Omiljeni sportski komentator, Slobodan Šarenac, zaštitno lice Radio-televizije Srbije, duže od dvadeset godina u skladnom je braku sa nekada uspešnom košarkašicom Anđelijom Arbutinom. Novinari su u više navrata pokušavali da zavire u njihov privatni svet, ali su supružnici vešto uspevali da sačuvaju intimu.
Zajedničke fotografije Slobodana i Anđelije prava su retkost, a one sa ćerkama Ninom i Lanom praktično ne postoje. Jedina prilika kada je popularni “Šareni”, kako ga često zovu, pričao o supruzi, bila je u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.
"Prvi put smo se sreli 1992. godine, kada je gostovala u emisiji “Šesti krug”, na Trećem kanalu, koja je bila posvećena OI u Barseloni, na kojima naša zemlja nije učestvovala zbog sankcija. Kasnije je Anđa igrala u Italiji, i dugo se nismo videli. Inače, nameravala je da me upozna sa drugaricom, ali je sudbina očigledno imala drugačije planove. (smeh) U životu sam imao sreće u mnogim stvarima, pa i kada je reč o ljubavi. Bio sam u pravo vreme na pravom mestu, i sreo svoju srodnu dušu," poverio je koleginici Tanji Peternek Aleksić.
Na pitanje - ko je dobar, a ko loš “policajac”, kada je reč o vaspitanju ćerki, Slobodan je odgovorio:
"Nema toga kod nas. Anđelija je vođa, a mi idemo iza nje kao vozić. (smeh) Moje male dame su odlične, slušaju majku i ja volim što je tako. Dešava se, recimo, da me pitaju mogu li da uzmu čokoladu i ja im dozvolim. Međutim, one ništa ne preduzimaju dok i mama ne odobri. Šalu na stranu, Anđelija sve odlično “hendluje”, a ja se trudim da ne smetam."
Nina je rođena 2004., Lana četiri godine kasnije. Slobodan ne krije da je od prvog dana aktivno učestvovao u svim roditeljskim “zadacima”.
"Kada su se rodile, i jedna i druga, Anđa prvih nekoliko dana nije smela da ih kupa, delovale su joj male i krhke. Ja sam bio samouveren kao da sam dvadeset godina radio posao babice. Bez problema bih okupao bebe i dao ih njoj na povijanje."
Objašnjavajući zbog čega svoju porodicu ne eksponira u javnosti, Slobodan Šarenac ističe:
"Kad god bih u novinama video parove koji se zaklinju na večnu ljubav i pričaju hvalospeve o svom braku ili vezi, pomislio bih “neće ovo na dobro izaći”. Razumem potrebu ljudi da saznaju nešto više o poznatim ličnostima i nemam ništa protiv intervjua, ali da to bude s povodom, a pre svega s merom. Svašta se pričalo i prićaće se, ali to ne možeš zabraniti. Pojedini vole da se bave tuđim životima, više nego svojim. Međutim, kad kod kuće imaš zdravu porodicu i kad radiš posao koji voliš, ništa nije problem. Desi se i meni da se vratim umoran ili nerzvozan, ali čim vidim ćerke na vratima kako skakuću i pitaju “gde si tata” ili mi sednu u krilo i zagrle me, sva tenzija nestaje u roku od deset sekundi."
