Brak Ane Sofrenović i Dragana Mićanovića završio se 2011. godine, a od tada oni su se posvetili brizi o ćerkama Ivi i Leni. Zajedničkim snagama borili su se da deca ne osete posledice njihovog razvoda, a u toj borbi i životu koji se konstantno nalazio pod budnim okom javnosti, glumica je izgubila sebe. Zdravstveno stanje postajalo je sve lošije a bolest Ane Sofrenović postala je bolest modernog doba - depresija.
- To je bez sumnje najteži period u mom životu. To je ona vrsta problema gde spolja delujete potpuno zdravo, a iznutra ste na trenutke potpuno paralisani. Nikome ne bih poželela to osećanje, ali nažalost znam mnogo ljudi koji pate zbog toga i koje taj problem izuzetno tišti, jer vas troši, oduzima vam energiju, pažnju. Možda je najgori aspekat depresije taj što ima tendenciju da vas odvaja od ljudi, jer imate stalnu potrebu da se sklanjate i krijete, od sramote što ne umete s tim bolje da se nosite. I sumnjate u sve oko sebe, a u sebe najviše - rekla je svojevremeno Ana i otkrila koji je bio presudan trenutak za njeno ozdravljenje.
- Onda kada sam shvatila da ukoliko ne preduzmem ozbiljnije mere neću moći da nastavim dalje ni u jednom segmentu svog života. Čim sam tu odluku donela i preduzela prave korake, sve je bilo mnogo drugačije.
Sada glumica ume da uživa u malim stvarima koje život čine neuporedivo lepšim.
- Sve više male stvari, trenuci. Vreme sa mojim ćerkama koje su mi beskrajan izvor inspiracije i snage. Muzika, filmovi ili samo da sedim i ćutim i gledam neku lepu prirodu ili ulicu. Dozvoljavam da me stvari raduju više nego pre, ali i da me rastuže. Jednostavno svojim emocijama dozoljavam da budu mnogo intenzivnije i trudim se da ih osetim do kraja bilo da su neprijatne ili prijatne. Tako daleko više osećam da živim. To je možda jedna od najvećih i najlepših promena koja mi se desila.
