Aleksandar Sanja Ilić rođen je 27. marta 1951. godine u Beogradu. Njegovi pradedovi su bili Aleksa Žujović, Solunac i narodni poslanik u parlamentu Srbije, i akademik Jovan Žujović koji je bio začetnik geološke nauke u Srbiji, prvi predsednik Srpskog geološkog društva i predsednik Srpske kraljevske akademije koja je prerasla u SANU.
Baka Zora i deka Dragoljub su bili lekari koji su mnogo voleli muziku. Isto važi za majku Zoricu i oca Miodraga koji je po zanimanju kompozitor. Aleksandar i njegov brat Dragan su krenuli očevim stopama i takođe su postali kompozitori.
Dragan je bio član grupe Generacija 5 i urednik Zabavnog programa RTS, a Sanja je frontmen grupe Balkanika. Uporedo sa osnovnom školom i gimnazijom, pohađao je muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek klavir. Pošto ga u početku muzika nije preterano interesovala, majka ga je pratila na časove i kontrolisala ga da ne izostane sa nastave. Zahvaljujući profesorki Miodragović zavoleo je klavir, a kasnije je mnogo naučio od profesora Stanojla Rajčića.
Iako je pokazao veliki talenat za muziku, Sanja je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu i prijavio je magistraturu. Ukazala mu se prilika da kao arhitekta radi u Njujorku, ali je odlučio da se vrati u Beograd. Paralelno sa studijama arhitekture je išao na časove kompozicije kod profesora Stanojla Rajčića koji ga je ubedio da upiše Muzičku akademiju.
Karijera
Kada je imao 12 godina, Duško Radović je njegovom ocu ispod vrata ubacio papirić sa tekstom pesme za seriju „Na slovo, na slovo“. Sanja je napisao kompoziciju za taj tekst čiji je naslov „Uniforme“. Pesmu je izveo glumac i pevač Dragan Laković koji mu je poklonio bombonjeru.
Četiri godine kasnije je komponovao numeru „Pesnik mira“ koju je na domaćem takmičenju za pesmu Evrovizije izvela Lola Novaković. Sanja je bio najmlađi kompozitor koji je učestvovao na ovom takmičenju. Pesma je zauzela četvrto mesto, a novinari su ga optužili da ovo nije njegova kompozicija, već delo njegovog oca.
Sanja je tada doživeo veliko razočaranje i odlučio je da studira arhitekturu. Bio je uveren da će mu muzika predstavljati samo hobi. 1976. godine je napisao kompoziciju „Baj, baj, baj“ kojom se Bisera Veletanić predstavila na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije održanom u Opatiji. Kao gimnazijalac je komponovao muziku za prvi jugoslovenski rok mjuzikl „Arhanđeli i Automati“ koji je izveden u pozorištu DADOV. Tada je osvojio nagradu na državnom takmičenju pozorišta.
U mladosti je bio član grupe Vragolani koju su činili njegovi drugovi iz Treće beogradske gimnazije i uglavnom su nastupali na školskim priredbama. 1971. godine je oformio grupu San koja je postojala naredne četiri godine.
Često su svirali na Jadranu i jednom prilikom su dobili ponudu da odu u Italiju, ali Sanja je u poslednjem trenutku odustao. 2. februara 1975. godine za vreme koncerta grupe San, Sanjinog najboljeg prijatelja Predraga Jovičića Trtu, je udarila struja i na mestu ga je usmrtila. Aleksandru je gubitak prijatelja veoma teško pao i posvetio mu je album pod nazivom „Uspomene“. Na njemu su pevali Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Dado Topić, Bisera Veletanić i Zdenka Kovačiček. Nakon ove nesreće, grupa je ugašena.
Krajem sedamdesetih godina 20. veka se prijavio na konkurs za himnu FK Crvena zvezda i pobedio je. Tekst je napisao Ljubivoje Ršumović, a Sanja je komponovao muziku. Himna „Sve što smo želeli, sve što smo hteli“ prvi put je izvedena pre fudbalske utakmice Crvena zvezda – Dinamo kojoj je prisustvovalo oko 80.000 gledalaca.
1982. godine je uradio numeru „Halo, halo“ koju je grupa Aske izvela na Pesmi Evrovizije. 1984. godine Slađana Milošević i Dado Topić su sa njegovom pesmom „Princeza“ nastupili na Jugoviziji. Iako nisu pobedili, ova numera je doživela veliki uspeh i postala je vanvremenski hit. Izabrana je za hit decenije i najlepši jugoslovenski duet 20. veka.
1987. godine je sa Slobom Markovićem objavio instrumentalni album „Delta project“ koji je bio veoma slušan.
U narednom periodu Sanja je radio muziku za pozorište, film i serije. Neki od najznačajnijih filmova za koje je komponovao su: „Dark Echoes“, „Čudna noć“, „Vukovar jedna priča“, „Karaula, „Selo gori“, „Led“, itd. 1998. godine Aleksandar je osnovao grupu Balkanika čija je muzika spoj tradicionalnog i modernog.
2000. godine Balkanika je u izdanju PGP RTS objavili album „Balkan 2000“ koji je postigao ogroman uspeh. Prvi koncert su imali u junu iste godine u Mariboru, a nakon toga su usledili nastupi po celom svetu. Sanja ovaj album smatra svojim pravim početkom bavljenjem muzike.
2006. godine Sanja i Balkanika su trebali da imaju koncert u Novom Pazaru, ali mladići za koje se veruje da pripadaju Vehabijskom pokretu su napravili incident i sprečili su ih da nastupaju. Grupa je podnela tužbu protiv organizatora tog koncerta i tražili su obeštećenje od 17.5 miliona dinara. Pet godina kasnije Sanja se van suda nagodio sa upravom grada Novi Pazar i isplaćeno mu je 3 miliona dinara.
Iste godine su na Kalemegdanu održali koncert „Balkanika – Putem Teslinih misli“ koji je proglašen za koncert godine. 2007. godine je započeo saradnju sa Radošem Bajićem i radio je muziku za seriju „Selo gori, a baba se češlja“.
Četiri godine kasnije je održan istoimeni koncert. 2010. godine Sanja i njegov brat Dragan su od muzike njihovog oca napravili novu orkestraciju za mjuzikl „Na slovo, na slovo“. Ovaj mjuzikl je prikazivan u Pozorištu na Terazijama. Iste godine je sa grupom Balkanika nastupio u Šangaju kao predstavnik Bosne i Hercegovine. U junu 2011. godine grupa Balkanika je sa Sanjinim sinom Andrejem snimila numeru „Ljubi me na Ibici“ za koju su uradili spot.
1985. godine Sanja je ovu pesmu komponovao za grupu Hladna braća i tada je doživela veliki uspeh. U julu iste godine Sanja i njegova grupa su održali koncert na filmskom festivalu „Targowa film street“ u poljskom gradu Lođu. Mesec dana kasnije su predstavljali Srbiju u okviru projekta „Lođ na Balkanu, Balkan u Lođu“ čiji je cilj bio da poljska publika čuje srpski etno zvuk. Njihov koncert je proglašen za koncert leta i bio je u konkurenciji za najbolji koncert 2011. godine.
U decembru 2011. godine su imali koncert u Sava centru u okviru koga su izveli kompozicije za koje je Sanja dobio nagradu Zlatna Arena za najbolju muziku u seriji „Selo gori, a baba se češlja“.
2012. godine Sanja je komponovao muziku za promotivni spot Fondacije „Novak Đoković“. U junu 2013. godine, povodom obeležavanja 1.700 godina od Milanskog Edikta kojim je prekinut progon hrišćana, na Niškoj tvrđavi je premijerno prikazan muzičko-scenski spektakl „Konstantinus Magnus“ na kome je Sanja radio prethodne tri godine.
Izučavao je istoriju, čitao je knjige o ovom imperatoru i pričao je sa ljudima koji žive u kraju u kome je rođen. Delo je podelio u 15 celina koje predstavljaju Konstantinov život, a u njemu je učestvovalo više od 200 izvođača. Njegov sin je dao režijsku postavku za video-animacije, a brat mu je pružao podršku od samog početka. 1. jula spektakl je izveden u beogradskom Centru Sava. Sat vremena pre premijere u Nišu, violinista Nemanja Radulović je otkazao učešće jer zbog Ugovora nije smeo da nastupa na koncertima koji se prenose uživo. Balkanika je tvrdila da se violinista složio sa uslovima i da će pravdu potražiti na sudu. 2013. godine Sanji su uručene nagrade: „Zlatni vitez“ na internacionalnom filmskom forumu u Rusiji, „Zlatna afrodita“ na internacionalnom festivalu nezavisnog filma u Nikoziji, kao i nagrada za najbolju filmsku muziku za film „Led“.
U februaru 2018. godine Sanja i njegova grupa su učestvovali na Beoviziji. Izveli su numeru „Nova deca“ čiji su autori Sanja i njegova supruga Tatjana. Pesma je dobila najveći broj glasova i osvojila je prvo mesto. Ubrzo su se oglasili nezadovoljni izvođači koji su hteli da ospore ovu pobedu.
Glavni argument im je bio to što je pevačici Danici Krstić ispao mikrofon tokom izvođenja numere pa su tvrdili da je pevala na plejbek. Pevačica je to demantovala i odluka je ostala nepromenjena. U maju 2018. godine Sanja i Balkanika predstavljali su Srbiju na Evroviziji u Lisabonu, gde su završili na 19. mestu.
Sanja je u karijeri komponovao oko hiljadu pesama koje su izveli veliki umetnici poput Zdravka Čolića, Maje Odžaklijevske, Gabi Novak, Viktorije, Davorina Popovića. .
Privatan život
Sanja je bio u braku sa glumicom Zlatom Petković koja se proslavila ulogom Marije u seriji „Povratak otpisanih“, a bila Mis Jugoslavije.
9. juna 1984. godine glumica i kompozitor su dobili sina Andreja. Sanja je 2007. godine diplomirao na Akademiji Umetnosti u Beogradu. Po zanimanju je muzičar i reditelj.
3. decembra 2012. godine Zlata je preminula od posledica pucanja moždane aneurizme. Kompozitor je za svoju suprugu uvek govorio da je lepotica i da su na njoj najzavodljivije oči. Nakon njene smrti, utehu je pronašao u muzici, prijateljima i putovanjima.
U poslednjem intervjuu za Kurir Sanja je govorio kako mu se desila ljubav sa Zlatom.
"Za ljubav sa Zlatom krivac je jedna dečja priredba. Ljubav je trajala 30 godina. Otišla je kako je otišla... Nije moralo tako da desi... Nisam stigao ni da joj kažem koliko je volim. Pala je samo i otišla u bolnicu. Lekari su je držali u veštačkoj komi, ali joj nije bilo spasa.
"Nakon Zlatine smrti sam odlučio da nastavim dalje. I našeg sina Andreja je trebalo izvesti na pravi put. Moja podrška njemu je bila kontrolom, a ne guranjem uz vetar", govorio je Ilić.
Iako je smatrao da se nikada više neće zaljubiti, na jednoj promociji je upoznao 23 godine mlađu homeopatkinju Tatjanu Karajanov iz Novog Sada. Naročito mu se dopao njen glas i vrlo brzo je shvatio da je pronašao srodnu dušu. Tatjana se, osim homeopatijom, bavi i muzikoterapijom, komponovanjem i pevanjem.
Ona se iz rodnog grada preselila kod Sanje u Beograd. 1. oktobra 2016. godine su se venčali u Sabornoj crkvi u Beogradu, nakon čega su organizovali žurku kojoj su prisustvovali članovi porodice i prijatelji. Prvu godišnjicu braka su proslavili u Rimu gde su uživali u dobroj muzici i kvalitetnom vinu.
