Nada Obrić je rođena 6. juna 1948. godine u Zvorniku u Bosni i Hercegovini. Odrasla je u rodnom mestu i tu je pohađala osnovnu školu i gimnaziju. Trenirala je gimnastiku i osvojala brojne nagrade. Školovanje je nastavila u Sarajevu gde je upisala Pravni fakultet. Kada je diplomirala, zaposlila se kao pravnik u Opštini Centar u Sarajevu.
"Bila sam zaista sjajan student. Znate da opština daje nagrade za studente, imala sam ja već kredit. Tata je uzimao te nagrade, podrazumevalo se da je to njegovo. Nije mi padalo na pamet da tražim te pare. Tata bi rekao, jesu to tvoje pare, eto, izvoli, pa se sama školuj."
Još dok je studirala potpisala je prvi ugovor za album.
"Roditeljima nisam rekla da ću snimiti ploču. Kad je izašla ploča, ja sam još uvek bila u studenjaku. Kad sam otišla da se slikam za ploču, ja sam bila pozajmila odeću od cimerki. Kad je ploča bila izašla, išla sam kroz Zvornik kao narodni heroj. Ja dođem kući i sad sedimo i kažem tati i mami, vidite šta sam uradila. I kaže tata: "Pa dobro to, nego diploma? Ovo može da ti bude hobi, ako baš moraš. A diploma? Samo me to zanima, ostalo me ne zanima."
1981. godine njena ploča je postigla ogroman uspeh zbog čega je prestala da radi u opštini i u potpunosti se posvetila muzici. Pet godina kasnije Nada se preselila u Beograd.
Dve velike ljubavi
Iza sebe ima dva braka, a prvi put je sudbonosno DA rekla Miodragu Pavićeviću, oficiru, sa kojim se zabavljla 6 godina, a u braku su proveli 16. "On je bio oficir. Ne sećam se kako smo se sreli. Bio je lep, kao da su ga anđeli pravili, kad sam ga srela, ja sam se izgubila."
Miodraga sam beskrajno volela sve vreme i imala sam sreću da decu izrodim sa njim. Imamo ćerku i sina. Bio je sjajan muž, izuzetan roditelj i beskrajno dobar čovek. Beskrajno sam zahvalna bogu što sam baš s njim rodila dvoje dece. Razveli smo se, jer je on bio previše miran za mene. Po temperamentu, po shvatanju života, po činjenici da sam ja uvek gledala bar jedno 10-15 godina unapred, a on je uvek govorio sutra ćemo.
Ipak, i nakon razvoda su ostali u dobrim odnosima, a njegovu preranu smr nikad nije prebolela. Najveća žal ostala je jer nije dočekao da vidi unuke.
Posle Mikija ja sam se zaljubila ponovo, ali mi je trebalo baš dugo. Aca me je privukao time što, šta god je očima video, to je rukama stvorio. Hoćemo sutra na Mars, on kaže - idemo! Uvek sam bila u akciji, od akcije i uvek idemo napred. Ja sam bila preteča mnogih stvari i u svojoj pevačkoj karijeri. Udala sam se za njega iz prostog razloga: javna sam ličnost, deca, familija, da ne bude da smo ljubavnici.
Jelena Trivan otkrila je da je Nada dgajila njenu najbolju prijateljicu, izvesnu Maju, kao i njenu sestru Sašku. Ovim dvema devojčicama je majka umrla, a Nada ih je uzela u svoje okrilje, brinula o njima, vaspitavala ih i izvela na pravi put.
Nisam pravila razliku, pred očima su mi i moja i njegova deca bila ista. Ko je skrivio, kriv je. Vođena sam uvek činjenicom da je Acina prva žena umrla kad su mu deca bila mala.
Životna priča čuvene pevačice Nade Obrić izuzetno je bogata i puna nebičnih situacija, pa je tako otkriveno i da joj je unuka glumica Milena Radulović, a malo je poznato i da je legenda narodne muzike uzela k sebi dve devojčice koje su ostale bez majke.
Borba sa opakom bolešću
Koliko je borac i koliko voli život govori i činjenica da je demantovala lekare i njihove prognoze koje su govorile da ima samo 2 meseca života.
Naime, Nada je jedna od prvih javnih ličnosti domaće scene koja je otvoreno govorila o podmukloj bolesti. Posle četiri operacije karcinoma, od kojih je prvu imala 1999. do poslednje u junu 2020, bliske susrete s ovim ozbiljnim zdravstvenim problemom pevačica opisuje kao svakodnevnu borbu za životom.
- Ljudi su prenosili da mi se karcinom vraćao više puta, ali to nije tačno. Ja sam imala rak na tri različita mesta - bešika, materica i mladež. Veze jedan s drugim nisu imali. Doktor mi je jednom rekao da u praksi nije video da neko ima tri karcinoma na tri različita mesta. Nisu bili naivni, srećom, na vreme sam odlazila na kontrole. Samo je bešika bila četiri puta zahvaćena, zato i apelujem na sve žene da se redovno pregledaju. U pet do 12 sam sredila mladež. Snagu sam crpela i u sebi i van sebe -
Pevačica se za opstanak borila kao u ringu. Nikad ne bi podnela da je ostala u invalidskim kolicima, te da bi je to dokusurilo.
"Hemioterapija ostavlja velike posledice. Čovek je iscrpljen zbog svega, nije vam do života, ali sam govorila sebi da neću da odustanem i da ću da stojim na nogama, pa kako bog odluči. Vernik sam i verujem u boga i Svetu Petku. Molila sam se samo da mi ne daju da ne budem nepokretna. Pričala sam: "Ako treba da umrem, u redu", ali nisam želela da budem u krevetu ili kolicima. Bog nam pomaže, ali treba i mi da pomognemo bogu."
Najveći ponos
Danas sam ja jedna najsrećnija žena na svetu. Imam dva unučića, fali mi da mi Itana, moja ćerka, rodi anđelčića, živim da to dočekam. Moja deca su sjajni ljudi, obrazovani, na položajima, sposobni da vode sebe, ponos moj, države naše. To je moj najveći uspeh u životu.
