da sedi sa 4 žene, a da nijedna od njih nije moja baba, što sam obožavala da me vodiš u kancelariju i na snimanja, i da dolaziš po mene u vrtić, kao i kad me uzmeš u naručje i plešemo, pa sve do danas kad mogu da kažem da si mi bio uzor, oslonac i uvek podrška. Mislim da je suvišno spominjati tvoju karijeru, i koliko je bila čast biti unuka takve legende. Pokazao si mi šta znači borba i koliko snage si imao i koliko je tvoje srce bilo jako. Znam da si tamo gore srećan i da si posle toliko godina opet sa svojim Gagom. Ne brini ostavio si nas žene u sigurnim rukama, Stefke će nas paziti ovde, on je sad glava kuće, a ti i Gaga sa neba. Deda, a sad adio.“
