Nekada se glas Nade Mamule prepoznavao već nakon prvih nekoliko tonova. Pesme koje je izvodila slušale su se širom bivše Jugoslavije, a njene interpretacije sevdalinki ostavljale su dubok trag u srcima publike. Ipak, iza velikog uspeha i muzičke slave krila se životna priča ispunjena neostvarenim željama, bolnim gubicima i tišinom koja je usledila nakon raspada zajedničke države.
Rođena je 9. januara 1927. godine u Beogradu, kao Nada Vukićević, u porodici Miodraga i Smiljane. Ljubav prema muzici pokazivala je još od ranog detinjstva, a prvi koraci na muzičkoj sceni vodili su je upravo do Radio Beograda. Tamo je dobila priliku da javno izvodi pesme drugih pevača i snimila je dve radijske emisije.
Sudbina je imala drugačije planove
Nadina želja da se ozbiljnije posveti pevanju nije naišla na podršku porodice. Roditelji nisu bili oduševljeni idejom da im ćerka izabere pevački poziv, pa je Nada privremeno odustala od svojih muzičkih ambicija.
Nakon udaje za Nikolu Mamulu preselila se u Sarajevo, gde je odlučila da ponovo pokuša da ostvari svoj san. Prijavila se na audiciju Radio Sarajeva i pred komisijom otpevala tri pesme. Njena interpretacija ostavila je snažan utisak, pa je dobila priliku da postane deo radijskog muzičkog programa.
Bio je to početak karijere koja će je odvesti među najvoljenije izvođače sevdalinki na prostoru bivše Jugoslavije.
Nada Mamula nije bila samo pevačica velikog vokalnog raspona. Njena posebnost ogledala se u načinu na koji je pesmama davala emociju, kao da svaka od njih nosi deo njene lične priče. Ljubavne čežnje, rastanci, neuzvraćene ljubavi i nostalgija u njenom izvođenju dobijali su sasvim novu dimenziju.
Tokom dugogodišnje karijere snimila je više od 150 interpretacija koje se čuvaju u arhivama Radio Novog Sada, Radio Beograda i Radio Sarajeva.
Među pesmama po kojima je ostala upamćena nalaze se „Mene moja zaklinjala majka“, „Kad ja pođoh na Bembašu“, „Trepetljika trepetala“, „Mujo kuje konja po mjesecu“, „Bosno moja“ i „Ah meraka u večeri rane“.
Posebno mesto u njenom repertoaru zauzimale su pesme autora poput Radeta Jovanovića i Dragiše Nedovića. Njene interpretacije donosile su joj ogromnu popularnost, nastupe na festivalima i koncertima, ali i priznanja koja su potvrđivala njen značaj na muzičkoj sceni.
Ipak, iza reflektora i aplauza postojala je i druga Nada — žena koja je, uprkos profesionalnom uspehu, nosila lične tuge i neostvarene želje.
Slava nije mogla da ispuni prazninu u njenom životu
Iako je imala karijeru o kakvoj su mnogi mogli samo da sanjaju, privatni život nije joj doneo sve ono čemu se nadala. Prema pričama koje su pratile njen život, jedna od najvećih neostvarenih želja bila je da postane majka. Ta praznina, kako se govorilo, ostala je njena tiha životna bol.
A onda su stigle devedesete godine i događaji koji su promenili čitav prostor na kojem je Nada decenijama gradila svoju karijeru.
Raspad Jugoslavije i ratovi doneli su prekid nekadašnjih kulturnih i muzičkih veza. Pevačica koja je do tada pripadala publici širom zemlje odjednom se našla u potpuno drugačijim okolnostima. Njena popularnost više nije bila ista, a prostor za izvođače koji su nekada povezivali različite sredine postajao je sve uži.
Sa dolaskom rata devedesetih, došao je kraj velike karijere Nade Mamule. U Bosni je njena karijera odmah završena jer je bila a Srpkinja, a ni u Srbiji više nijedan radio ni televizijski kanal nije puštao njene pesme.
Pričalo se da ju je posebno bolelo kada bi čula da njene nekadašnje hitove izvode drugi pevači, dok su njeni snimci sve ređe dolazili do publike. Navodno je u jednom trenutku bacila novinske tekstove i fotografije iz perioda najveće slave, ne želeći više da se vraća uspomenama na vreme koje se nikada neće ponoviti.
Poslednji udarci sudbine i povlačenje iz javnosti
Posle 35 godina zajedničkog života preminuo je njen suprug Nikola. Njegov odlazak bio je još jedan veliki gubitak za Nadu, koja se nakon toga sve više povlačila iz javnosti.
Živela je mirnije i daleko od nekadašnjeg sveta nastupa, festivala i medijske pažnje. Žena čiji je glas nekada ispunjavao koncertne sale i radio-stanice poslednje godine života provela je daleko od reflektora.
Nada Mamula preminula je 11. oktobra 2001. godine u Beogradu, u 74. godini života. Iza sebe je ostavila bogatu muzičku zaostavštinu i interpretacije koje ni decenijama kasnije nisu izgubile svoju emotivnu snagu.
Nakon njene smrti, prijatelji su se prisetili reči koje im je Nada Mamula, navodno, uputila pred kraj života.
"Presrećna sam onim što sam postigla i više od toga ne tražim ništa, za moje ime se zna, za moju pesmu se zna, neka me pamte samo po pesmama mojim". Tako je i bilo - Nada najviše ostala upamćena po izvođenju pesme "Pluća su mi bolna", koju je prvi snimio Zaim Imamović, a koja je, prema priči koja se decenijama prepričava, bila zabranjena čitavih deset godina.
Autor ove potresne kompozicije bio je Dragiša Nedović, koji ju je, kako se navodi, napisao nakon saznanja da boluje od tuberkuloze. Pesma je ubrzo izazvala snažne reakcije među slušaocima, naročito među ljudima koji su se i sami borili sa ovom bolešću. Njena teška tematika i tužni stihovi navodno su toliko potresali publiku da su se pojavile tvrdnje o tragičnim posledicama koje je slušanje pesme izazivalo.
Prema jednoj od verzija ove priče, tadašnje komunističke vlasti, predvođene Josipom Brozom Titom i Centralnim komitetom, procenile su da pesma može negativno uticati na psihičko stanje obolelih od tuberkuloze, zbog čega je odlučeno da se povuče iz javnosti. Zabrana je, kako se prepričava, ukinuta tek nakon što je Jovanka Broz na jednom slavlju poželela da čuje upravo ovu pesmu. Tako je numera, koja je godinama bila obavijena velom zabrane i misterije, ponovo pronašla put do publike.
