"Više sam zainteresovana da budem dobra, nego da budem poznata", rekla je jednom prilikom Eni Libovic, međutim, uzdižući portretisanje poznatih ličnosti u umetnost, postala je slavna kao i većina njenih modela.
Ubrajaju je u grupu najboljih svetskih fotografa portreta, a njene fotografije se pojavljuju u najprestižnijim magazinima već decenijama. Karijeru je započela kao fotograf magazina Rolling Stone, a danas neguje dugu i stabilnu saradnju sa časopisima Vanity Fair i Vogue.
Nesuđena slikarka
Ana Lu, odnosno Eni Libovic, rođena je 1949. godine u američkoj državi Konektikat, kao treće od šestoro dece. Pripada trećoj generaciji jevrejskih imigranata iz Srednje i Istočne Evrope. Najispravnije bi bilo reći da je ona američka Jevrejka čiji porodični koreni sežu iz Rumunije i Estonije. Otac joj je bio poručnik američkog vojnog vazduhoplovstva, a majka instruktor modernog plesa. Zbog očeve službe porodica se često selila. Eni je čak 2008. godine u intervjuu za The Wall Street Journal rekla kako nisu imali novca, pa bi ih roditelji samo smestili na zadnje sedište auta i vozili na sledeće mesto boravka, gde bi njen otac dobio službu. Živeli su u Misisipiju, Teksasu, na Aljasci i Filipinima, gde je slavna umetnica napravila prve fotografije tokom Vijetnamskog rata.
Još u srednjoj školi pokazivala je interesovanje za različite vidove umetnosti, a 1967. godine upisala je Institut umetnosti u San Francisku. Iako je studirala na odseku za slikarstvo, u njoj se razvijala velika ljubav prema fotografiji. Počela je da pohađa noćne časove fotografije koji su se, u to vreme, uglavnom bazirali na radu Roberta Frenka i Kartier – Brensona. Obojica su smatrani kraljevima 35mm fotografije, prvi u SAD-u, drugi u Evropi, a izučavajući njihov rad, mladi fotografi su se učili opuštenosti fotografije. Tada je započeo Enin lični rad koji se u početku zasnivao na fotografijama članova njene porodice. Zanimljivo je da nikada, pa ni kad je postala slavna, nije odvajala porodične portrete od portreta slavnih ličnosti.
Ono što je Nađa doživela, neko neće za 10 života: Ova priča ostavlja bez daha! (FOTO)
Kamera je nekad bila veoma teška. Sada imamo moderne, lagane, male plastične kamere, ali 70-ih godina kamere su bile hevi metal (engl. teški metal). Upravo 1970. godine Eni je predstavila svoje fotografije snimljene tokom boravka u maloj komuni – izraelskom kibucu, Robertu Kingsburu, umetničkom direktoru tek pokrenutog časopisa Rolling Stone. Kingsbur, ali i osnivač magazina Jann Wenner bili su oduševljeni radom mlade umetnice.
Unajmili su je, zadaci su se nizali, a plata joj je iznosila 47$ nedeljno, čak i pre završetka studija. Sa samo 23 godine postala je glavni fotograf Rolling Stone-a, u kojem je ostala narednih deset godina. Svojim radom i stvaranjem intimnih fotografija slavnih ličnosti, pomogla je u definisanju izgleda popularnog Rolling Stone-a. Međutim, tokom godina, postajala je sve više svesna i drugih časopisa. Veliki uticaj na Eni imao je američki modni i fotograf portreta Ričard Avedon. Zahvaljujući njegovom radu, naučila je da može da radi za magazine, ali i da istovremeno stvara fotografije za ličnu arhivu. Za nju je to bilo najvažnije. Eni Libovic je umetnica koja traži intimne trenutke sa osobama koje su pred njenim objektivom. Traži trenutke u kojima oni otvaraju svoja srca, duše i živote.
Čovek koji je pobedio rak i nije umeo da bude oženjen: Životna priča Roberta de Nira (76)!
"Kada kažem da želim nekoga da fotografišem, zapravo mislim da bih volela da ga upoznam. Svakog koga poznajem, fotografišem."
Jedan od angažmana koji je svakako pomogao ugledu Eni Libovic, jeste rad za engleski bend Rolling Stones. Njen zadatak bilo je dokumentovanje turneje slavnih Stonsa 1975. godine. Putovala je i živela sa njima beležeći upečatljive trenutke, pa su fotografije sa ove turneje kasnije nazvane "najrečitijim fotografijama ikad stvorenim u svetu rokenrola". Ovaj projekat i rast popularnosti rok grupe, doveli su Eni u grupu najpoznatijih savremenih fotografa. Nažalost, pored rokenrola, pod pritiskom svoje karijere, ali i blizine ekcesnim rokerima, upala je u ralje kokaina. Kasnije je u intervjuu za Vanity Fair izjavila: "Ljudi uvek pričaju o duši onoga ko je na fotografiji. Ali, i fotograf takođe ima dušu. Ja sam svoju zamalo izgubila."
Priznala je da joj je bilo potrebno pet godina da prebrodi ovu "turneju", ali nakon oporavka njena karijera je nastavila uzlaznom putanjom.
Neuhvatljivi Džon Lenon
Tokom rada u magazinu Rolling Stone, Eni je napravila bezbroj snimaka Džona Lenona. Poslednju priliku da fotografiše pevača legendarnih Bitlsa imala je u decembru 1980. godine. Zauzvrat mu je obećala naslovnicu. U početku se trudila i pokušavala da uhvati bar nekoliko fotografija samog Džona Lenona, kako je umetničko uredništvo časopisa zahtevalo. Međutim, Lenon je zahtevao da na koricama bude njegova slika sa njegovom devojkom Joko Ono.
Libovic je onda pokušala da ponovo stvori "scenu ljubljenja" koja je krasila korice albuma Double fantasy. Na kraju je naterala Lenona da skine svu svoju odeću i sklupča se pored Joko Ono koja je ležala na podu. Tako je nastala možda najpoznatija fotografija ovog para. Gledajući fotografiju stiče se utisak da je Lenonu veoma hladno i da pokušava da zagreje svoje telo pripijajući se uz Joko.
Laki Dajmon Rič izgleda kao lik iz horor filma: Ovo je priča čoveka sa najviše tetovaža na svetu!
Tvrdio je da je Eni napravila snimak koji prikazuje njihovu ljubavnu vezu baš onakvom kakva jeste, i molio je da bude na naslovnoj strani. Libovic je bila poslednja koja je uradila profesionalno fotografisanje Džona Lenona. Ubijen je samo pet sati nakon završetka snimanja, a 2005. godine naslovna strana sa ovom fotografijom proglašena je najboljom u poslednjih 40 godina od strane Američkog udruženja urednika magazina.
Dvadeset devet godina kasnije stvoren je rimejk ove fotografije. Akteri su ovog puta bili Šon Lenon, sin Džona i Joko, i njegova devojka Šarlot Kemp Mul. Ali, ovog puta uloge su obrnute – Šon leži, dok je naga Šarlot sklupčana uz njega.
Poslednje dve i po decenije nema umetnika koji je stvorio više fotografija ljudi koje najviše želimo da vidimo od Eni Libovic. Njen rad je prepoznatljiv po svetlim bojama, intenzivnom osvetljenju, ali najpre po jedinstvenim i iznenađujućim pozama.
Kada je 1983. godine pristupila fotografskom timu Vanity Fair-a, pred Eni se otvorila čitava riznica novih slavnih subjekata sa kojima je mogla raditi. U ovom časopisu iskristalisala je svoj talenat za izradu portreta i napravila mnoge fotografije koje će ostati zabeležene u istoriji ovog umetničkog pravca.
Porodična priča Nataše Vojnović: Lekari joj nisu davali šanse da će da zatrudni, ali desilo se čudo!
Međutim, njen rad nije se svodio samo na puko dokumentovanje izgleda slavnih ličnosti. Zapravo, njena kreativnost uvek je odnosila pevagu u ukupnom utisku koji fotografija ostavlja na onog ko je gleda. Posebno se izdvajaju naslovne strane sa Demi Mur u sedmom mesecu trudnoće i Vupi Goldberg u kadi punoj mleka. Ovi snimci su, pored snimka Džona i Joko, postali zaštitini znak Libovic.
"Ono što vidite na mojim fotografijama, jeste činjenica da nemam strah od zaljubljivanja u ljude koje snimam…"
Fotografisala je gotovo svakog ko je dostigao svetsku slavu u okviru profesije kojom se bavi. Ispred njene kamere pozirali su glumci, sportisti, muzičari, režiseri, političari, igrači, manekeni, ali i članovi kraljevskih porodica. U njenom portfoliju, čija se vrednost procenjuje na 51 milion dolara, nalaze se portreti Skarlet Johanson, Kejt Blanšet, Anđeline Žoli, Meril Strip, Džonija Depa, Leonarda Dikaprija, Toma Kruza, Džona Lenona i Joko Ono, Mika Džegera, Stinga, Peti Smit, Džordža Buša, porodice Obama i engleske kraljice Elizabete. Naravno, lista se ovde ne završava, ali otprilike, koja god svetska zvezda da vam padne na pamet, slobodno se kladite da ju je fotografisala Eni Libovic.
Pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. godine, uspela je u onome o čemu mnoge žene sanjaju – da skine najbolje fudbalere naše planete, i to za junsko izdanje magazine Vanity Fair. Među sportistima su se našli Kristijano Ronaldo, Didije Drogba, Samjel Eto, ali i srpski fubaler Dejan Stanković.
Intimne uzbrdice i nizbrdice
Baš kao i pojedine fotografije ove umetnice, i njen privatni život često je izazivao burne reakcije. Ljubav njenog života bila je Suzan Sontag, poznati pisac i esejista. Upoznale su se 1989. godine, kada ju je Eni fotografisla za korice njene knjige. Od tada, pa sve do smrti Sontagove 2004. godine, umetnice su bile u emotivnoj vezi, ali je Libovic ovu vezu obelodanila tek tek posle bolešću izazvane i prerane smrti njene ljubavnice, govoreći da je u njoj prepoznala svoju životnu saputnicu, ali i konstruktivnog kritičara.
Iako nikada javno nisu govorile o prirodi svog odnosa, njih dve su se često u javnosti pojavljivale zajedno. A knjiga "Žene", koju su zajedno stvorile pokazala je da su se slagale i na profesionalnom nivou. Knjiga je nastala 1999. godine i sadrži fotografije i jedan esej. Prikazano je preko sto fotografija žena, sa kratkim biografijama svake od njih, osim dve – Suzan Sontag i žene identifikovane kao "žrtva nasilja u porodici".
Početkom devedesetih godina Eni je izjavila da je na njenom biloškom satu već poprilično kasno, i da već nekoliko godina razmišlja o rađanju. Međutim, tek u svojoj 52. godini života rodila je ćerku Saru Kameron. Nikada nije otkrila identitet oca svog deteta koje je začela veštačkom oplodnjom. U maju 2005. godine zahvaljujući surogat majci, dobila je još dve ćerke, bliznakinje Suzan i Samjuel.
I filmske lepotice plaču: Životna priča ikone stila i najlepše žene 20. veka!
Kajanje zbog Kim Kardašijan
Najveću pažnju javnosti privukao je angažman od strane modnog časopisa Vogue, a u vezi sa ne baš tako primernim i omiljenim parom Kim Kardašijan i Kanje Vesta. Čudno je bilo što je Ana Vintur, urednica Vogue-a uopšte pristala da naslovnicu njenog ponosa, zauzmu starleta i reper. Bilo kako bilo, naslovnica je osvanula, i to sa potpisom slavne Eni Libovic koja je nakon samo nekoliko dana izrazila kajanje zbog nedavnog fotografisanja.
Nama, kao posmatračima, ostaje samo da odamo počast ženi čije fotografije mame poglede, prenose poruke i emocije, izazivaju komentare i zasigurno menjaju svet što se tiče ove umetnosti. A sve to čine, zato što su spontane i istinite.
"Pokreti koji su izmanipulisani za mene izgledaju pomalo dosadno. Mislim da je život ionako dovoljno čudan".
Ljubavna priča Gabrijela Garsije Markeza: Ceo život dat jednoj ženi! (FOTO)
