U vreme kada je televizija tek osvajala domove širom Jugoslavije, pojava Dušanke Kalanj pred kamerama donosila je posebnu otmenost, a glas ulivao poverenje. Iza besprekornog držanja, raskošne lepote i profesionalizma krila se žena koja je sasvim slučajno zakoračila u svet televizije, ne sluteći da će u njemu provesti čitav radni vek. Dok su joj se mnogi divili i zbog nje gubili glavu, ona je ostala verna sopstvenim principima, a njen privatni život bio je daleko drugačiji od onoga što su ljudi zamišljali.
Iako je Dušanka važila za jednu od najlepših Beograđanki, koja je plenila neverovatnom elegancijom i otmenošću, nikada se nije udavala. Za njom su uzdisali mnogi džentlmeni, ali niko nije uspeo da osvoji njeno srce. Čini se da je "prva dama Dnevnika" bila neukrotiva, iako je svakodnevno dobijala komplimente na račun svog prelepom izgleda. Šarmirala bi vrlo lako, ali je uvek ostajala dosledna sebi, a čini se i televiziji. Odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem.
Umrla je 12. marta 2010. posle duge i mučne borbe sa teškom bolešću u 76. godini.
Kako je Dušanka postala prva voditeljka TV Dnevnika?
Rođena je 1934. godine u Šibeniku. Njeni roditelji bili su poreklom iz Dalmatinske zagore, a Dušanka se školovala u gradu u kojem je i rođena - sve do studija. Skromni roditelji učili su je pravim vrednostima i usadili su joj ljubav prema umetnosti i obrazovanju. Diplomirala je engleski jezik i književnost na beogradskom univerzitetu.
Tih pedesetih godina, koračala je Beogradom odvažno, držeći se aristokratski i oduševljavajući sve prolaznike svojom lepotom. U moru onih koji su joj svakodnevno prilazili na ulici i pokušavali da budu u centru njene pažnje bar na tren bio je i čuveni reditelj Radivoje Lola Đukić.
Primetio je njen šarm, stav i harizmu. Pokretač Televizije Beograd odmah je video novo TV lice, a ispostavilo se da nije pogrešio, jer je Dušanka postala i ostala do danas jedna od naših najboljih spikerki.
Trebalo je da postane profesorka engleskog jezika
Naime, Đukić joj je uputio poziv na audiciju za voditelje, ali ga ona nije oberučke prihvatila. Naprotiv, dugo premišljala, jer joj je ostalo nekoliko ispita do kraja fakulteta, a uz to je i smatrala da njen govor nije dobar - u uhu je nosila jezik detinjstva, štokavsko-ikavski govor ispunjen italijanizmima.
Međutim, odlučila je da pokuša, ne sluteći da će joj taj korak promeniti život iz korena. Kada je diplomirala, želela je da napusti televiziju, iako je postajala sve poznatija i cenjenija, te je mislila da nastvabi karijeru kao profesor engleskog jezika. Ali, urednik nije hteo ni da čuje za tako nešto, a Dušanka nije ni sanjala da će penzionaerske dane dočekati upravo u zgradi Televizije Beograd.
Prvo pojavljivanje na televiziji
Prve vesti pročitala je 1958. godine, iz studija na Sajmu, zajedno sa kolegom Mićom Orlovićem. I sada se svi dive njenoj veštini da i najkomplikovanije vesti pročita sa lakoćom, pamti se njen pravilan izgovor, savršen akcenat i nepogrešiv ritam izgovaranja.
- Vaša dužnost je da budete ubedljivi, ako to niste, ništa niste uradili. Mene obavezuje "Dobro veče!" Kad to kažem, zaista tako mislim. Takođe, "poštovani gledaoci" moraju biti poštovani. Ako tako ne mislite, onda se rugate, budite sigurni da će kamera to otkriti - isticala je svojevremeno Dušanka.
Zamalo izbegla smrt
Znala je neretko da naglasi da joj je jedna od najtužnijih i najstrašnijih dana u životu 23. april 1999. godine, kada su mnoge njene kolege nastradale, jer je baš te noći bombardovana je Radio-televizija Beograda. I sama je zamalo izbegla smrt, jer je završila posao i otšila kući samo par sati pre stravične tragedije.
U penzionerskim danima je uživala da se druži sa omladinom, a svojim kolegama koji su tek počinjali da rade na televiziji pokušavala je da prenese svo svoje znanje. Sa druge strane, primećivala je nedopustive greške kod voditelja i spikera, i nije krila da ju je to veoma nerviralo.
- Naravno, uočavam greške kod spikera. Imam utisak da je sada najmanje važno kako spiker govori. Ponekad bih se veoma rado javila u program i rekla da je to nedopustivo, da se neko toliko muči s rečima i pri tom muči i gledaoce - smatrala je.
Umrla je 12. marta 2010. posle duge i muče borbe sa teškom bolešću u 76. godini.