Jedan od najboljih rok izvođača svih vremena Fredi Merkjuri rođen je 5.6.1946. godine kao Farok Bulsara u Tanzaniji, a u legendu je otišao 1991. godine kada je preminuo.
Fredi je persijskog porekla, a njegovi preci bili su zoroastrijanske vere. Imao je šest godina mlađu sestru Kašmiru, a sa sedam godine je poslat na školovanje kod bake, u malo mesto u Indiji, pored Bombaja.
29 godina nakon njegove smrti svet ne prestaje da se divi njegovom muzičkom umeću.
Pitanje je koliko će se savremenih hitova pretvoriti u klasike, ali zato možemo reći da će "Bohemian Rhapsody" zauek imati mesto na listi najboljih pesama svih vremena. A to je samo jedna u nizu vrhunskih numera koje nam je ostavio.
We are the champions", "Somebody To Love", "Don’t Stop Me Now" i "Killer Queen" takođe su deo njegove nezaboravne muzike. Imao je neverovatnu sposobnost komponovanja u različitim žanrovima.
Roger Daltrey iz grupe The Who nazvao ga je najboljim virtuoznim rokenrol pevačem svih vremena. Mogao je da peva bilo šta u bilo kojem stilu. Menjao bi stil od stiha do stiha. Bože, to je umetnost. I bio je briljantan u tome, rekao je Daltrej.
Način na koji je komunicirao s publikom, pokretao mase, njegovo samopouzdanje, umeće izvođenja i nenadmašna energija bili su magnet za publiku.
U prvih deset godina postojanja benda njegova stilska faza inspirirana glam-rokom donela nam je mnoga nezaboravna i najčešće androgena modna izdanja. Međutim, na početku 80-ih Fredi je odbacio glam-rock i stvorio novi stil koji je u potpunosti redefinisao pojam muževnosti.
Ošišao je kosu, pustio brkove i iz ormara izvukao "uniformu" koja je činila uske pantalone i potkošulje preko koje bi povremeno obukao kožnu jaknu, a pogled sakrio iza pilotskih naočara.
Tada je srušio sve predrasude o tome da zbog svoje seksualnosti ne može biti muževan. Ali, nije ni pokušavao da sakrije svoju feminiziranost. U jednom trenutku imitirao bi hod na pisti u maniri najboljih top modela, a odmah nakon toga zauzeo bi stav kojeg se ne bi stideo ni Džon Vejn.
Niko poput njega do tog trenutka nije tako privlačno i uspešno rušio granice između "muškog" i "ženskog", muževnog i feminiziranog, a da su ga istovremeno obožavale i žene i muškarci.
Žene su volele Fredija jednako kao i slavne muškarce koji su smatrani simbolima klasične muževnosti. To je, zapravo, trebalo da bude važna pouka heteroseksualnim muškarcima - nisu ništa manje privlačni u očima suprotnog pola ako su u dodiru sa svojom ženskom stranom.
