Marija Kilibarda (41) je više od godinu dana unosila optimizam u naše domove vodeći subotnjih "150 minuta", a publiku će uskoro pozdraviti u novoj emisiji "Sve u svemu". Televizijsko osveženje i to u njenom prepoznatljivom energičnom duhu stiže u godini u kojoj jedna od najlepših žena na javnom nebu obeležava dve decenije karijere.
NE PROPUSTITE
U 20 godina rada upakovano je mnoštvo emisija različitih formata, ali uz Marijinu ličnost definitivno najviše idu zabavni projekti u kojima se i sama oseća "svoj na svome".
I kada se kamere ugase, iz njenih očiju isijava zadovoljstvo, spokoj i sreća. Uloga tetke mališana Relje i Višnje neprocenjivo je iskustvo i radost u kojoj uživa od prošle godine, a svoju mirnu luku u najizazovnijem periodu života pronašla je pored partnera Branislava Vučelića.
Bogato životno iskustvo obeleženo usponima i padovima, Mariju je naučilo važnim životnim lekcijama, a konstantnim radom na sebi krčila je svoj profesionalni put. Laganim, ali sigurnim koracima.
Zato smo je razgovor sa harizmatičnom voditeljkom započeli pitanjem u čemu je tajna njenog trajanja i šta smatra krunom svoje karijere.
"Mislim da tu krunu tek kitim. Dragulj po dragulj. Čini mi se da sam tek na pola. Ponosna sam na svoj razvojni put. Nije bilo brzih uspeha, ali zato nisu bili ni instant. Možda je i to jedan od recepata, a drugi je to što obožavam svoj posao. Samouverena sam, a mislim da nisam nadmena. Trudim se da budem iskrena i korektna prema saradnicima i dajem ljudima oko sebe slobodu da budu svoji. I gostima i kolegama. Važno je biti svoj u moru sličnih, otvoren za kritike i nova znanja, vredan i voleti svoj posao. To mora biti nagrađeno na kraju".
Koliko se voditeljstvo i medijska scena uopšte razlikuju od perioda kada ste počinjali?
"Sve se razlikuje danas od pre 20 godina. Za početak brzina interneta. (smeh)
Sitno brojite do nove emisije. Šta publika može da očekuje?
"Neverovatno koliko često svi mi koji radimo u medijima imamo manir da ukrašavamo i preterujemo kada najavljujemo naše sadržaje. Jedno je iskreno verovati da imaš neverovatno dobar materijal pa da iz toga proizilaze svi epiteti koje nadenemo najavama, a drugo je inercija kojoj često ne odolevamo ni kada nema nikakve posebnosti i čarolije u formatima. Uhvatila sam sebe da izgovaram reči poput "ekskluzivno", "najbolji" , "nesvakidašnje", a priče su bile samo korektne. Neću to da radim. Hoću da moje emisije govore same kakve su. I biću srećna ako publika bude uživala gledajući ih onoliko koliko mi uživamo dok ih kreiramo. Zato ću sada da probam da ne zvučim pretenciozno, već da kažem da će naše subote biti kulturno, zabavno i poučno polje i da se "drznem" da obećam kvalitetna dva televizijska sata".
Više puta ste isticali da volite živ program zbog adrenalina koji sa sobom nosi. Koju svoju najbolju improvizaciju pamtite?
"Nedavno nam je puklo sve odjednom- grafika, prompter, linkovi sa reporterima. Ušli smo uživo u emisiju i iz režije su mi javili "Pričaj nešto, sve nam je sem slike iz studija u prekidu". I ti pričaš "nešto". Dešavalo se to nekoliko puta, ali imam sreću da me je trećekanalska škola osposobila za takve situacije. Pozdraviš publiku i kreneš, sve dok ne jave "Imamo podignutog reportera, prebaci na Novi Sad". Taj adrenalin je neverovatan. Ni ne osetiš strah. Reči izlaze iz tebe, pričaš o onome šta sledi u emisiji, osvrneš se na deo dana koji je prethodio tom momentu, pojačaš logoreju i prođe nekako".
Postoji li neka zanimljiva anegdota iz programa uživo koju biste podelili s nama?
"Bilo je nezgodnih situacija kao u polufinalu "Tvoje lice zvuči poznato" kada su Bokiju Ivkoviću i meni javili u slušalice greškom da je Neda Ukraden ušla u finale. Prozvali smo je i čestitali joj , a onda su nam rekli da je softverska greška. Ona je prava dama i profesionalac i sve razume, ali ja sam htela u zemlju da propadnem. Ipak, sve je to za ljude".
Imam utisak da je danas profesija voditelja srozana i da kruže brojne predrasude o tv licima. Kakav je vaš stav o tome i kako se borite protiv stereotipa?
"To i nisu predrasude. Mnoge pojave na televiziji su dale vrlo jasne razloge da se naša profesija ne ceni kao ranije. Lično, ne vodim nikakve borbe protiv stereotipa jer ne osećam da im pripadam. Puštam se u etar na svoj način. Važno je da se tada osećam dobro i da je posao obavljen. Ima onih kojima moja energija i stil nastupa ne leže, ali sam blagoslovena brojem onih od kojih primam podršku da dobijam nove formate i trajem i dalje".
U emisiji subotnjih "150 minuta" ugostili ste mnoge obične ljude sa inspirativnim životnim sudbinama. Koja priča je ostavila najjači utisak na vas?
"Jedna hrabra Aleksandra iz Niša. Odlučila se da nakon izuzetno dugog braka, koji se loše okončao, a iz kojeg je izašla bez dece, postane samohrana majka i to u 51. godini. Njena topla i iskrena priča je jedna od onih koje nas sve nateraju da se zahvalimo na svemu što imamo i da se duboko naklonimo ljudima poput nje".
Jeste li zadovoljni kako plivate preduzetničkim vodama u ovim nemirnim vremenima i šta vam daje vetar u leđa za nove ideje?
"Ne da plivam nego i ronim na dah ako treba. (smeh) Moje "čedo" zaslužuje ovako posvećene ljude koji rade na njegovom razvijanju. Svi delići slagalice poređali su se na svoje mesto. Ide to jako lepo, a kada otvorim maloprodajno mesto i izbacim novu kolekciju, nadam se da će ići još bolje. Uživam u svim novim znanjima i izazovima. Ne umem ja da mirujem".
Koja je najupečatljivija ženska reakcija na nakit, posebno na simboliku lavirinta da iz teških situacija uvek postoji izlaz?
"Jedna devojka je kupila svojoj drugarici i sebi iste narukvice u periodu kada su obe prolazile kroz teške razvode i poslala mi je poruku da ih obožavaju jer noseći ih svakodnevno podsećaju ih upravo na to, da pravi put postoji".
Imate uspešnu karijeru i bogato životno iskustvo, prošli ste kroz uspone i padove, ali ste uvek ostali svoji. Da li je je to teško u vremenu kada mnogi pokušavaju da nas prilagode aktuelnim principima društva?
"Nije teško kada pišeš svoja pravila i postavljaš svoje principe. Onda odgovaraš samo sebi".
Čime danas u 41. godini ispisujete stranicu svog života?
"Upravo ovim o čemu smo razgovarale maločas. Moje skale, moja pravila, moji standardi, moje želje i načini. Čini mi se da su konačno svi ustanovljeni. U partnerskim odnosima (poslovnim, privatnim) mislim na sve to samo "naše". Mi tada ispisujemo naša pravila i pravimo sopstvene šablone kojima težimo kvalitetu, dobrim rezultatima i sreći".
Jednom ste kao svoju manu naveli nestrpljivost. Da li ste s godinama uspeli da razvijete strpljenje?
"Uspela sam! Trening je trajao jako dugo, ali se isplatio".
Savremeni način života zarobio je žene velikim očekivanjima i brojnim ulogama u kojima se moraju isprobati.
Očekuje se da budu idealne partnerke, supruge i majke, domaćice, poslovne žene, a pritom i da uvek sjajno izgledaju. Koliko je to opterećujuće i kako se izboriti sa tim pritiscima?
"Sigurna sam da je toliko opterećujuće da se svaka od nas barem jednom kompletno slomila pod pritiskom ispunjavanja svih tih uloga i zadataka. Ne znam nijednu osobu koja može da produktivno radi 8-9 sati, provede kvalitetnih i posvećenih par sati sa decom, spremi kuću, skuva 3 obroka i da izdvoji bar malo vremena za sebe kako bi bar kosu oprala i popila kafu, a onda provela malo vremena sa svojim partnerom i eventualno odspavala. Gde je tu vreme koje gubimo u saobraćaju, prijatelji, trening... Fizički je nemoguće. Pošto društvo to očekuje, a mi smo učene vekovima da budemo pokorne i ispunjavamo norme, onda kada ne ispunimo bar jedan zadatak, nije dovoljno što nas svi sa strane kinje, već to radimo i same sebi. To nije život. To je nehumanost koja razara svačiji duh. Moramo pred sebe da postavimo pitanje sreće i sopstvenih kapaciteta i u skladu sa time da gradimo svoj put, a ne društveno prihvatljiv".
Kako reagujete na novinske natpise o vašoj navodnoj svadbi?
"Oni koji poznaju Baneta i mene znaju da nikada ne bismo usred pandemije organizovali veliko okupljanje i time možda ugrozili nečije zdravlje".
Čini mi se da mnogi ljudi nažalost i dalje imaju predrasude prema psihoterapiji. Da li ste to primetili u svom okruženju i šta biste poručii svima koji misle da je ova tema tabu?
"Poručila bih im da se onda suzdrže i od odlaska kod zubara kad ih zaboli zub, da ne odu kod urologa kad dobiju urinarnu infekciju. Šta će kod kardiologa ako imaju probadanja u grudima i tahokardije? Ne znam zašto je sramota i dalje ići kod doktora za psihu, a nije sramota posetiti oftamologa. Stid me je što nam je ovo tabu i dalje".
Koliko poređenje sa drugima i "savršen život" koji se propagira na društvenim mrežama mogu da sruše žensko samopouzdanje i naškode mentalnom zdravlju?
"Možda nama u zrelijim godinama i ne, ali mogu misliti šta ti "savršeni životi" i "savršena tela" čine mladima koji u tom uzrastu treba da grade svoje samopouzdanje. Umesto toga, ono biva poljuljano i pre nego što je stalo na svoje noge. Tom teroru lepote koji vlada instagramom jedino mogu ljudi sa velikim brojem pratilaca pomrsiti konce time što će češće objavljivati prirodne i realne slike".
Često se šalite na račun svoje kilaže koja stalno varira. Kada ste posebno bili u iskušenju da "razlupate" vagu jer vam se nije dopao broj koji ste videli?
Juče. (smeh)
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
