Novinar "Večernjih novosti" je 2003. godine obavio intervju sa glumcem svega dve nedelje pre njegove smrti. Tekst vam prenosimo u celosti.
"Odgovarajući Neli Eržišnik, čije pismo su "Večernje novosti" objavile 5. aprila 2003., Čkalja je pomalo proročki odgovorio: "Sat mi je ostario i prestao da radi."
Miodrag Petrović Čkalja nije bio oduševljen novinarskim navaljivanjima da daje iintervjue. Tako je bilo i u nedelju 6. oktobra 2003. godine kad ga je u telefonskom razgovoru zamolio da odgovori na pismo Nele Eržišnik upućeno iz Zagreba povodom vesti da "Čkalja gladuje".
- Koji novinar? Koje pismo? - bio je neuobičajeno nepoverljiv Čkalja. Setio se u pravi čas njihovog druželja u Kninu, pre dvadeset godina. "Beogradska estrada" je sa velikom ekipom pevača i glumaca gostovala u Dalmaciji. - Pošto ste vi izbegavali avion, šef estrade Rade Mumin je tražio da vas dočekam u Kninu i da vam osiguram taksi - podsetio je novinar Čkalju. - Tražili ste da taksista ima dobro i uredno vozilo, da navija za Zvezdu, da malo priča i, naravno, da je Srbin.
- Pa, da sećam se, kako ne. U Kninu smo u zoru , jer je voz stigao vrlo rano, pili čaj, a posle me je u Zadar i dalje vozio... setio sam se, dobri Vaso. Sreo sam ga pre dve godine u Beogradu. Sve je izgubio i ostao mu je samo auto. Veliko je zlo snašlo taj dobri narod.
Atmosfera se tada otkravila i Čkalja je pristao da odgovori na Nelino pismo objavljeno dan ranije u "Večernjim novostima".
- Hvala na sećanju i nezaboravu na dečju TV emisiju "Koliko je sati" - sećaš se Ti. Ne znam, veruj mi. Sat mi je ostario i prestao da radi - bio je to poslednji Čkaljin pomalo i proročinski intervju.
Iz ostalog dela snimljenog intervjua, koji je u kasetofonu čekao objavljivanje, Čkalja je, međutim, delovao optimistički.
- Kako ocenjujete promene? - podsetili su ga na prethodni dan 5. oktobar.
- Promenilo se dosta toga. Zida se na sve strane . Sad ko to zida i kako zida... Ljudi bolje žive, lepo se oblače i mislim da se dosta napredovalo.
- Može li se bolje i više?
- Može, kako da ne, i ja se nadam vrlo brzo - odgovorio je Čkalja i upozorio da više pažnje u eri Interneta i kompjuterizacije treba poklanjati opštoj kulturi mladih. - Dosta gledam kvizove na televiziji. Ti mladi ljudi ne umeju da odgovore na pitanje koje smo mi onako ofrlje znali da odgovaramo.
Da li vas je neko iz vlasti zvao posle vesti da teško živite?
- Ne, ne, niko... znaju oni da to nije baš tako.
- Kako Čkalja stvarno živi?
- Kao i svaki penzioner. Ne može drukčije, nemam nikakva druga primanja sem penzije. Izmišljaju svašta . Čkalja gladuje! Ne , gde to ima. Pa, ne gladuje ovaj moj komšija koji ima pet hiljada penziju. Mučimo se, dovijamo se...
Čkalja je ostao uvek skroman. Još smo pričali kako ćemo se naći u njegovoj brvnari "koju sa Čedom završava blizu Barajeva". Žalio se da su mu u Beogradu leti nesnosne vrućine.
- Biće mi lepo kad dođe leto da izađem iz ovog betona, iznesem stolicu pred brvnaru, skuvam kafu...
Nažalost, veliki glumac nije dočekao kafu pred brvnarom, umro je samo dve nedelje nakon ovog intervjua...
