Verovatno svi znaju život i karijeru Suzane Mančić. Ipak, ona pripada generaciji javnih ličnosti koje su danas sve ređe kada je u pitanju njihova životnost, nepobitna lepota, profesionalizam i komunikacija sa ljudima. Mančićeva je bila jedna od najlepših i najpoželjnijih žena i Beograda i nekadašnje Jugoslavije, ali nikada nepristupačna, razmažena i blazirana. Majka dve odrasle ćerke, koje su nasledile njenu lepotu, u svojim zrelim godinama uživa živeći sa njima i drugim mužem.
Poslednje dve decenije stalno ste na točkovima, u avionu. Putujete u Grčku kod svog supruga Simeona, ali i na druge destinacije. Umarate li se više sada nego ranije, ili je samo umor drugačiji?
- Slagala bih da se ne umaram, ali putovanja su moja strast i način života. Naravno, uvek se trudim da nađem vreme za sebe, za mali predah ili "lejzi dej". To je danas luksuz, jer svi negde jurimo.
Piše se da slobodno vreme često provodite u Velikoj Moštanici, u vikendici koju su vam ostavili roditelji. Uživate u mirisu šume, sadite cveće...
- Plac je ostao od mojih roditelja. Tokom godina i moje nebrige, potpuno je podivljao. Bagrem je preuzeo nekada bogat voćnjak i mali vinograd, a malu ostavu za alat neko je davno zapalio. Trebalo je mnogo vremena, truda i novca da se plac očisti, niveliše, a onda sam postavila montažnu drvenu kućicu i sve to ispratila u serijalu "Suzanin izbor", koji može da se pogleda na Jutjubu. Poruka mog programa bila je: vratite se napuštenim imanjima i vikendicama.
Pripada li jedan deo vas pastorali?
- Ha-ha, što sam starija, sve više cenim i volim prirodu. Oplemenjuju me mirisi trava i poljskog cveća, cvrkut ptica i zelenilo. Odem u svoju Moštanicu i slušam tišinu. Divota! To je valjda pastorala. Ah, zaboravila sam svog psa, koji upotpunjuje sliku.
Kad god se piše o vama, neizostavne su tri stvari: loto devojka, fatalna lepotica i žena koja neverovatno dobro izgleda za svoje godine. Smatrate li sebe fatalnom ženom?
- Pa, ne znam koliko sam fatalna. Moja predstava o fatalnoj ženi je ovakva: ona je privlačna, uvek u centru pažnje, ali hladna i proračunata, voli samo sebe. O sebi imam malo drugačije mišljenje: topla sam, vesela i ljubazna, volim ljude generalno, a o svojim partnerima mislim sve najlepše.
Koju domaću žensku javnu ličnost smatrate fatalnom? A kog muškarca?
- Isidora Bjelica je pisala o fatalnim Srpkinjama. Olivera Katarina na prvom mestu. Po lepoti i talentu. Od muških izdvajam Dragoša Kalajića, ali ga nema više...
Zbog brojnih udvaranja koja ste doživeli stalno vas pitaju za mišljenje i savete o žensko-muškim odnosima. Pa evo, mislite li da je nekada bilo više prave strasti i romanse nego danas?
- Ljubav i strast nekako su vezani za prvu mladost. Šta se sve nije radilo zbog ljubavi i strasti! Sada su to samo divne uspomene. Mala romansa pripada drugoj mladosti. Šta bih dala za malu romansu! Često to kažem svom mužu, i on se onda malo potrudi oko te romanse. Morate reći šta želite, zar ne? Mlade generacije mnogo idealiziju i sebe i druge, mnogo očekuju od partnera i boje se odbijanja i ostavljanja. Ko nije bio ostavljen, taj ništa ne zna o ljubavi.
Kako vaše lepe ćerke doživljavaju vašu slavnu prošlost? Zapitkuju li vas, pričate li im neke od priča ili držite sve zatvoreno u sebi?
- Nije lako živeti i odrastati uz ovakvu majku. Popularnost opterećuje, ali vam često i otvara mnoga vrata. Ali to je moj život, koji nisam mistifikovala ni veličala, kome sam se radovala, predavala i borila se za sebe. Svih tih godina bilo je veličanstvenih trenutaka uspeha, sreće, putovanja i zezanja. Ova se reč - zezanje - više ne koristi. Sada se svi trude da budu idealni. Zezanje je zastarela reč kao i gramofon, kao obavezna lektira i muzička omladina. Moja generacija će znati o čemu pričam. Ja samo želim da svojim ćerkama približim to vreme moje mladosti, jedne drugačije slobode, drugog senzibiliteta... I pričam! Smejemo se, ponekad i zaplačemo. To je deo njihovog odrastanja.
Koliko vam se ćerke razlikuju po karakteru, kako se slažete s obzirom na to da ste "kuća žena"?
- Razlika među njima je dve i po godine. Različite su ponekad kao nebo i zemlja, ali sve češće se slažu i liče jedna na drugu. Mi jesmo "kuća žena", što ja zovem ženski internat, ali se trudim da budemo bliske, a ipak da sačuvam autoritet. I da smo kao drugarice. Primera radi, svi se čude kako moje ćerke vole da izlaze i da letuju sa mnom. Vole, a volim i ja, jer se lepo slažemo, smejemo i nikad nam nije dosadno. Evo, upravo smo se vratile sa jednog krstarenja. I njima i meni je bilo prvo u životu. U stvari, bilo nas je sedam žena i bilo nam je fenomenalno!!!
Smatrate li da je ključ vaše uspešne veze sa Simicom upravo ljubav na daljinu, odnosno imati dovoljno vremena samo za sebe, bez kolotečine?
- Kad iza sebe već imate brak, postanete malo mudriji i po izboru partnera i po načinu života. Ne mogu da tvrdim da je ljubav na daljinu pravi recept, ali oboje uživamo u svojim karijerama, a još više u trenucima kada smo zajedno.
Često pitam lepe i negovane žene rade li išta od kućnih poslova, ali da ozbiljno rade. Neke to čine, neke ne. Kakav je slučaj sa vama?
- Ha-ha, imam drugaricu koja je jednom rekla, veoma zabrinuta, da je zaboravila kako se usisava. Bogami, i ja sam zaboravila! Sve dok mogu da obezbedim pomoć u kući, tako će biti. Volim da mi je čisto i uredno, provetreno i sunčano. Volim da kuvam i da perem sudove. Eto, to volim. U kriznim situacijama, kao što su bili bombardovanje ili kovid lokdaun, peglam do iznemoglosti da smirim živce.
Pevačica, glumica, voditeljka, pisac... Šta vam trenutno od ovog najviše prija? Ima li nekih zanimljivih poslovnih ponuda, planova?
- Sve sam probala, uživala u novim izazovima i moram reći da mi nikad nije bilo dosadno! Sledeće godine obeležiću 50 godina karijere i volela bih da zatvorim krug s muzikom, od koje sam počela. Pominjala sam malu romansu. Poslednjih godina me privlači ruska romansa, toliko strasti je u njoj. Živi bili, pa videli!
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
