- Nikica Marinović, Dubrovčanka i prva Jugoslovenka koja je stigla do drugog mesta na izboru za Mis sveta 1966. u Londonu, postala je velika senzacija.
- Bila je u brakovima sa Vukom Vučeom i Zdravkom Šotrom, a posle povlačenja iz javnosti živela je povučeno u Beogradu i otvorila butik.
- U novembru 2008. godine okončala je život u 61. godini, bez oproštajne poruke.
Postoje žene čija lepota ostane zapisana u vremenu, ali i one čiji život postane priča gotovo neverovatnija od bilo kog filmskog scenarija. Nikica Marinović bila je upravo takva – Dubrovčanka čiji je izgled šezdesetih godina očarao Jugoslaviju, a potom i svet, žena koja je na izboru za Mis sveta 1966. godine u Londonu osvojila drugo mesto i postala prva predstavnica tadašnje Jugoslavije koja je stigla tako daleko.
Njena lepota otvorila joj je vrata sveta mode, filma i umetnosti, a tokom života bila je u brakovima sa dvojicom poznatih reditelja, Vukom Vučeom i Zdravkom Šotrom. Ipak, iza blještavila reflektora, velikih ljubavi i života u centru pažnje postojala je i druga strana njene priče, mnogo tiša i bolnija.
Nikica je poslednje godine provela daleko od javnosti, sve usamljenija, a njen život završio se tragedijom koja je šokirala mnoge koji su je poznavali.
Sve je počelo gotovo slučajno
Nikica Marinović nije planirala da postane misica, niti je kao devojka sanjala o velikim svetskim pozornicama. Bila je povučena i stidljiva srednjoškolka iz Dubrovnika, a do izbora za Mis Jugoslavije stigla je zahvaljujući potrazi koju je pokrenula urednica ženskog nedeljnika "Bazar".
Tadašnje uredništvo bilo je zaduženo za organizaciju izbora, ali glavna urednica nije bila zadovoljna devojkama koje su se prijavile. Umesto da prihvati ono što je imala, odlučila je da sama potraži devojku za koju će verovati da može da osvoji titulu.
Tako je njena pažnja stigla do Nikice.
Problem je bio u tome što je Nikica tada bila veoma mlada, još uvek maloletna, a njeni roditelji bili su konzervativni i nisu sa oduševljenjem prihvatili ideju da njihova ćerka izađe pred javnost i predstavi se čitavoj zemlji.
Ni sama Nikica u početku nije bila sigurna da to želi.
Stidljiva devojka koja nije želela da se pojavi u kupaćem
Za razliku od današnjih izbora lepote, gde su devojke od malih nogu pripremane za javne nastupe, Nikica je u svet izbora ušla gotovo nespremna. Bila je skromna i nenametljiva, a pomisao da se pred tolikim ljudima pojavi u dvodelnom kupaćem kostimu bila joj je posebno neprijatna.
Dugo je razmišljala da li uopšte da prihvati učešće.
Na kraju je pristala, a odluka koja je u početku delovala kao slučajnost promenila je čitav njen život.
U Londonu je 1966. godine predstavljala Jugoslaviju na izboru za Mis sveta i postala veliko iznenađenje takmičenja. Kao prva predstavnica jedne socijalističke zemlje koja je uspela da se plasira tako visoko, privukla je ogromnu pažnju.
Njena pojava bila je potpuno drugačija od stereotipa koje je deo zapadne javnosti tada imao o ženama iz socijalističkih zemalja. Nikica je ostavljala utisak elegantne, nežne i profinjene žene, a njena lepota bila je jedna od tema o kojima se mnogo govorilo.
Drugo mesto koje je ostalo upamćeno
Nikica je u Londonu osvojila drugo mesto, što je za tadašnju Jugoslaviju predstavljalo ogroman uspeh.
Godinama kasnije prepričavala se i priča da je upravo politika uticala na konačan rezultat i da je Nikica možda mogla da osvoji krunu, ali da joj je poreklo iz komunističke zemlje predstavljalo prepreku.
Takve tvrdnje nikada nisu pouzdano potvrđene, ali su ostale deo mita koji je pratio njeno učešće na izboru za Mis sveta.
U svakom slučaju, Nikica se iz Londona vratila kao žena o kojoj je pričala čitava zemlja.
A njen život tada je tek počinjao da dobija potpuno novi tok.
Odbila je ponudu slavnog reditelja
Nakon velikog uspeha na izboru lepote, Nikici su se otvorile mogućnosti o kojima ranije nije ni razmišljala. Jedna od najzvučnijih ponuda stigla je od slavnog italijanskog reditelja Roberta Roselinija, koji joj je ponudio ulogu u svom filmu.
Ipak, Nikica nije prihvatila.
Smatrala je da nije spremna za svet filma i surovu industriju u kojoj se, kako je verovala, od mladih glumica zahtevalo mnogo više od lepog izgleda.
Umesto odlaska u inostranstvo, izabrala je Beograd.
Tamo će upoznati ljude koji će zauvek obeležiti njen život.
Prva velika ljubav bio je reditelj Vuk Vučo
U Beogradu se Nikica zaljubila u književnika i reditelja Vuka Vuča. Njihova veza ubrzo je prerasla u brak, a dobili su i sina Đorđa.
Za mladu Dubrovčanku, koja se gotovo preko noći našla u svetu poznatih, činilo se da je pronašla mir koji joj je bio potreban.
Međutim, njihov brak nije potrajao dugo. Posle manje od pet godina došlo je do razvoda.
Nikica je tada već bila poznato ime, a njena lepota i harizma činile su je jednom od žena za kojima se mnogo gledalo i o kojima se govorilo.
Među ljudima koji su joj se približili bio je i reditelj Zdravko Šotra.
Ljubav sa Zdravkom Šotrom
Šotra i Nikica upoznali su se kroz posao, a njihova ljubavna priča ubrzo je postala jedna od tema o kojima se govorilo u umetničkim krugovima tadašnjeg Beograda.
Venčali su se i dobili sina Marka.
Ipak, ni njihov brak nije uspeo da opstane. Njihovi putevi razišli su se 1980. godine, a kasnije je Šotra o njihovom odnosu govorio sa velikom dozom žaljenja.
"Nisam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Miss sveta, pa je zvao na snimanje – zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Svašta su mi govorili. Teško je, naime, očuvati intimu umetničkog braka, i oni malobrojni koji su uspeli, znači da su ti ljudi imali dovoljno pameti. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako žao", rekao je Šotra svojevremeno.
Posle dva braka povukla se iz javnosti
Nakon dva propala braka Nikica je sve manje želela da bude deo javnog života. Umesto reflektora, fotografisanja i društvenih događaja, izabrala je mirniji život.
Okrenula se sopstvenom poslu i otvorila mali butik u Knez Mihailovoj ulici.
Butik je bio popularan, ali mnogi ljudi nisu dolazili samo zbog garderobe. Želeli su da vide Nikicu, ženu koja je svojevremeno predstavljala Jugoslaviju pred celim svetom.
Ipak, kako su godine prolazile, njeno ime se sve ređe pojavljivalo u novinama.
A onda je gotovo potpuno nestala iz javnosti.
Od žene o kojoj je pričala cela Jugoslavija do gotovo zaboravljene figure
Ljudi koji su je poznavali počeli su da pričaju da se Nikica povukla, da sve ređe izlazi i da je prekinula kontakte sa mnogim ljudima.
Pojavljivale su se i priče o tome da prolazi kroz težak period, da posećuje psihijatra i da ima finansijskih problema. Nije sve što se pričalo bilo potvrđeno, ali je jedno bilo očigledno – Nikica više nije bila žena koju su nekada svi želeli da upoznaju.
Najviše joj je, prema svedočenjima ljudi koji su joj bili bliski, nedostajao Dubrovnik.
Posebno teško joj je pao rat i činjenica da je njen rodni grad, koji je nosila u sebi čitavog života, prolazio kroz teške godine.
"Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!"
Koliko je bila vezana za svoj rodni grad možda najbolje pokazuje jedna od njenih poslednjih kolumni objavljenih u magazinu "Vreme".
U njoj je govorila o Dubrovniku, gradu koji za nju nije bio samo mesto rođenja, već deo identiteta, uspomena i života koji je ostao iza nje.
Jedna rečenica posebno je ostala zapamćena: "Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!"
U toj kratkoj rečenici mnogi su kasnije prepoznavali svu njenu nostalgiju i čežnju za mestom koje je, uprkos svim godinama provedenim u Beogradu i životu koji je izgradila daleko od njega, zauvek ostalo njen dom.
Poslednje godine provela je daleko od reflektora
Kako je vreme prolazilo, Nikica je živela sve povučenije. Život koji je nekada bio ispunjen putovanjima, poznanstvima, snimanjima i velikim događajima zamenila je gotovo potpuna privatnost.
Za ljude koji su je pamtili iz mladosti bilo je teško da prihvate koliko se njen život promenio.
Nekada je stajala pred publikom u Londonu, dok su je posmatrale hiljade ljudi, a njeno ime objavljivali mediji širom sveta. Kasnije je postala žena o kojoj se gotovo ništa nije znalo.
Tragičan kraj žene čiji je život ličio na film
U novembru 2008. godine Nikica Marinović odlučila je da okonča svoj život. Popila je smrtonosnu dozu tableta za spavanje.
Iza sebe nije ostavila oproštajno pismo niti poruku kojom bi objasnila svoj poslednji postupak.
Imala je 61 godinu.
Njena smrt bila je tužan završetak života koji je od samog početka izgledao kao filmska priča – od skromne dubrovačke srednjoškolke, preko druge najlepše žene sveta i ponuda velikih filmskih imena, do brakova sa poznatim umetnicima, majčinstva, poslovnog života i konačnog povlačenja iz javnosti.
Nikica Marinović ostala je upamćena kao žena koja je davne 1966. godine pokazala da lepota sa prostora tadašnje Jugoslavije može da zasija i na najvećoj svetskoj sceni. Ipak, iza slike savršene misice koju su ljudi decenijama pamtili ostala je priča o ženi koja je, uprkos svemu što joj je život doneo, do kraja nosila jednu veliku čežnju – za Dubrovnikom, svojim rodnim gradom.
