Modna dizajnerka Irena Grahovac (54) traje u svetu mode 25 godina, a osim uspešnog modnog brenda, Irena je ispunjena kao supruga i majka.
Kreatorka poznata po komadima krzna i kože progovorila je za Story o teškim životnim trenucima.
NE PROPUSTITE
- Nekoliko životnih situacija mnogo me potreslo. Prevremeni gubitak oca, izgubila sam veliku podršku kada sam imala 27 godina i srušio mi se čitav svet. To je bio za mene veliki šok. Drugi veliki udarac doživela sam kada su mi 2010. opljačkali radnju u centru grada, to sam teško podnela. U toku noći je nestala cela kolekcija, sve ono što sam stvarala godinu dana. Nikad nije pronađen krivac. Posle su me najviše pogodili zluradi komentari ljudi koji su likovali zbog onog što me je snašlo. Tada sam navikla sve da prihvatam, jer, ako bih se mnogo udubljivala, život bi mi se raspao. Svakodnevica mi se sastoji od čestih stresova te se trudim da stvari ne primam k srcu. Čovek s vremenom ogugla i na ružno i prestane da se sekira. Teško mi je bilo da prihvatim smrt dragih ljudi koji su nastradali od kovida. Antivakserski pokret zato prezirem – ljudi nemaju pojma o čemu pričaju dok ih ne zadesi smrt bližnjeg. Trudim se da vodim uspešnu firmu i da budem dobra majka i supruga.
Deset vantelesnih oplodnji prethodilo je dobijanju ćerke.
- Pre desetak godina, postala sam majka posle više pokušaja vantelesnih oplodnji. To je bilo pravo čudo u mojim godinama, imala sam 44. Bila sam presrećna. Među prvima sam o tome pričala javno jer treba pokazati drugim ženama da nisu usamljene u tom problemu, i da nas je mnogo. Nekada su žene bile stigmatizovane i nazivane pogrdnim imenima jer nisu mogle da imaju decu. Nažalost, to još uvek postoji kao tabu tema. Pričanjem o tome naglašavam javno važnost tog problema i imam grupu žena koje savetujem i podržavam.
Da li vam se čini da je danas više nego ikad taj problem gorući kod nas, posebno što se vantelesne oplodnje skoro uvek plaćaju iz sopstvenog džepa?
- Proces je skup i odobrava se do neke godine deo troškova od strane države. Neke žene mogu da budu mnogo zdravije u 45. nego neke od 19. godina i ne bi trebalo da postoji starosno ograničenje za to – dok god je žena sposobna i ima zdrave jajne ćelije trebalo bi da pokušava. Naročito ovde gde je loš natalitet. Mnoge žene se kasnije odlučuju za roditeljstvo zato što je i sam život skup, a treba doći u fazu ekonomske stabilnosti, posebno ako hoćete decu.
Dobili ste Sofiju u 44. godini, da li vam se s ovog aspekta čini da su to odlične godine za roditeljstvo?
- Godine nisu važne za roditeljstvo, već da neko ima mnogo ljubavi i požrtvovanja. Deca su nešto najlepše. Ako smo sposobni za velika davanja, onda smo spremni za roditeljstvo.
Dugo ste zbog hormona tokom vantelesnih imali višak kilograma, ali uspeli ste da se izborite s njima. Kako se danas osećate s novom figurom i koliko je mršavljenje uticalo na poboljšanje celokupnog zdravlja?
- Meni se desilo da sam imala višak kilograma zbog hormonskog disbalansa. To je prošlo i osećam se dobro, kao što sam se osećala i pre trudnoće, kada sam imala normalnu kilažu. To je bila faza. Svim ženama koje dobiju disbalans mogu da poručim da će to proći. Tu je bitna podrška partnera, jer ako vas neko voli, voli vas i sa 10 kilograma više ili manje. Znam toliko mršavih žena koje su nesrećne i same i mnogo srećnih debeljuca.
Izjavili ste da ste se kasno udali, ali i da smatrate da ste pametno birali. Koje Zoranove osobine i karakterne crte najviše cenite i kakav je on otac?
- On je veoma dobar otac, ne poznajem nijednog muškarca koji se toliko bavi porodicom. Posvećen je našem detetu, od odvođenja i dovođenja iz škole, preko odlaska s njom na aktivnosti, do uspavljivanja. Ja sam zaslužena da budem kontrolor za školu i vaspitanje.
Ko je stroži roditelj i da li je Sofija poslušno dete ili nekad ima i svoje "bubice"?
- Ne spadamo u stroge roditelje. Imam mek karakter, nemam potrebu da autoritet sprovodim strogoćom. Smatram da je potrebno da je pripremim za životnu disciplinu i red i rad u glavi. Tako će biti stabilnija sutra. Moj muž je nežna majka, a ja predstavljam autoritativnog oca. Sofija je u pretpubertetu ali neretko uspem da je razgovorom pravilno usmerim. Imamo ritual uspavljivanja, kada mi pred spavanje ispriča sve što se dešavalo tog dana. Ja se složim s njenim postupcima, a poverenje je ključ za dobar odnos. Ako se pojave problemi, i ona mi ih poveri, moći ću da je uputim na pravi put na vreme.
