"U 30-ima sam vežbao da bih bio zgodan. U 50-ima, da bih ostao snažan. U 70-ima, da ne bih bio prikovan za krevet. U 80-ima, da bih mogao da funkcionišem bez pomoći. A sada, u 99. godini, vežbam iz čistog prkosa." – Dik Van Dajk.
Dik Van Dajk, koji je postao sinonim za energiju, optimizam i vitalnost, ni u svojoj desetoj deceniji života ne odustaje od pokreta, discipline i duha koji su ga vodili kroz ceo život. Njegove reči svedoče o tome da godine nisu prepreka, već samo izazov više.
U mladosti, vežbanje je bilo sredstvo da se postigne fizička privlačnost, nešto što je važno mnogima u tridesetima. Kasnije, dolazi svest o tome da zdravlje i snaga nisu dati zauvek – moraju se negovati. Sedamdesete donose strah od nemoći, osamdesete borbu za samostalnost, a devedesete... snagu volje da se ne poklekne pred očekivanjima drugih.
Dik Van Dajk vežba danas iz prkosa. Prkosa vremenu, stereotipima, starenju. On prkosi ideji da starost mora biti slabost. Umesto toga, pokazuje da može biti i dokaz snage duha.
Njegov primer nas podseća: nije važno koliko imamo godina, već kakav stav nosimo prema životu. A on svoj nosi visoko, sa osmehom – i u pokretu.
