Svaki glumac doživi vrhunac karijere, zvezdanih pet minuta, a oni se Nataši Ninković događaju na svakih nekoliko godina. Harizmatična glumica upravo je dobila po drugi put nagradu "Zoran Radmilović", sada za ulogu Nere u predstavi "Tre sorele" pisca Stevana Koprivice.
Ne postoji priznanje koje nije dobila. Redovni posetioci pozorišta znaju koliko je Nataša velika na sceni, a širi auditorijum gleda je i voli kako u filmovima, tako i brojnim serijama. Zbog porodice, srećnog braka i dvojice sinova nije napustila zemlju i otišla u Holivud. Rođena Trebinjka može da se pohvali širokim dijapazonom uloga klasičnog i modernog repertoara, gde se njene epizode pamte koliko i glavne uloge. Upravo je gledamo u seriji po motivima ubistva estradne ličnosti Jelene Marjanović.
NE PROPUSTITE
Već ste govorili koliko vam je uloga vlaške vračare u seriji "Pevačica" bila i naporna i izazovna. Da li ste reči bajalica improvizovali ili ih govorili po scenariju?
- U scenariju nisu bile napisane bajalice, ostavljeno je meni da vidim šta ću s tim. Vlaški jezik je dosta težak i nisam mogla da ih naučim napamet. Moja koleginica Vesna Stanković mi je dosta pomagala. Ja sam joj rekla šta hoću i ona me je naučila razne reči, koje sam ja kombinovala u zavisnosti od situacije. Pošto je vračara fiktivni lik, imala sam slobodu da i u bajalicama i u obredima napravimo našu verziju svih tih rituala.
Zašto ste izabrali plava sočiva za ovu ulogu? Da izgledate čudnije, vidovitije, ili zbog tog gotovo paganskog podneblja boravišta Vlaha?
- Morala sam da počnem sa spoljnim izgledom lika, tako mi je bilo lakše. Prva asocijacija su mi bile te malo bolesno plave oči i tetovaža. Kostim mi je takođe mnogo pomogao, jer nije imao godište, bio je bezvremen. Tek sam posle pronalazila taj svet u sebi. Nisam se vezala za vlaški kraj, već više za onaj tajanstveni, pomalo jezivi prostor kome moja junakinja pripada.
Ubistvo pevačice Jelene Marjanović dogodilo se pre pet godina. Jeste li tada pratili slučaj?
- Nisam mogla da budem neobaveštena, čak ni ja, koja retko čitam vesti, jer su nas danima bombardovali sa tim. Ja ovu seriju nisam gledala kroz taj konkretan slučaj, jer je to bilo povod, a mi smo hteli da odemo dalje u te hipernaturalističke likove i situacije.
U proteklih nekoliko godina sve što ste odigrali bilo je baš hvaljeno - film "Ajvar", serije "Senke nad Balkanom", "Kalkanski krugovi"... Daju vam likove nesrećnih i fatalnih žena. Je li lako pripremati se za ovakve likove?
- Nisam ih nikad tako kategorisala. Sve žene, kao i moje junakinje, imaju i dobre i loše trenutke i nisu usamljene kada su u pitanju neostvarene ljubavi. Ređe su žene koje su ostvarene u tom smislu. Igram potpuno različite karaktere i žanrove, i ne prija mi da ih neko tako pojednostavljuje - fatalne i nesrećne... One su i to.
Koliko je mučan bio lik Radojke u "Dari iz Jasenovca", odigrati ženu koja ne bira sredstva da bi preživela?
- Nije bilo lako ni najmanje. Iako ja nisam imala veliki zadatak, tu nisu postojale male i velike uloge. Kada dođete na set i osetite atmosferu, gledate i upijate te mirise, reči... svi smo do kraja bili krajnje prisutni. Srećna sam što sam radila taj film i što smo napokon snimili nešto na tu temu. Pritisak i odgovornost su bili ogromni. Ono iza čega apsolutno stojim jeste da smo napravili pošten film.
Vaši sinovi Matija i Luka već su dvadesetogodišnjaci. Koliko brinete za njihovo zdravlje, budućnost?
- Za Luku i Matiju su drugačiji aršini od svega. Valjda od te preterane ljubavi i želje da ih zaštitiš, briga je prevelika i preterana. Ali ja se dosta trudim da ih time ne opterećujem. Ne uspevam baš uvek, ali trudim se. Verujem u moć misli i zbog toga svesno tu brigu preusmeravam na pozitivan ishod.
Stalno se piše da ste preke naravi. Možda samo imate svoje principe. Šta čovek danas sebi ne treba da dozvoli?
- Prek karakter? Ako mislite na impulsivnost, da, tačno je. Postoje stvari koje podstiču tu impulsivnost, a neke od njih su sigurno neprofesionalizam i nevaspitanje. Moji principi su uvek isti i oni ne poznaju ni pol, ni boju, ni bankovni račun, ni titulu i poziciju. Pošto ljudi to znaju, ne uzimaju mi za zlo ako nekad i budem glasna i konkretna.
Trenutno glumite u jeku novog talasa kovida 19. Deluje strašno kad ste svakog dana izloženi. Kako se čuvate i da li je to uopšte moguće?
- Ne čuvam se mnogo. Vakcinisana sam i trudim se da se zdravo hranim. Radim svakodnevno u kolektivu i imam tu sreću da ja uvek imam nadu i veru da će me zaobići loše stvari. Tako da se ne opterećujem više nego što je potrebno. Veći stres za moj organizam i mozak bilo bi da prestanem da živim brinući se da mi se nešto ne desi.
