Desimir Stanojević je rođen 1950. godine u Nišu, gde je završio osnovnu i srednju školu i napravio svoje prve glumačke korake.
Ljubav prema "daskama koje život znače" rodila se rano, a 1970. godine je postao član Narodnog pozorišta u Nišu.
NE PROPUSTITE
7. oktobra 1979. godine je u rodnom gradu zajedno sa dvojicom drugara i ljubitelja umetnosti osnovao Omladinsko pozorište“Treća polovina“, kroz koje je kasnije prošlo je više o šest stotina mladih glumaca, a stalni ansambl broji dvadesetak članova.
U njemu su igrane predstave „Ljubavni zov Marka Mrče“, „Doviđenja do zvezda“, „Opusti se sine“, „Mesna zajednica 2004“, „Gangsterbajteri“, „Pljuni i zaigraj“ i mnoge druge. Komad „Ribarenje na asfaltu“ je igran širom bivše Jugoslavije, a dobio je i nekoliko priznanja na gostovanjima u Zagrebu.
Devedestih godina 20. veka Stanojević se iz Niša preselio u Beograd kako bi ostvario svoj san da režira i igra u mjuziklima. Zato je postao član Pozorišta na Terazijama, na čijim daskama je odigrao mnogo značajnih predstava. Posebno se izdvajaju njegove uloge u mjuziklima „Ivkova slava“, „Maratonci trče počasni krug“,“Cigani lete u nebo“, te čuveni mjuzikl „Grk Zorba“ koji je sam režirao i u kome je igrao glavnu ulogu.
Jednom prilikom priznao je kako je oduvek želeo da na naše prostore donese jedan takav mjuzikl, ali da je trebalo vremena da sazri kao glumac i kao čovek kako bi se to realizovalo.
Kako bi se što verodostojnije pripremio i režirao ovaj mjuzikl, obišao je rodno mesto pisca Nikosa Kazancakisa, pretražujući razne arhive i informišući se na internetu. Predstava je premijerno izvedena na Svetom Stefanu, a doživela je više od stotinu izvođenja u Pozorištu na Terazijama.
Pored ovih, Stanojević je režirao i predstave „Violinista na krovu“, „Kalčine priče“, „Neka pesma boli“ i druge.
Filmska i televizijska karijera
Jedan o prvih filmova koje je u karijeri snimio bila je ratna drama Miomira Stamenkovića „Lager Niš“ iz 1987. godine u kome je tumačio lik Sime. Scenu je delio sa kolegama Milanom Štrljićem, Miodragom Mikijem Krstovićem, Tanasijem Uzunovićem, Bogdanom Diklićem, Ljubišom Samardžićem i drugima. Reditelj Mihajlo Vukobratović ga je ponovo spojio sa Samardžićem tokom snimanja filma i serije „Policajac sa Petlovog brda“.
Film je objavljen 1992. godine, a svoju televizijsku verziju je dobio godinu dana kasnije. Stanojeviću je u oba projekta pripala uloga dirigenta.
Prekretnica u njegovoj karijeri se dogodila 1993. godine. Naime, jednom prilikom je ispričao kako je čuo da režiser Aleksandar Đorđević priprema predstavu za koju će mu trebati glumci koji dobro poznaju južnjački akcenat.
Zato mu se Desimir javio, ali je Đorđević imao drugi plan za njega. Pozvan je na kasting kome su prisustvovali reditelji Aleksandar Đorđević i Slobodan Šuljagić, te pisacSiniša Pavić. Iako nije mnogo glumio, jer nije znao o čemu se radi, desetak dana kasnije mu je dodeljena uloga Vukašina Vuleta Golubovića u seriji „Srećni ljudi“. Stanojević je tumačio sina jedinca Aranđela (Velimir Bata Živojinović) i Ristane Golubović (Radmila Savićević) koji uporno pokušava da opstane u teškom vremenu devedesetih godina 20. veka. Partnerke su mu bile Tanja Bošković i Zlata Numanagić, a serija je emitovana od 1993. do 1996. godine na programu RTS-u.
S obzirom na brojne reprize čak je i mlađa publika uspela dobro da upozna „Srećne ljude“ i donekle da se poistoveti sa njihovim brigama, problemima i životnim izazovima sa kojima su se suočavali.
Nakon toga, usledila saradnja sa rediteljem Mihajlom Vukobratovićem i Sinišom Pavićem na televizijskoj komediji „Novogodišnja priča“, u kojoj je glumio rame uz rame sa Markom Nikolićem, Svetlanom Bojković, te mnogim drugim popularnim pevačima, poput Snežane Babić, Dragane Mirković, Vesne Zmijanac i drugih.
Nakon ovog projekta Stanojević se nije više tako često pojavljivao na filmskim platnima i TV ekranima, nego se više posvetio radu u pozorištu. Sledeća uloga mu je bila epizodna u humorističnoj seriji „Seljaci“ koja je od 2006. do 2009. godine emitovana na Televiziji „Pink“.
Tokom 2010. godine glumio je Governa Giljotija u italijanskom TV filmu „Lo scandalo della Banca Romana“. Reč je o projektu u kome su, pored italijanskih glumaca, igrali i srpski glumci Predrag Ejdus, Tanasije Uzunović, Irfan Mensur i drugi. Stanojević je tokom 2015. godine tumačio Mrku u filmu „Bićemo prvaci sveta“, u režiji Darka Bajića, a po scenariju Gordana Mihića i Nebojše Romčevića.
Pojavio se i u jednoj od epizoda popularne humoristične TV serije Radoša Bajića pod nazivom „Selo gori,a baba se češlja“
Privatni život
Desimir je sa 19 godina stao na ludi kamen sa dve godine mlađom Nadom Nikolić, sa kojom je kasnije dobio dve ćerke, Ninu i Sanju.
Upravo je na naslednice bio najponosniji. Nina je završila Muzičku akademiju u Novom Sadu, te već neko vreme svira i radu u Simfonijskom orkestru Radio Televizije Srbije. Udata je za glumca Zorana Ćosića sa kojim ima dvoje dece, sina Jevrema i ćerku Nataliju. Sanja je studirala veterinu, ali se u međuvremenu udala i dobila sina Branka i ćerku Kalinu.
Desimir u jednom intervjuu ranije otkrio na šta je posebno ponosan kada su njegove ćerke u pitanju.
"Što pred sobom vidim zrele, pametne i vredne ljude. Nina je završila Muzičku akademiju, odsek oboa i sa 35 godina ima već više od 10 godina radnog iskustva i veoma je uspešna u svom poslu. Deset godina je u braku, ima sina Jevrema, koji je završio prvi razred, i četvorogodišnju ćerku Nataliju. Sanja se na četvrtoj godini veterine odlučila za udaju. Fakultet je i dalje tamo gde jeste, ali ga ona ne obilazi. Ima četvorogodišnjeg Branka i Kalinu."
Na pitanje kako je reagovao kada su ga ćerke upoznale sa partnerima, rekao je:
"Imao sam sreću da je moj prvi zet, Ninin muž, Zoran Ćosić moj kolega glumac. Od prvog dana imali smo o čemu da pričamo, a da ja ne budem strogi otac, a on uplašeni zet. Moje iskustvo sa tastom, koji je bio strog i poslovan, a ja mlad i zelen učinio je da budem drugačiji. Moj tast je i dva dana pred svadbu tražio da Nada dođe kući u devet uveče. Prvih dvadeset pet godina našeg braka proteklo je kao ozbiljan tast i neozbiljan zet. Sada, posle 36 godina braka, došli smo do dobrih familijarnih odnosa. Između Nine i Zorana je čak u jednom trenutku i došlo do prekida zabavljanja. U to vreme nam je bila slava pa sam Ćoleta, kao svog kolegu, pozvao na slavu. Nina za to nije znala. Nije prošlo ni pet dana, a oni su se pomirili, a za dva meseca već su počeli da žive zajedno."
Sanja je izabrala Marka Kanačkog čija su interesovanja i privatno i poslovno vezana za tehniku, računare i ostale uređaje koji meni nisu bliski. Dobio sam odgovornu osobu koja može da mi, bez mnogo ubeđivanja da to mogu sam da naučim, sredi računar, mobilni", rekao je Stanojević ranije u jednom intervjuu.
Nažalost, Sanja i Marko su se u međuvremenu razveli.
Desimir je slobodno vreme provodio u lovu i ribolovu, a rado je odlazio na vikendicu u selo. Premda je podjednako dugo živeo i u Beogradu i u Nišu, isticao je da su mu Beograđani mentalitetom bliži. Međutim, nikad nije zaboravio svoj rodni grad i vraćao mu se kad god je mogao. Pored glume, uživao je i u pesmi, te je snimio četiri albuma starogradskih pesama.
Reditelj Vladimir Ristić je u oktobru 2018. godine domaćoj publici predstavio dokumentarni film posvećen Desimiru Stanojeviću pod nazivom „Život je mjuzikl“. Film govori o životu i radu poznatog glumca, o tome šta mu je značio mjuzikl kao umetnički žanr, te kako je uspeo da spoji Niš i Beograd.
Desimir Stanojević je preminuo 10. marta 2020. godine u 70. godini. Tri dana kasnije održana komemoracija u Nišu kojoj su prisustvovali članovi porodice, rodbina i prijatelji, ali i veliki broj njegovih kolega glumaca, režisera i scenarista. Od glumca su želeli da se oproste i brojni Beograđani, ali je komemoracija u Pozorištu na Terazijama odgođena zbog vanrednog stanja i zabrane javnih okupljanja usled pandemije korona virusa.
