Bili su sasvim obični ljudi svetovnog načina života. Javnost ih je upoznala na osnovu njihovog talenta, a onda su odlučili da se sklone s pozornice i posvete veri.
Rastko Lupulović
Glumac kog najbolje pamtimo po ulozi Milančeta u seriji “Otvorena vrata” i član benda “Kanda, Kodža i Nebojša” zamonašio se 1996. godine. Te iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru “Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
NE PROPUSTITE
– Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim i zamernim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… u susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se… – rekao je Rastko Lupulović u intervjuu koji je dao 1996. godine za magazin Cool.
Bio je glumac vrsnog talenta, a pozorišna publika i danas priča o nekim njegovim ulogama. U pozorištu se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica odvukla u “Dadov”. Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i duvao je travu. Danas je otac Ilarion, iguman manastira Draganac.
– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv…
Često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – rekao je Lupulović u emisiji “Exploziv”.
Veselinka Zastavniković
Monahinja Irina je javnosti najpoznatija kao bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Rođena je u Osjeku, kao ćerka oficira JNA. Bila je vrlo pametna i zgodna. I strašna protivnica religije. Revolucionarka… Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera. S Tadićem se razišla nakon 16 godina braka. Sa dužnosti šefa službe za odnose sa javnošću 2002. godine otišla je u manastir Pećku patrijaršiju. Nakon pet godina takozvanog iskušenja, sredinom oktobra 2007, postala je monahinja s duhovnim imenom Irina.
Srđan – Gile Gojković
Poznati muzičar i frontmen “Električnog orgazma” Srđan – Gile Gojković je nedavno je najavio da će se zamonašiti u jednom od budističkih hramova u Mjanmaru.
– Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktično – filozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem…
Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio – doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš – rekao je Gile.
Aleksandar Saša Knežević
Aleksandar Saša Knežević je sa Vojslavom Tufegdžićem autor knjige “Vidimo se u čitulji”, a po njoj su napravili i scenario za istoimeni film.
Knežević je bio novinar “Politike”, onda je tihovao u Studenici, i zamonašio se na Hilandaru. Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji “Agape”, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu.
Poslednji monah većini nas je vrlo dobro poznat…
Arsenije Jovanović
Monah Arsenije Jovanović iz manastira Ostroga pre nego što se zamonašio bio je veoma aktivan na muzičkoj sceni takozvanog Novog talasa. Svirao je sa članovima EKV, a o svom iskustvu 2006. je objavio knjigu “Bog i rokenrol”. Najbolji drug iz detinjstva mu je bio slikar Dušan Gerzić Gera.
