Tamara Bakić rođena je 1934. godine u Somboru. Odrasla je u velikoj porodici u kojoj se znao red i na tome je, kako je govorila, oduvek bila zahvalna.
Najlepše uspomene iz detinjstva su je vezivale za Njanju, baku koja ih je okupljala za slavu – Svetog Nikolu, Božić i Uskrs, a najružnije za mađarski logor u Bačkoj Palanci. Po izlasku iz logora, porodica Bakić se preselila u Beograd, gde su dočekali oslobođenje.
"I danas mi je u sećanje urezana slika koju sam prvu videla po izlasku iz podruma na ulicu - neopisivo slavlje ljudi iznad kojih su visile pokidane žice, a okolo pustoš od pokidanih stabala", prisećala se Tamara.
Sloboda je porodicu Bakić vratila u Sombor, gde je završila gimnaziju, trenirala plivanje, i postala šampionka Srbije. Paralelno je išla na radne akcije sa vojskom da bere kukuruz i sklanja ruševine. U Beograd se vratila zbog studija, kada je upisala Pravni fakultet s ubeđenjem će se time, kao njen otac, baviti ceo radni vek.
U svet mode ušla je sa 24 godine, a bila je svedok i jedan od glavnih aktera nastajanja srpske mode pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Celog života ostala je u svetu mode, pa je tako u 82. godini bila zvezda revije u Njujorku.
Sve se promenilo kada ju je pozvala poznata krojačica Dara Spasojević, školska drugarica njene majke, koja je imala salon u prestonici, da dođe na probu zbog predstojećeg Sajma mode.
„Želela je da uradi neke modele, a kako je često odlazila u Pariz i pratila modnu scenu, znala je kako treba da izgleda model za to. Za razliku od drugih devojaka koje su se doterale od glave do pete, ja sam došla onako kako se oblačim svaki dan, u ravnoj suknji do kolena i džemperiću. I odabrana sam“, prisećala se Bakić.
Bilo je to 1958, kada je premijerno izašla na pistu na prvom takvom sajmu koji se održavao kod nas. Reviju je režirao Bojan Stupica, a pratilo ju je oko 3.000 ljudi, među kojima je bilo mnogo stranaca na čelu sa Kristijanom Diorom. Tako je manekenstvo postalo ne samo njen život, nego ga je promovisala i utemeljila kao profesiju.
Nakon ovog debija, počela je da dobija pozive za revije. Posla je bilo sve više, putovali su po celoj Jugoslaviji, šetali po modnim pistama u Budimpešti, Varšavi, Moskvi, Sankt Peterburgu, Parizu, Teheranu, Njujorku...
„Nekada smo i po mesec dana bili na putovanjima, bile su to prave turneje, a mi reprezentacija Jugoslavije koja promoviše domaću modu u svetu koja je kod nas postajala sve ozbiljnija industrija sa autentičnim kreatorima kao što je Aleksandar Joksimović. Bili su to nezaboravni dani, zlatno doba domaće mode koja je osvajala planetu a naše revije su gledale poznate ličnosti kao što je Iv Sen Loran, sa nekima smo se i lično upoznali kao što je reditelj Klod Leluš ili glumac Entoni Hopkins, provodili se u diskoteci koju su držali Džejn Birkin i Serž Ginzbur, sreli se sa Brižit Bardo, pili šampanjac sa Diorom koji ga je otvorio u našu čast... Imala sam čast da upoznam Paka Rabana i da nosim njegov model na reviji“, svedočila je Tamara Bakić, muza našeg slavnog modnog kreatora Aleksandra Joksimovića, koji je preminuo 29. marta 2021. godine.
Do poslednjeg dana života bila je aktivna, družila se, šetala, uživala u životu punim plućima. Uvek je, kako sama kaže, ulagala puno u izgled i trudila se da u svakom momentu izgleda besprekorno. Iz kuće nije izlazila ukoliko ne uradi vežbe i zato je i u 9. deceniji izgledala besprekorno.
