Tanja Bošković ima prebogatu karijeru, njene replike se prepričavaju godinama, ali za svo to vreme na javnoj sceni uspela je da sačuva svoju privatnost. Međutim, pre nekoliko dana, gostujući u emsiji "Balkanskom ulicom" otrkila je neke potpuno nepoznate detalje iz njenog života.
Momenat sa kojim nikako nije mogla da se suoči bila je smrt njenog oca.
– Najteže sam u životu podnela tatin odlazak. Međutim, on je otišao srećan i bez straha, bez grča. Ali ja znam da je on sa mnom i verujem u Boga i znam da je tu. Čak mi je usfalila briga oko njega, ona svakodnevna i sasvim prozaična. Teško mi padaju i krajevi, kad se završava jedan komad, onda prestajete da se svakodnevno družite sa ljudima, tako da mi i premijere teško padaju između ostalog – ispričala je glumica
Nikada je niko nije zaprosio, a ističe da ljubavna pisma nije zaslužila.
– Meni nikada niko nije pisao ta pisma, nisam ih zaslužila. Isto nikada nisam imala verenički prsten. Jedina osoba koja me je ikad zaprosila je Tika Stanić u predstavi „Očevi i oci“. Nijedan prsten nisam bacila, jer ga nisam ni dobila. Recimo, moja ćerka je sad dobila prsten i ja sam presrećna. Dobila je prosidbu o kakvoj žene mogu samo da sanjaju. Meni su suze tekle - sa ushićenjem priča Tanja.
Ova dama čvrstog karaktera priznala je da je oduvek negovala kod sebe mladalački duh, ali naglašava da to nije baš uvek odgovaralo njenoj deci.
– Nekad deci uopšte nije odgovoralo što sam bila tako mlada. Lana je govorila kao mala „molim te kad dolaziš u školu očešljaj se“ . Pošto sam nosila te duge, razbarušene kose, a druge žene punđe i kratke kose. U mladosti nisu voleli što pevam. Stalno sam pevala i igrala, pa je bilo „mama, saberi se“, ali sada mislim da im vrlo prija što sam ovakva. Oni su došli u godine kad mogu da podnesu moju različitost. Ona nije jedostavna i ja nisam uobičajena mama. Imam utisak da se moja deca prilično ponose mnome i zbog toga sam presrećna – zadovoljno priča.
Štednja novca joj nikada nije bila jača strana, najviše je volela da troši novac na putovanja, lepe stvari i decu.
– Para nikad nisam imala, pa ko je video bogatog glumca, sem ako je trgovac. Nisam bogata i nikad se nisam bavila da to budem, ali sam bogata u potpuno drugom smislu. Žena sam koja troškari, volim da recimo napravim terasu, volim lepotu i sve što sam zaradila uložila sam i dala. Odgajila sam svoju decu, putovali su po belom svetu, i vrlo sam bogata u tom smsilu. A pare nisam skupljala za crne dane nikada, niti mi trebaju za tako nešto.
Zbog predrasuda koje su kružile o njoj godinama je plakala u svoja četiri zida.
– Plakala sam u tišinama, kada me niko ne vidi nakon tih prekih pogleda i ružnih reči. Umetnika možete ubiti pogledom. Preživela sam probe koje nikad neću zaboraviti. Desi se da probam neku ulogu, a ne mogu ništa, loše mi ide, ne razumem. Sedi koleginica ispred mene, drži noge na naslonu stolice i negoduje, radi ono „c,c,c“, e tad sam porasla. Inat je divna stvar. Onda su odjednom na ova moja usta izletele žabe krastače, zmijurine najgore. To je gnev. Pala sam u pravi pravcati gnev sa sve bacanjem nameštaja sa scene, podivljala sam, ali sam odrasla. Tad sam se uspravila i rekla „pusti me na miru, ja sad probam koliko god da mi treba.“ Dozvoljeno je pokušati i ne uspeti, dozvoljeno je i biti loš. Baš me briga šta misli kritika – ispričala je Tanja.
Smatra da je ništa u životu nije unazadilo.
– Glupost je neizlečiva ali je deo moje ličnosti i to je strašno važno, sve muke mimo mene prođoše. Strašno je važno da znate u životu da sve dolazi od Boga i radujete mu se. U životu me ništa nije unazadilo – nešto me okrznulo po malo, ali samo sam se malo potresla i to je prošlo. Ne okrećem se, pamtim i skupljam samo dragulje. One kaljave škripce iz cipela samo istresete i zaboravite. Zaboravljanje ružnih stvari je lekovito i jako važno za zdravlje. Samo od naših misli zavisi kakvi ćemo biti, naša sloboda je sloboda da izaberemo dobrotu, od nje se niko nije razboleo - zaključila je
