"Postoji razlog zašto nisam dao da mog sina sahrane kraj Ksenije Pajčin": Noć pre nesreće u stanu, Mirko Kapisoda se čuo sa Filipom

Otac pokojnog manekena Filipa Kapisode, bivši reli vozač Mirko Kapisoda, u tužnoj ispovesti za Story govori o bolu koji ga i dalje prati. Nedugo pre tragedije razgovarao je sa sinom, zbog čega mu je još teže da prihvati ono što se dogodilo. Iako ne pokušava da opravda njegov postupak, kaže da se nikada neće pomiriti sa tragedijom koja je obeležila njihov život. Nakon sahrane na Starom groblju na Cetinju, pokušavao je da ostane pribran zbog porodice, iako je, kako priznaje, bol bio neizdrživ.

Vest ga je, kaže, zatekla potpuno nespremnog, u običnom danu koji nije nagoveštavao ništa neobično. Tek kasnije je shvatio da se život njegove porodice u jednom trenutku nepovratno promenio.

"U utorak sam bio na relaciji Podgorica - Cetinje. Vest sam čuo kada sam došao kući, prva je saznala Filipova baka dok je gledala Dnevnik Radio televizije Crne Gore. Istog momenta je zakukala, u kući su tada bili i moja supruga Ljiljana i sin Marko."

Poslednji razgovor, kako kaže, bio je potpuno običan, bez ikakvih nagoveštaja tragedije. Upravo zato mu se sada vraća u mislima kao nešto što ne može da zaboravi.

"Dopisivali smo se SMS porukama tog dana, u periodu od četrnaest časova pa u narednih pola sata. Dogovarali smo se o nekim obavezama koje sam morao da završim, ništa nije nagoveštavalo da će se dogoditi tragedija."

Govori otvoreno o pokušajima da sina usmeri i zaštiti od, kako kaže, loših izbora i okruženja. Ipak, priznaje da se neke stvari u životu ne mogu kontrolisati.

"Želeo sam da ga preusmerim od puta kojim je krenuo, da ga sklonim iz okruženja u kome se kretao i u kome je završio i da ga tako poštedim pogrešnih odluka. Filip je bio malo razmaženo dete, a digla se strašna hajka protiv njega. Ljudi su imali priliku da ga bolje upoznaju dok je bio u kući Velikog brata i svi su primetili da je vaspitan i kulturan momak. Ljudi u Cetinju su ga cenili i poštovali što su i pokazali time što od trenutka kada se desila tragedija u lokalima nije bilo muzike i svi su se trudili da što dostojanstvenije isprate Filipa. Mislim da je trebalo da se još neki ljudi sa kojima se družio oglase i kažu šta misle o njemu. Jedna od malobrojnih korektnih ljudi je Goga Sekulić, ona je na sebe preuzela ulogu advokata, pričajući ono što zna i ono što je fakat."

 Kaže da je u takvim situacijama svaka reč teška i da istina mora da dođe kroz zvanične rezultate.

"Dok se ne završi cela istraga neću ništa komentarisati, neću da branim ni jedno, ni drugo. Ne želim nikoga da osuđujem, mislim da je svakome svoja bol najveća. Dogodila se velika tragedija i ko zna šta sve može da se otkrije do završetka istrage. Ne mogu da pričam o svom sinu i tome što se između njih dogodilo, treba sačekati. Ne mogu da kažem da je moj sin ubica, možda je neko treći..."

Na pitanje o zajedničkoj sahrani Ksenije i Filipa, na koje je oštro reagovao, objašnjava:

O ovom pitanju govori kratko, ali odlučno, ističući da je odluka bila lična i duboko vezana za porodične stavove i dostojanstvo.

"Nisam to želeo, ni tražio i ne bi bilo u skladu sa mojom časnom porodicom, koja na to ne bi blagonaklono gledala."

Mirko kaže da se nisu čuli sa članovima porodice Ksenije Pajčin i da u tom trenutku za to nije ni postojala potreba, jer se, kako navodi, međusobno nisu poznavali. Dodaje i da ih niko sa njihove strane nije kontaktirao, pa se sve završilo na distanci koja je, po njegovim rečima, tada bila prirodna i očekivana.

"Nismo i mislimo da nema potrebe jer se nismo poznavali. Ni nas niko nije zvao."

Mirko kaže da Kseniju Pajčin lično nije dobro poznavao i da, kako navodi, nije imao posebnu povezanost sa njom. Dodaje i da je smatrao da ona nije bila odgovarajući izbor za njegovog sina.

"Mene ona nije interesovala, mislim da nije bila devojka za njega. Filip se zabavljao sa mnogo normalnijim devojkama od nje."

Njegove reči više odražavaju lični stav nego želju za javnim sudom, ali jasno pokazuju njegov tadašnji pogled na njihov odnos.

Mirko objašnjava da nikada nije podržavao njihovu vezu i da je kao roditelj imao rezervisan stav prema njoj, iako o tome, kako kaže, nije često otvoreno razgovarao sa sinom.

"Kao roditelj nikada nisam bio pristalica njihove veze. Iskreno nikada nismo posebno pričali o njoj, ali sam umeo da mu s vremena na vreme skrenem pažnju na to da ona nije devojka za njega. Ne želim nikoga da vređam pogotovo u ovakvom trenutku i o mrtvima treba govoriti sve najlepše. Svima je poznato da je ona bila zgodna devojka, ali isto tako javnost zna ko je u stvari bila Ksenija Pajčin."

U tim rečima mešaju se lični stavovi, roditeljska briga i svest o težini trenutka u kojem se sve izgovara.

Mirko se potom vraća na porodični život i opisuje kako su zajednički trenuci izgledali pre tragedije, naglašavajući bliskost i toplinu koju su imali.

"Bili smo veoma bliski i dosta šaljivi, voleli smo da provodimo vreme zajedno. Naša kuća je uvek bila ispunjena smehom i veselom atmosferom. Sada smo doživeli nenadoknadiv gubitak i bol je ogroman. Više od pet stotina ljudi došlo je da oda počast mom sinu. Celo Cetinje i Crna Gora ožalili su Filipa. Govor je održao moj bratanac Petar Kapisoda, pričao je o tome da je Filip bio jedno malo dete, vaspitavano u normalnoj porodici. Pričao je koliko je bio iskren i ponekad naivan zbog njegove mladosti..."

"Pored mojih najbližih, Filipovi prijatelji i kumovi su stalno sa nama. Znače mi i telegrami koji su došli iz svih država bivše Jugoslavije, po tome se vidi da je moj sin bio drag ljudima."

Stil /Story