Da je još među nama, Doris Dej bi 3. aprila proslavila stoti rođendan, ali 13. maja 2019. godine ova legendarna glumica i pevačica napustila je svet preminuvši mirno u svom domu.
Talentovanu zvezdu zdravlje je dobro služilo sve do poslednjeg trenutka, kada je dobila upalu pluća od koje se vremešna Doris nikako nije mogla oporaviti. Mnoge generacije pamtiće je po bogatoj muzičkoj i glumačkoj zaostavštini, a mladi koji dolaze o njoj će učiti kao o legendi svetskih pozornica i filmskog platna.
- Obožavam da se smejem. To je jedini način da se održiš na ovom svetu. Uživaj svaki dan kao da ti je zadnji jer imamo samo jedan život - isticala je Dej.
Punog imena Meri En Von Kapelhof rođena je 3. aprila 1922. u Sinsinatiju u američkoj saveznoj državi Ohajo, a njen otac Vilijam Džozef Kapelhof bio je učitelj muzike i dirigent horova. Malena Meri odrastala je u domu u kojem je muzika bila deo života, a pre nego što se odlučila za glumačku karijeru, za koju je u ono doba bilo vrlo važno muzičko znanje, želela je da bude plesačica. Taj se san raspršio nakon što je slomila desnu nogu u saobraćajnoj nesreći pa je, umesto plesa, sa 15 godina počela da peva u klubovima i na radiju.
- Godinu dana ležala sam gotovo nepomična, maštajući kako ću se jednog dana popeti na pozornicu. Jedino me je to držalo na životu i davalo mi nadu za bolje sutra. U mom životu bila su dva prelomna trenutka. Jedan je nesreća, a drugi razvod roditelja zbog čega sam naglo odrasla - izjavila je u jednom intervjuu.
Slušajući ćerku kako peva, majka Alma odlučila je da Doris mora pohađati časove pevanja. Angažovala je učiteljicu Grejs Rejn, a već nakon tri časa Rejn je rekla da mlada Doris ima neverovatan potencijal. Rejn je bila toliko impresionirana da je Doris davala tri lekcije nedeljno po ceni jedne. Tokom osam meseci, koliko je pohađala časove pevanja, mlada Doris imala je prve profesionalne muzičke angažmane na WLW-ovu radijskom programu ‘Carlin’s Carnival’ kao i u lokalnom restoranu Charlie Yee’s Shanghai Inn. Radijskim nastupima privukla je pažnju muzičara Barnija Rapa koji je tražio pevačicu i koji ju je pozvao na udiciju. Na audiciji je bilo oko 200 pevača, ali znao je da je Doris ona prava.Tokom karijere Doris je uvek isticala kako je od početka imala uzore na koje se ugledala i želela da ima uspešnu karijeru poput njih.
- Još u danima oporavka od nesreće vreme sam kratila pevušeći pesme koje sam slušala na radiju. Najviše mi se sviđao glas Ele Fitcdžerald- izjavila je jednom prilikom, a nekoliko godina kasnije, velika pevačica mogla je biti srećna što može da peva pesmu ‘Sentimental Journey’ pet godina mlađe Dej kojoj je bila uzor.
- Postojao je kvalitet u njenom glasu koji me je fascinirao. Pevala bih s njom dok bih je slušala na radiju, pokušavajući uhvatiti njene suptilne nijanse, opuštene i tako čiste. Obožavala sam je - otkrila je Dej.
Karijera buduće zvezde počela je još pre Drugog svetskog rata, 1939., kada je kao pevačica nastupala uz big band, a probila se upravo pesmom ‘Sentimental Journey’ iz 1945. koja je postala himna američkih vojnika jer je aludirala na njihov povratak kući. Tom je pesmom osvojila prvo mesto najslušanijih pesama, ali i srca slušatelja. Reč je o tipičnoj američkoj baladi iz tog vremena napisanoj prema svim pravilima tada popularnog svinga.
- Osećala sam se kao Alisa u zemlji čudai to se nikako nije moglo sakriti. Svaki bih put zanemila od divljenja kad bih se našla licem u lice s nekom zvezdom koju sam do tada znala samo s malih ekrana - rekla je.
- Zaista sam svašta doživela. Bila sam i na vrhu i na dnu. Uvek sam govorila, bez obzira na to šta se dogodi, ako me gurnu dole, odmah ću se vratiti. Sećam se jako dobro svojih početaka. Morala sam se izboriti za sebe - ispričala je jednom.
Njen drugi muzički uspeh bila je pesma ‘Que Sera, Sera (Whatever Will Be, Will Be)’ iz 1956. kompozitora Dćeja Livingstona i tekstopisca Raja Evansa koju je prvi put otpevala u filmu Alfreda Hičkoka ‘Čovek koji je previše znao’. Iako se taj triler smatra remek-delom filmske umetnosti, jedini Oskar donela mu je upravo Doris Dej za izvedbu te pesme koju mnogi pevuše a da i nisu pogledali film.
Pre tog uspeha gotovo je dve godine pevala s grupom Les Brown u nedeljnom radijskom programu Boba Houpa i imala veliku turneju širom Sedinjenih Američkih Država. Njena izvedba pesme ‘Embraceable You’ impresionirala je tekstopisca Džulsa Stajna i njegovog partnera Semija Kana te su je preporučili za ulogu u filmu ‘Romansa na otvorenom moru’ iz 1948. godine. Nakon audicije dobila je ulogu, što ju je šokiralo pa je reditelju Majklu Kurtizu otvoreno rekla da je pevačica bez glumačkog iskustva. Odgovorio joj je da mu se sviđa što je bila iskrena i što se ne boji to da prizna.
- Dej je otkriće na koje sam najponosniji u svojoj karijeri - rekao je reditelj.
Bila je jedna od najpopularnijih američkih glumica tokom pedesetih i početkom šezdesetih godina gradeći javnu sliku o sebi kao tipičnoj devojci iz komšiluka, a to je ono što su iz projekta u projekat reditelji od nje i tražili. Filmovi kao što su ‘Šaputanje na jastuku’, ‘Ljubimica Divljeg zapada’, ‘Čaj za dvoje’, ‘Voli me ili ostavi’ samo su neki od filmova po kojima ju je publika pamtila. Pojavom seksualne revolucije njena filmska čednost mnogima je počela da smeta. Ubrzo je došla na glas kao ‘najstarija devica na svetu’, a priliku da popravi imidž propustila je odbijajući zavodničku ulogu Mrs. Robinson u filmu ‘Diplomac’ koju je na kraju dobila En Benkroft.
- Morate pokušati ostati pozitivni uprkos usponima i padovima. Verujem da se sve događa s razlogom, toliko je toga dobrog nastalo iz loših situacija - rekla je i dodala:
- Gledajući se u ogledalu, shvatila sam da neću moći postati jedna od zavodnica s ekrana. S brojnim pegicama na licu (jedan je novinar izbrojao da ih ima 1530), velikim zubima i mršavim telom bila sam devojka prosečnog izgleda. ali tada sam rekla sebi: “Ako želiš da traješ, moraš da izgradiš sopstveni glumački imidž zbog kojeg ćeš dobijati angažmane.” Odlučila sam da ostanem jednostavna i prirodna devojka iz komšiluka jer je samo to odgovaralo mom karakteru - priznala je.
Tako je postala jedina nevina devojka u Holivudu. Unela je svežinu i mladost, odbacivši sve šablone savršenstva tog sveta. I dok je s jedne strane vodila nevinu karijeru lišenu skandala i seksualnih provokacija, privatno je imala sve samo ne nevin život. Brojni muškarci, brakovi, ali i nesretne priče povezane s njima samo su deo njene istorije. Već sa 17 godina stupila je u prvi brak s trombonistom Alom Džordenom kojeg je na početku ignosrisala.
- Ne bih s njim otišla u bioskop čak ni kad bi tamo delili zlato - izjavila je.
Al je bio šest godina stariji i, kako je rekla, nepouzdani muzičar u Evanstonu u Sinsinatiju. Svirao je u bendu u kojem je bila i ona te nije bio neka garancija da će joj pomoći na putu do sjajne karijere. Zapravo, kad se prijavila na audiciju za jevačicu u bendu, želela je da šarmira vođu benda i menadžera Barnija Rapa.
Brak je trajao dve godine i bio je vrlo turbulentan i mučan. Već nakon venčanja 1941. godine Jorden je počeo da tuče suprugu koja još nije bila ni punoletna. Mnogi su svedočili da ju je prebio nasred ulice kad je na naslovnici novina video Doris kako pozira u kupaćem kostimu. Nazivao bi je pogrdnim imenima i mlatio, a zatim strastveno s njom vodio ljubav.
Doris je u braku zatrudnela i želela da rodi dete, ali Jorden ju je prisiljavao na pobačaj. Njena majka zapretila mu je da će ga ubiti ako njenu ćerku natera na to pa je Jorden rekao da to nije njegovo dete i toliko prebio Doris da je umalo pobacila. Ni nakon toga nije ga napustila. Četiri dana pre rođenja deteta u automobilu joj je uperio pištolj u stomak i naumio da ostvari svoj plan da ubije dete, pa onda sebe. Uspela ga je odgovoriti od te namere, a on ju je tukao celim putem do kuće. Nekako se spasila i nekoliko dana posle rodila dečaka Terija. Al je tada otišao na putovanje i poručio joj da ne želi da bude u njihovom domu kada se vrati. Majka Alma pronašla je novi stan za Doris i bebu, ali nakon što se Jorden ponovno pojavio, ona mu je sve oprostila. Nastavio ju je zlostavljati, a kako joj je Jorden branio da da teši dete kad plače, prepustila je majci brigu o bebi.
- To je bila jedina moja želja - da se udam i budem domaćica. Nisam sanjala o tome da postanem filmska zvezda ni slavna plesačica. Htela sam samo solidan brak - rekla je jednom prilikom.
Sreću nije pronašla ni u drugom braku s takođe muzičarem, saksofonistom Džordžem Vidlerom. Za njega se udala 1946. nakon što ih je porodica naterala na brak jer nisu mogli da podnesu da na turneji nevenčani spavaju zajedno u istoj hotelskoj sobi. Doris je tada najavila da će prestati da peva i potpuno se posvetiti porodici. Ali ipak je prihvatila nastup u jednom televizijskom šou s milionskom publikom gde ju je primetio filmski agent Al Levi i počeo da je angažuje u filmovima. Kad je zamolila supruga da im pronađe kuću u Los Anđelesu, on je nabavio prikolicu u četvrti punoj dilera, droge i delinkvenata. Vilder nije hteo ni da čuje da s njima žive njena majka i sin iz prvog braka pa je Doris zamolila Levija da joj pronađe posao na drugom kraju Amerike. Tako je s detetom i majkom otputovala u Njujork, a od muža se razvela nakon samo osam meseci braka jer, kako je rekla, on nije hteo biti gospodin Dej.
Uprkos poraznim brakovima, nije izgubila veru u ljubav i upustila se u vezu s rediteljem Majklom Kurtizom koji joj je dao prvu filmsku ulogu. Ali i ta je veza bila neuspešna i puna bizarnosti. Naime, njega je varala s bivšim suprugom Vilderom, a onda je obojicu počela da vara s Levijem, filmskim agentom.
- Nakon što sam Leviju rekla da ćemo ipak ostati samo u poslovnim odnosima, on to nije mogao da prihvati pa me jednom prilikom pratio do hotela i pokušao da me siluje. Bilo je strašno - prepričala je trenutke straha.
Nakon muzičara, treći muž bio je njen agent i producent Martin Melher za kojeg se udala na svoj rođendan 1951. godine, ali taj brak dug čak 17 godina pokazaće se kao velika greška. On je umro 20. aprila 1968. godine od srčanog udara, a tek nakon njegove smrti shvatila je da su Mewlher i njegov poslovni partner potrošili svu njenu ušteđevinu i oterali je u bankrot. Ali to nije pokolebalo njenu veru.
- Najvažnije je živeti i voleti. Uvek biram ljubav i teško da ću do smrti prestati da verujem u nju - otkrila je jednom.
Zaista je i bilo tako. Ni nakon tri nesrećna braka nije gubila veru u instituciju braka pa se ponovo udala, ovaj put za šefa svog omiljena restorana Barija Komdena.
- Bila sam oduševljena kad mi je spremio kosti od večere za mog psa - izjavila je, a taj je brak potrajao šest godina.
- Brinula se više o svojim psima nego o meni - rekao je tada medijima revoltirani Komden.
Glumica je navodno bila i u strastvenoj vezi s kolegom, glumcem, političarem i budućim američkim predsednikom Ronaldom Reganom. S njim se viđala u njegovom stanu u Holivudu gde bi, dok su vodili ljubav, gledali panoramu grada.
- O mom privatnom životu pisali su razne izmišljotine. Mir sam mogla sačuvati samo u svoja četiri zida. To sam i činila i ne kajem se. Meni su sva zadovoljstva dolazila od publike, ostali mi nikad nisu bili važni. Retko izlazim. U Holivudu niko nije pošteđen ogovaranja, a na to sam jako osetljiva - govorila je zvezda.
Uprkos burnom privatnom životu, i dalje je na filmskom platnu bila slatka nevina devojčica. Ljudi o njoj nisu promenili mišljenje ni uprkos njenim za to vreme poprilično kontroverznim komentarima u javnosti.
- Nemam pojma zašto, ali imam tu nesreću da me javnost doživljava kao dobricu, ‘američku devicu’ i slično pa mislim da ću poprilično šokirati mnoge, ali moram to reći: čvrsto verujem da se ljudi ne bi smeli venčati ako pre toga nisu živeli zajedno - rekla je tada, a danas bi se mnogi s njom složili.
Poslednjih godina života povukla se iz medija, a njena smrt mnoge je nagnala da se prisete lika i dela ove talentovane Amerikanke koja je iza sebe ostavila više od 30 filmskih uloga i isto toliko muzičkih albuma. Ali na veliko razočaranje obožavatelja, Dej nije imala sahranu, kao što i nema obeleženo grobno mesto, a razlog je što nikad nije volela smrt.
- Bez sahrane, bez spomenika i bez posvete na spomeniku - rekao je pre tri godine njen menadžer Bob Bašara.
- Doris nije volela smrt i nikada nije mogla biti ni uz svoje kućne ljubimce kada je došlo vreme za njihovo uspavljivanje. Imala je velikih problema s prihvatanjem smrti - dodao je.
Najveća uspomena na veliku i svestranu Doris Dej jesu njene pesme, reči, ali i širok osmeh utkan u srca njenih obožavatelja.
- Svugde oko sebe vidim lepotu. Život je lepota. Zahvalna sam svako jutro kad otvorim oči, kad ugledam svet prepun različitosti koje čine tu lepotu. Treba se smejati. Ne pada mi na pamet da idem unaokolo tužnog izraza lica. To je gubljenje vremena. Radije ću nabaciti osmeh i ne dati tuzi da me pokoleba. Živite, smejte se, ljubite, budite ljubljeni - reči su to Doris Dej.
