"Bila jedna od najvećih holivudskih zvezda, a uz to je pamtim kao odlučnu i snažnu osobu. Niko joj nikad nije mogao ništa nametnuti. Bila je sjajna glumica, ali i velika buntovnica", rekla je Lorin Bekol za svoju legendarnu koleginicu Bet Dejvis.
I zaista, Dejvisova je tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka vodila rat protiv svemoćnog holivudskog sistema u kojem su šefovi filmskih studija bili bogovi, a glumci samo dobro plaćeni najamni radnici. Mnogi drugi glumci koji bi se pobunili protiv sistema, brzo bi se našli na ulici, ali Bet je bila previše popularna da bi se studiji odrekli njenih usluga.
Od 1931, kad je debitovala pred kamerama, snimila je stotinak filmova, jedanaest puta bila je nominovana za Oskara, a dvaput ga je i dobila: za ‘Opasnu’, 1936. i ‘Džezabel’ tri godine kasnije. Među njenim najpoznatijim filmovima su i ‘Ljudski okovi’, ‘Mračna pobeda’, ‘Pismo’, ‘Male lisice’, ‘Sve o Evi’ i ‘Šta se dogodilo s Bejbi Džejn?’ Iako je od njene smrti prošlo tri decenije, Bet Dejvis je i danas jedna od najcenjenijih glumica američkog filma. Proslavila se ulogama energičnih, ambicioznih, bezosećajnih i pakosnih žena, koje su joj, očigledno, odgovarale, jer je i ona bila prgava, svadljiva i beskompromisna osoba.
Rut Elizabet, buduća Bet Dejvis, prva je kćerka Ruti Fejvor i Harloua Morela Dejvisa, mladića iz imućne porodice i studenta prava na Harvardu. Rođena je 5. aprila 1908. u gradiću Louvelu, u Masačusetsu, a dve godine kasnije dobila je sestru Barbaru Herijet Dejvis, koju su roditelji zvali Bobi.
Životna priča omiljenog demokrate: U nesreći izgubio voljenu ženu i ćerku, a kasnije i sina! (FOTO)
Otac se posle diplome zaposlio u bostonskoj firmi ‘United Shoe Machinery Corporation’ i sve je više boravio u kancelariji, posvećujući porodici malo vremena. Istovremeno je majka Ruti, koja je pre udaje imala glumačke ambicije, počela da se bavi fotografijom, tražeći u njoj smisao života. S druge strane, Rut Elizabet je odmalena pokazivala neukrotivu volju i činila sve da uvek bude u centru pažnje pa je već u osnovnoj školi važila za agresivno i svojeglavo dete.
Bobi je duševno obolela sa sedam godina, pa ju je majka 1917. ispisala iz škole. U to vreme Ruti je doživela još jedan udarac: suprug ju je napustio zbog druge žene, medicinske sestre Mini Stjuart, kojom se ubrzo oženio u Bostonu. Ruti se s kćerkama preselila u Njujork, gde je završila školu fotografije i zaposlila se kao retušer, a kod kuće je svu pažnju posvećivala starijoj kćerki, sasvim zapostavljajući Bobi.
Bet se u srednjoj školi isticala oholim držanjem i samosvešću. Bila je prava koketa, očarala je mnoge, među ostalima – Džordža Danhama, čiji je otac bio direktor firme ‘Standard Steel Motor Car’ iz Bostona. Bet je bila oduševljena što joj piše ljubavna pisma i pati zbog nje, ali to je nije sprečavalo da pažnju poklanja i drugim momcima iz škole. Sa sedamnaest godina upisala je balet kod slavnee Marte Grejem, u Peterborgu pored Njujorka, a u školi je glumila u đačkim predstavama. Neko vreme je koketirala s novim momkom, Harmonom Oskarom Nelsonom, ali je prekinula s njim kad je maturirala.
Posle mature želela je da se školuje za glumicu, ali se otac tome usprotivio i odbio da joj daje novac. Smatrao je, naime, da treba što pre da nađe dobrog momka i da se uda. O njoj, kao ni o drugoj kćerki iz braka s Ruti, nimalo nije brinuo, što je pokazao i u testamentu: sve je ostavio drugoj supruzi. Ali, zato je Ruti odlučila da pomogne kćerki da uspe u glumačkoj karijeri.
Od tog nauma nije mogao da ih odvrati ni Frensis Luis Fric Hol, student sa Jejla, s kojim se Bet verila – ali je veridbu raskinula u jesen 1927. Tad je već dobila stipendiju za školu dramske umetnosti ‘John Murray Anderson-Robert Milton’. Početkom 1928. ponuđena joj je i prva uloga, u predstavi ‘The Earth Between’, u pozorištu ‘Provincetown’ u Grinič Vilidžu. Međutim, premijera se stalno odlagala, pa je Bet prešla u teatar ‘Temple’, u obližnjem Ročesteru, koje je vodio budući slavni holivudski reditelj Džordž Kjukor. Ali, uskoro je dobila otkaz jer je odbila udvaranje Kjukorovog poslovnog partnera. Ubrzo posle toga ponovno se verila, ovog puta s mladim biznismenom Čarlsom H. Enslijem.
On je bio prva ljubav Kajli Minog: Tragičnu romansu ni dan danas ne može da zaboravi! (FOTO)
Karijera joj je uvek bila na prvom mestu
Ali, ni ta joj veza nije bila suđena. Za razliku od većine prethodnih, ovu nije sama prekinula, već je Ensli ostavio nju, videvši da joj je karijera važnija od svega.
Posle uspelih nastupa u predstavama ‘Divlja patka’ i ‘Razbijene činije’, Bet su pozvali u Holivud. Zapazio je producent Samjuel Goldvin i predložio joj da dođe na audiciju za film ‘Raffles’. Ulogu nije dobila, ali je to nije obeshrabrilo: odlučila je da pričeka svoju drugu priliku u Holivudu. A kod kuće, situacija je bila sve teža: Bobino stanje se pogoršalo, a majka jednostavno nije mogla da plaća lečenje i finansijski potpomaže drugu kćerku.
Bet se tad prijavila na audiciju za film ‘Podeljena kuća’ u režiji Vilijama Vajlera. Pretpostavila je da će lakše dobiti ulogu ako istakne sve svoje ženske atribute pa se pažljivo doterala i našminkala, a bujne grudi otkrila dubokim dekolteom. Međutim, postigla je suprotno. Vajler je samo pogledao prokomentarisavši nešto o devojkama koje pokazuju grudi kako bi dobile ulogu. Tek u jesen 1931. ukazala joj se prava prilika – uloga u filmu ‘Čovek koji je igrao boga’ studija ‘Warner Brothers’.
Zanemarivši poniženje koje je doživela na audiciji kod Vajlera, za svoju prvu holivudsku zabavu, na dočeku Nove 1932, Bet je odlučila da bude glamurozna i izazovna pa je odabrala haljinu u kojoj će tako i da izgleda.
Stajling joj je bio pun pogodak – izazvala je utisak kakav je i želela, ali s tim ipak nije znala da se nosi. U jednom trenutku prišao joj je glumac Daglas Ferbanks Junior, suprug Džoan Kraford, zgrabio je za grudi i rekao: ‘Nisu loše.’ Užasnuta, Bet je smesta pozvala majku da dođe po nju. Njena očekivanja da će se dobro zabaviti, pala su u vodu.
Majka, koja je dotad uspešno upozoravala da nevinost čuva za brak, sve je više strahovala da će Bet u Holivudu popustiti pred iskušenjima, pa je savetovala da se uda. Najprikladniji kandidat učinio im se Ham Nelson, dobroćudan mladić s kojim je bila u vezi u Njujorku. Nagovorila je Bet da mu se ponovno javi, počeli su da se viđaju i on ju je, naravno, zaprosio. Venčali su se 18. avgusta 1932. Međutim, Ham, koji je radio kao pijanista u plesnom orkestru, a potom nastupao u holivudskim noćnim klubovima, nije bio dorastao ambicioznoj i tvrdoglavoj supruzi. Brzo joj je dosadio, pa je počela da ga vređa i ponižava. Nezadovoljna brakom, Bet se užasnula kad je početkom 1934. otkrila da je trudna. Nije se dugo dvoumila šta da radi. Ilegalno je prekinula trudnoću, bojeći se samo da joj ne promakne uloga u filmu ‘Magla nad San Franciskom’, koju je na kraju i dobila.
Na putu ka slavi gazila je sve pred sobom
A onda je počela da dobija sve bolje uloge. Podredivši sve karijeri, vrlo upečatljivo je odigrala lik Mildred Rodžers u melodrami ‘Ljudski okovi’, prema romanu Somerseta Moma, i 1935. prvi put bila nominovana za Oskara. Nije ga osvojila tada, nego dve godine kasnije, za ulogu u filmu ‘Opasna’.
Osokoljena tim uspehom, od šefa studija Džeka Vornera zatražila je veće honorare i bolje scenarije. Čak je pretila i raskidom sedmogodišnjeg ugovora, ali studio je nju tužio – i dobio proces. Iako je Bet Dejvis tada izgubila, dugoročno je profitirala, skrenuvši pažnju javnosti ne samo na sebe, nego i na podređen položaj glumaca u velikim holivudskim studijima. A studio, s druge strane, zabrinut da ponovo ne dobije negativan publicitet, počeo je da joj daje sve važnije uloge.
Sedam godina posle prvog susreta s rediteljem Vilijamom Vajlerom, kad je s prezirom odbio, Bet se na snimanju filma ‘Džezabel’ (1938), ponovo našla u njegovom društvu. Ali, umesto netrpeljivosti, između njih se rodila ljubav. Bet se zaljubila poput šiparice, ne shvatajući da je njemu to samo prolazna avantura. Ali, ne bez posledica – u januaru 1938, pred kraj snimanja filma, Bet je otkrila da je ponovo trudna. Ne rekavši ništa ni Vajleru, ni svom mužu Hamu Nelsonu, opet je abortirala. A kad je snimanje završeno, prekinula je s rediteljem. Međutim, iako to ni sebi nije htela da prizna, Vilijam Vajler je bio njena najveća ljubav.
Razočarana tom vezom, Bet je zaborav potražila u prolaznim avanturama.
Posle Vajlera, sredinom 1938, bacila se u zagrljaj milionera i filmskog reditelja Hauarda Hjuza, a dok je snimala film ‘Mračna pobeda’, popustila je udvaranju svog partnera Džordža Brenta. U to doba i njen suprug je postao svestan kako njihov brak nema budućnosti. Razveli su se 1939.
Posle razvoda Bet je otišla na odmor u Novu Englesku, gde je upoznala tridesetjednogodišnjeg Artura Ostina Farnsvorta, pomoćnika direktora hotela ‘Pecket’s Inn’, u kojem je odsela. Svideo joj se mladi hotelijer, ali ne dovoljno da bi mu u vezi koju su odmah započeli – bila verna. Na snimanju filma ‘All This and Heaven Too’ imala je kratku avanturu s rediteljem Anatolom Litvakom, a pre nego što je snimanje završeno, zavela je i Boba Tejplinga, publicistu ‘Warner Brothersa’.
Tad se, potpuno neočekivano za sve koji su je poznavali, 31. decembra 1940, udala za Farnsvorta. Međutim, brak je bio unapred osuđen na propast. Znajući da ga vara, Farnsvort se opijao i tukao je, a ona ga je ismejavala i varala kad god je bila u prilici. Do braka joj ionako nije bilo stalo jer je bila zaokupljena karijerom. Za Samjuela Goldvina je 1941. snimila film ‘Male lisice’, u režiji Vilijama Vajlera, a u oktobru iste godine postala je za prva ženu predsednik Američke filmske akademije. Na tom mestu ostala je samo tri meseca: ostavku je obrazložila prevelikim obavezama na filmu, ali i željom da se uključi u dobrotvorne akcije kojima je cilj bio podizanje morala američkim vojnicima.
Tako je, na podsticaj kolege Džona Garfilda, u Los Anđelesu 1942. napuštenu konjušnicu preuredila u noćni klub ‘Hollywood Canteen’, gde su vojnici pre odlaska na front mogli da se druže sa omiljenim holivudskim zvezdama.
Živela sa dva muškarca, sestrinu smrt jedva preživela: Životna priča Šarlote Rempling! (FOTO)
Prgava diva
Iako su mnoge njene kolege rado gostovale u Holivudskoj kantini, na snimanjima se vrlo često svađala s njima. Najčešće je u sukob dolazila s rediteljima: kad god je mogla, pokušavala je da promeni scenario i prilagodi ga svojoj ulozi. Rediteljima je to njeno uplitanje u posao bilo nepodnošljivo pa su katkad izbijale takve svađe posle kojih je ona napuštala snimanje.
Tako je na snimanju filma ‘Stara poznanica’ pokušala da nagovori mladog reditelja Vinsenta Šermana da promeni nešto u scenariju, ali on je nije poslušao. Bet ga je, odlučna u nameri da bude po njenom, tad zavela, što joj nije bilo lako jer je imao i ženu, a i zanosnu ljubavnicu – Džoan Kraford. Ipak je uspela ga odvuče u krevet, a posle ga je ucenjivala da će obavestiti njegovu suprugu o tome ukoliko ne prihvati njene zahteve za promene u scenariju. I naravno, poslušao ju je.
Kod kuće više nije imala problema s ljubomornim mužem jer je, nakon što je Farnsvort 1943. umro pod nerazjašnjenim okolnostima, bila i formalno slobodna. Posle kratke ljubavne afere s Luisom A. Rajlijem, imućnim njujorškim trgovcem nekretninama, koji je u to doba služio vojsku kao narednik, Bet Dejvis se, u trideset sedmoj godini, zaljubila u mišićavog, sedam godina mlađeg Vilijama Granta Šerija, na službi u ratnoj mornarici, kojeg je upoznala dok je bio na odsustvu. U novembru 1945. postao joj je treći suprug.
Tokom petogodišnjeg braka, ispunjenog nasiljem i žestokim svađama, Bet je, u aprilu 1947, carskim rezom rodila kćerku Barbaru Dejvis Šeri. Roditeljske svađe ostavile su trajne posledice na Barbari, koja je posle njihovog razvoda izrasla u povučenu, stidljivu i nesigurnu devojčicu. Do konačnog razlaza došlo je 1950, tokom snimanja ‘Sve o Evi’.
Bet je žarko želela ulogu u tom filmu, ali nije je lako dobila. Reditelj Džozef Mankijevič je smatrao da je idealna za lik Margo Čening, ali se plašio da angažuje razmaženu zvezdu koja će na setu nametati svoju volju.
"Dragi moj, jesi li poludeo? Ta žena će te uništiti, samleti te u prah i oduvati", rekao je Mankijeviču prijatelj kad mu je poverio da razmišlja o Bet Dejvis. Tek posle razgovora s producentima, koji su mu obećali da će pokušati da smire divu, Mankijevič je pristao.
Snimanje je počelo u aprilu 1950. u San Francisku. Bet je odmah počela da očijuka sa svojim partnerom Garijem Merilom. Skandal je izbio kad je Merilova supruga Barbara Lids saznala da joj muž s filmskom partnerkom provodi burne noći, pa je u junu zatražila razvod. Tada je i Šeri saznao da ga žena vara pa je i on podneo zahtev za razvod braka. Da ipak nije bila reč o prolaznoj avanturi, Bet Dejvis i Gari Meril dokazali su odlukom da nastave zajednički život: venčali su se 28. jula 1950. Ubrzo su usvojili devojčicu kojoj su dali ime Margo, a zatim i dečaka Majkla.
Bet se nadala da će se uz Merila najzad smiriti, ali joj se ni četvrti brak nije razlikovao od prethodnih. Istina, u početku se posvetila mužu i deci, ali joj je miran porodični život posle nekoliko godina dosadio. Ni Meril nije bio uzoran suprug: oboje su se opijali, svađali, vređali jedno drugo… Uprkos svemu tome, u braku su izdržali deset godina, a Meril se nešto kasnije oženio ‘boginjom ljubavi’, glumicom Ritom Hejvort.
U to vreme, Bet je već izgubila status velike holivudske zvezde, pa se početkom šezdesetih nakratko vratila u pozorište. Međutim, nije dugo izdržala, bolje reći – u pozorištu nisu izdržali s njom. Pripremajući 1961. predstavu ‘Noć iguane’, maltretirala je kolege i reditelja Frenka Korsara, kojeg je – neuspešno – pokušavala da zavede, a od autora drame Tenesija Vilijamsa tražila je da izmeni tekst i njenu ulogu učini još važnijom. Kad je na premijeri najveći aplauz dobila mlada koleginica Margaret Lejton, Bet je pobesnela i – napustila predstavu.
Rivalstvo veka
Međutim, tri meseca kasnije, 1962, Bet je, u pedeset četvrtoj još jednom zablistala na filmu. Prihvatila je ulogu u drami ‘Šta se dogodilo s Bejbi Džejn’ o dve stare usamljene sestre, nekad slavne, a sada zaboravljene glumice. Reditelj Robert Oldrič je drugu glavnu ulogu dao Džoan Kraford, Betinoj najvećoj filmskoj, a katkad i životnoj, suparnici. Osim što su se takmičile za dobre uloge, često su zavodile iste muškarce. Bet Dejvis je godinama koristila svaku priliku da joj napakosti, zavideći joj na statusu ‘proždiračica’ muškaraca, dok je Džoan bila ljubomorna na glumačku reputaciju omražene koleginice.
"Džoan je spavala sa svim muškim zvezdama Holivuda, osim s Lesi", rekla je Bet.
Nije ni čudno da je publika pohrlila u bioskop da vidi film u kojem zajedno nastupaju ljute suparnice. Film je, na veliko iznenađenje i Bet Dejvis i Džoan Kraford, postigao ogroman uspeh. A neposredno po završetku snimanja, razočarana time što retko dobija dobre ponude, Bet je platila veliki oglas u novinama: ‘Majka troje dece od 10, 11 i 15 godina, razvedena, Amerikanka. S trideset godina glumačkog iskustva na filmu, još pokretna i ljubaznija nego što to tvrde glasine. Nastupala i na Brodveju, sad traži stalno zaposlenje u Holivudu’.
Za ulogu u tom filmu je 1963. nominovana za nagradu Američke filmske akademije. Bila je uverena da će osvojiti trećeg Oskara i duboko se razočarala kad je nagradu dobila En Benkroft za film ‘Čudotvorka’. Nisu se ispunila ni njena očekivanja kako će joj ‘Bejbi Džejn’ oživeti karijeru: nastavili su da joj nude samo male uloge u drugorazrednim filmovima, koje je morala da prihvata kako bi održala standard na koji je navikla, i pomagala svoju kćerku. Šta više, Bet je, što je bilo potpuno netipično za nju, svu pažnju počela da posvečuje Barbari, despotski upravljajući njenim životom i verujući kako će od nje stvoriti glumicu.
Barbara je, međutim, jedva čekala da se oslobodi posesivne majke. Poslednjeg dana 1963, u šesnaestoj godini, udala se za pet godina starijeg Džeremija Hajmana, potpredsednika firme ‘Seven Arts’ koja je učestvovala u nastanku filma ‘Šta se dogodilo s Bejbi Džejn’.
Bet nije podnosila zeta jer je odvaja od kćerke, pa je na sve moguće načine pokušavala da ga ocrni pred njom. Ali, to joj nije uspelo. Barbara i Džeremi su i danas, već više od pola veka, u srećnom braku.
Ogorčena i besna na Holivud, Bet Dejvis je postala autodestruktivna: pušila je četiri kutije cigareta na dan, doručkovala votku s đusom, u podne pila čašu votke s vodom, a u pet prelazila na viski s ledom.
Tek je nagrada za životno delo, koju joj je 1977. dodelio Američki filmski institut, podsetila producente na to kakva je Bet Dejvis glumica pa su počeli da joj nude uloge u TV dramama koje su odgovarale njenom renomeu. Dve godine kasnije zasijala je u drami ‘Stranci’, a 1983, nastupom u TV serije Arona Spelinga ‘Hotel’, prema romanu Artura Hejlija, zaradila je dovoljno para za bezbrižan život.
Međutim, u junu te godine otkrila je da ima rak dojke, pa je morala da napusti snimanje i hitno se podvrgne operaciji. To je bio početak njenih teškoća sa zdravljem: ubrzo posle operacije doživela je blaži moždani udar, a zatim je slomila kuk. Usledio je još jedan udarac: njena kćerka Barbara objavila je knjigu ‘My Mother’s Keeper’ u kojoj je majci prebacila da je bezosećajna i sebični tiranin.
"Majka je pokušala da me uništi: da je uspela u svom ‘vaspitanju’, danas bih, poput nje, iza sebe imala nekoliko propalih brakova i mnogo ljubavnih afera koje bi se završile katastrofalno. Nju hvale kao glumicu, govore da je senzibilna i da sve duboko preživljava, ali ona je emocije samo glumila. U stvarnosti je bezosećajna. Ceo život je tvrdila da sam ja jedino što je ikad volela, i ne shvatajući šta govori: ja za nju nisam bila ko nego – šta. A kad sam učinila nešto što bi je razbesnelo, naime kad sam napisala knjigu o nama, za nju više nisam postojala", izjavila je jednom prilikom Barbara.
"Njena vlastita majka rekla je da je bila zla od prvog dana. Volela je sve što je zlo i mrzela sve dobro, nežno i lepo. Uništila je mnoge živote i mnogima je nanela bol. Sve to zvuči smešno dok ne pogledate iz hrišćanske perspektive", kazala je Barbara, koja je sa suprugom posvetila život širenju hrišćanstva.
Bet je pokušala da spreči objavljivanje knjige, a kad joj to nije uspelo, za osvetu je izmenila testament i svu imovinu ostavila usvojenom sinu Majklu i sekretarici Ketrin Sermak, koja je o njoj brinula do smrti.
Poslednje godine života Bet je provela putujući svetom, a u leto 1989. zbog širenja raka, tajno se podvrgla zračenju u Los Anđelesu. U septembru je, pak, otputovala u Španiju, na filmski festival u San Sebastijanu. Međutim, bolest ju je savladala pa je privatnim avionom prevezena u Pariz, u američku bolnicu u Neji na Seni, gde je umrla 6. oktobra 1989, u osamdeset prvoj godini.
Šest dana kasnije sahranjena je u porodičnoj grobnici, pored majke i sestre, na holivudskom groblju ‘Forest Lawn Memorial Park’.
