Srđan Predojević jedan je od onih novinara koji su unosili optimizam u dan koji počinje. Doživeo je veliku popularnost i njegov prelazak sa Prve na Pink televiziju pratio se iz dana u dan. Stvari su se promenile, tako da je njegov život danas znatno drugačiji, čemu se raduju i on i porodica. *Nije lako tolike godine raditi jutarnje programe na tri televizije. Nekada ste menjali dan za noć, sada radite večernju emisiju. Prija li promena? "Moje jutarnje bdenje trajalo je 18 godina. Suština je, kao i svuda, u dobroj pripremi. Tada realizacija nije teška - ako se izuzme ustajanje u pet sati ujutro i prilagođavanje tom ritmu, koji nije nimalo lak. Sada smo svi u porodici veoma srećni, više ne idemo na spavanje u devet uveče. Deca kao da su otkrila novu dimenziju života u tih sat ili dva kasnijeg odlaska u krevet, a i mi stariji uživamo, pa sada imamo vremena za sve serije, filmove i druženja - sve ono što smo propuštali godinama obuzeti mojim jutrima. Nova promena veoma prija, emisija u večernjem terminu ima i prednosti zbog ogromne gledanosti, a imamo i ceo dan da, naspavani i odmorni, i zanatski pripremimo program kako treba."
NE PROPUSTITE
*U emisiji "Vesti", koju trenutno vodite, imate živa uključenja gledalaca s društvenih mreža. Kakav je to izazov za vas i ima li trenutaka u kojima strepite šta može da se desi? "Želeli smo da napravimo vesti čiji će tok kreirati gledaoci i to je prva emisija dnevničkog tipa u koju mogu da se uključe gledaoci tako da im se vidi lice. Ako želite da učestvujete u emisiji, nema više skrivanja identiteta iza likova iz crtanih filmova i anonimnosti, već se gledalac predstavi, pokaže i pita sve što želi, prokomentariše vest dana na način kako je on doživljava. Time smo dobili iskrene učesnike u programu koji postavljaju ozbiljna i zrela pitanja. Ne može ništa drugo da se desi osim istine. U kontaktu s publikom mi pomaže Sara Stanković, koja ima ogromno iskustvo na društvenim mrežama i već godinama tamo razvija i sopstvenu komunikaciju s pratiocima." *Radite i u tandemu s koleginicom Dušicom Spasić. U čemu je ko veštiji, kako se dogovarate, šta je čiji fah? "Dušica prati vesti u klasičnom smislu, pokriva sve aktuelne događaje u popodnevnim vestima. U terminu od 20 časova, mi analiziramo samo jednu temu dana i trudimo se da s gostima i gledaocima objasnimo događaj iz svih uglova. Na taj način želimo da stavimo tačku na priču. Tema se ne menja dok je aktuelna priča koju smo započeli."
*Kragujevčanin ste, fakultetski obrazovani, karijeru ste počeli u Čačku i Kragujevcu, odrasli ste u porodici sa troje dece... Da li je novinarski i voditeljski poziv bio vaš prvi izbor ili ste želeli nešto drugo? "Bavim se poslom koji želim i nikad nisam maštao o nekim drugim stvarima. Sebe vidim kao pilota koji trenutno radi u novinarstvu, a kolege vazduhoplovci me vide kao novinara koji u avion ne ulazi bez "gopro" kamere. Ni do danas ne mogu da odlučim šta je moj pravi posao jer me oba zanimanja podjednako opsedaju. To su jedine dve stvari o kojima mislim da znam dosta detalja. U ostalo se ne razumem." *Imate li još neke aktivnosti ili hobije gde vam proradi adrenalin? "Za adrenalin su zadužena deca i njihovi predtinejdžerski zahtevi: redovno vozimo bicikl, obilazimo skoro ceo grad na dva točka. Tako ostajemo u kondiciji i provodimo zajedno neprocenjivo važno vreme. Pričamo, trudim se da ih čujem, razumem, vidim šta žele, a pre svega uživam u svakom trenutku s njima." *Oženjeni ste pravnicom Mirjanom Lazarević, a kruna braka su sin Stefan (9) i ćerka Sofija (7). Kako biste opisali porodični stil života? Koliko se trudite da živite pristojno? "Volim da budem u kući s mojima, tu su mi slađe večere nego u bilo kom restoranu. Gde god da idemo nas dvoje, uvek vodimo i decu, tako da njima nije teško da, još od rođenja, u kolima provedu više sati bez ikakvih žalbi. Ne razumem trend da deca ostanu kod kuće kad tata i mama idu na more ili planinu. Za mene bi to bio odmor iz pakla, jer ne bih mogao da uživam ni u čemu znajući da su moja deca u stanu s telefonom u ruci."
*Brat vam je živeo u Parizu. Da li je to bila pogodnost da nakon šest godina braka baš u Parizu obnovite bračne zavete? Ili je u pitanju čista romantika? "To što je Ivan živeo tada u Francuskoj jeste bilo značajno, ali Pariz je najlepši grad na svetu - posle Kragujevca i Beograda. Želeli smo trenutak privatnosti samo za sebe, a i deca su uživala jer su retka ona koja imaju sreću da prisustvuju venčanju svojih roditelja. Taj album im je omiljen i danas a ja pamtim i njihovo pitanje: kad će ovo da bude gotovo pa da idemo u Diznilend?"
*Deca su vam mala, ali baš sada zahtevaju bazično vaspitanje i sistem vrednosti. Koliko imate vremena da budete s njima i čemu ih najviše učite?
"Važno mi je samo da budu dobri i pošteni ljudi, da znaju šta hoće i da umeju da čuju druge. Ne odustajem dok ih ne naučim da ne mogu da rade baš sve što požele i da sve u životu zavisi od njih samih i njihovih sposobnosti i veština."
*Putovanja, izlasci, druženja... Da li ste tome skloni i kako ste doživljavali vreme lokdauna, karantina? "Sada je sve svedeno na minimum, ali to shvatam samo kao epizodu koja će biti završena ako što pre shvatimo kako moramo da se ponašamo. Priroda nas je možda opomenula da se kao čovečanstvo ne ponašamo dobro prema okolini i ukazala nam šta sve moramo da ispravimo. Nadam se da će sve uskoro biti gotovo i da će ostati samo kao ružno sećanje. Ovo nam je velika opomena da kao ljudi nismo nedodirljivi i, što je najvažnije, prestaće baš u trenutku kad budemo naučili kako da čuvamo i sebe i druge."
