"Vadio sam bubašvabe iz odeće i radio na mestu koje je izvor za rak pluća, izbeglištvo žene me rastrglo: Toliko teško sam se razboleo da je bol bila neopisiva"

Dino Merlin je u Srbiji istovremeno jedan od najpopularnijih regionalnih izvođača i jedna od kontroverznijih javnih ličnosti. Njegovi rasprodati koncerti pokazuju ogromnu popularnost, dok reakcije na društvenim mrežama i peticije pokazuju da deo javnosti nije zaboravio ratne godine i ono što mu se pripisuje iz tog perioda. Iako je pevač u više navrata demantovao izjave, koje su mu godinama pripisivane kao uvredljive ili neprijateljske prema Srbima, i dalje kruže razne priče.

Njegove pesme nisu puka nota i rima, već iskrene priče, sećanja i osećanja pretočena u umetnička dela.

Svaki refren krije dah prošlosti, svaki stih nosi otisak života, tuge, radosti i borbe. Od kokuznih vremena do najvećih svetskih bina, Merlinov put obojen je ljubavlju, disciplinom i verom da muzika može dotaći ono najskrivenije u čoveku. Njegova dela ne zastarevaju – ona rastu zajedno sa publikom, dokazujući da prava umetnost ne zna za vreme.

I danas vozi bicikl po Sarajevu

Sa jedne stane Dino je velika balkanska zvezda, drži koncerte širom sveta i njegova popularnost sa godinama samo sve više i više raste. Sa druge strane, on je čovek zaljubljen u rodno Sarajevo po kojem i danas vozi svoj bicikl sam, uživajući u provedenom vremenu sa ljudima među kojima je odrastao.

- Vollim maratone, ne volim trke na 100 metara. Volim kad se moja pesma sluša i posle 30, 40 godina - rekao je nedavno Dino Merlin, osvrćući se na svoju dosadašnju karijeru.

Kokuzna vremena

I danas se seća kokuznih vremena i svojih početaka.

- Neki dan sam išao da kupim neke šrafove tamo gde su oni pogoni, gde je industrijska zona i prošao sam pored pogona u kojem sam radio. Padala je kiša, fino sam stao ispred tog pogona, nikoga tu više nije bilo, to je zapušteno, mislim da to više ni ne radi, bio sam sam. I vraćao sam film polako kako ulazim u taj pogon, otvaram ormarić, unutra su cipele i onaj plavi kombinezon. Uzimam tu jaknu, istresem iz nje bubašvabe da ispadnu, isto iz cipela, obučem to i idem u glavnu halu.

Mogu reći da sam tako sigurno išao u nju sa mislima da to moram obaviti najbolje što umem, kao što sada idem na scenu. Moj se odnos prema radu nikad promenio za jotu. Uvek ono što sam radio hteo sam da radim onako kako treba ili nikako. To je bila ogromna hala, rekao bih dom za karcinom pluća, to je bila termička obrada materijala, ulja su tu bila, bilo je neizdrživo, teško se disalo. Tada sam na nekim ceduljama pisao moje stihove, a ono što sam možda tada napisao bilo: "Ne veruj nikome na reč, svaki korak sam moraš preć". A ovi radnici što su radili sa mnom umirali su od šege kada bi videla da pišem pesme, a ja im kažem: "Gledaćete me na televiziji". To je bila moja "pretnja". Tada sam kupio svoju slobodu - priča je Merlin o svojim počecima i dodao:

- Razne poslove sam radio dok se nisam popeo na scenu. Prvo sam radio u pogonu, pa sam onda pravio ženske tašne i kaiševe, pa bih onda navečer mujezinio. Ja sam bio mujezin u sedam, osam sarajevskih džamija. I sad sam ja iz toga došao jedan dan kod Kurte u ćevabdžinicu tražeći ikoga ko bi želeo sa mnom svirati, jer ja sam bio potpuni anonimus u tom svetu. I pitam ja mogu druga Pecu, tekstopisca, koji je tada bio konobar i posluživao ćevape, zna li nekog, on mi je tada rekao da ima druga basistu i da će ga odmah zvati. Pojavljuje se momak sa dugom kosom, kožne pantalone, kaubojke, ma frajer kao da je sad iz AC/DC. Peca me predstavlja, kaže da sam njegov drug, da imam neke pesme i da želim da osnujem bend. A on je rekao: "Dobro, ko će vam svirati harmoniku?" Kad je video onaj moj imidž, to nikad neću zaboraviti. Svaki taj susret i ljudi su m obogatili i oplemenili svojim pristupom. To je život, ili jesi ili nisi.

Sina nije video godinu dana od rođenja

- Uvek je vreme da se kaže istina. Ja sam bio rastrgan, žena i deca su bili u izbeglištvu prvo u Hrvatskoj, onda u Švedskoj. Prvi udar je bio kada sam izašao iz Sarajeva i kada sam video sve ono, pa sam onda video i svoju porodicu i sina koji se rodio u februaru, a ja sam ga video nakon godinu dana. Kada bi se vratio u Sarajevo, bio bi srećan što sam tu, ali i nesrećan i zabrinut što nisam sa svojom porodicom. I tako gore-dole, gore-dole svih tih godina, to me je doslovno koštalo psihičkog zdravlja. Naravno, uvek je bilo teže ljudima u rovu, ali ja vam pričam svoju priču.

Nakon svega upao je u tešku depresiju.

- U periodu između 1994. i 1995. godine bio sam teško bolestan od depresije, to ne bih nikome poželeo, to je neopisiva bol i situacija. Neuporediva je sa fizičkim bolom. Desila su se ratna zbivanja i onda svaki dan se u meni pojavljivala po jedna mala pukotina, pa se otvori, pa se proširi. Ode toliko da ti to više sam ne možeš sanirati. Borio sam se kao lav sa demonima. Svašta sam činio da se izlečim, a sigurno da je rad nešto što vas oplemenjuje, taj neki vaš red. Ako vi provodite dan tako što ispušite četiri nargile, imate veliki problem, ne možete tako dugo, jer to nije prirodno. Dakle, treba da postoje jasna ograničenja kada se radi, kada se odmara. Ja sam vrlo discipinovan po tom pitanju, tako sam se i izvukao iz toga, nadam se .Ne znam kako sam to i preživeo, ali na kraju sve se preživi. Nije ostavilo traga na mene, izborio sam se, ali razumem ljude koji se bore sa depresion, to je jedna teška borba.

Preispitivao da li uopšte da nastavi da se bavi muzikom

Krajem devedesetih imao je nedoumice da li je bavljenje muzikom u skladu sa verskim principima.

- Tada je još uvek bio recidiv moje bolesti, nije još uvek bila prošla, sveukupno sam se preispitivao. Onda sam se pitao da li je to moje stanje, jer sam zbilja bio bolestan od depresije, rezultat bavljenja muzikom. Razmišljao sam da li bi bilo dobro da prestanem sa tim, da pokušam naći neki novi izraz. U tom periodu otišao sam i na hadž, znam da su moje molbe bile da bi se pomogne na izdržim na putu na kojem za odlučio da se više ne bavim muzikom. I eto, nije mi se to uslišilo, još uvek pričamo o muzici.

Gledao Jugu kao jednu avliju

Iako je bio musliman i izuzetno posvećen veri, odrastao je u harmoniji i sa komšijama pravoslavcima i sa katolicima.

- Rođen sam 1962. u Jugoslaviji, ništa nije bilo savršeno. Ali, ja sam odrastao u Sarajevu tri metara od pravoslavne porodice Tomić i 20 metara od katoličke porodice Ćićković. To je bilo jedno svakodnevno druženje. Znam da je teta Beba uvek govorila da će Dino obrati njenu baštu, tu su bile maline, kupine, borovnice, pa kruške, jabuke, ne postoji voće koje nije bilo. Toliko me je volela da imao ja tu čast da oberem. Mi smo bili primer kako različite kulture mogu harmonično živeti i ja sam zaista želeo da cela Juga bude jedna avlija. A oni koji su imali predrasude prema meni, to je do njih, a ih nisam imao prema njima.

Napisao je hitove najvećim muzičkim zvezdama na našim prostorima

Koliko je nadaren govori činjenica da je Dino Merlin napisao skoro sve svoje najveće hitova, ali besprekorno zna da prepozna kada bi neku njegovu pesmu dobro otpevao i drugi izvođnjač zabavne ili narodne muzike.

Jedna od prvih koleginica s kojima je sarađivao jeste Lepa Brena. Merlin je za nju napisao dva hita - „Jablane“ i „Igraj, dragi“, koji su se našli na njenom albumu iz 1989. godine.

I Vesna Zmijanac može da se pohvali saradnjom s vrhunskim muzičarem. Osim njihovog evergrin dueta „Kad zamirišu jorgovani“ iz 1988, za svoju prijateljicu je napisao i druge pesme.

Na jednom od najpopularnijih Vesninih albuma „Svatovi“ iz 1990. našle su se njegove pesme „Sama“, „Sto života“, „Ovo u grudima“. Nakon tri decenije od tog albuma, Zmijančeva je opet ukrstila glas s Merlinom i otpevala duet „Klupko“ 2008.

Neke od najlepših pesama napisao je i Svetlani Ceci Ražnatović. Na albumu „Šta je to u tvojim venama“ iz 1993, Merlin je uradio dve numere. To su ujedno i najpopularnije s tog albuma - „Žarila sam žar“ i „Zaboravi“. Ceca za jednu od najboljih pesama u karijeri „Beograd“ takođe može da zahvali Merlinu.

Nešto što gotovo niko nije znao jeste da je Merlin sarađivao i sa Batom Zdravkovićem. Hit po kojem je pevač prepoznatljiv „Kako starim, sve te više volim“ napisao je, Dino. Jednom prilikom, Saša Popović je rekao da je zvao Merlina i pitao ga da tu pesmu da Bati, što je kantautor i učinio.

Pisao je Dino i za najveću zvezdu sa naših prostora - Zdravka Čolića. Dino je za njega napisao numeru „Kao moja mati“ iz 2006. godine, koja je ubrzo postala hit. Zajedno su objavili hitove "Kao moja mati" i "Da ti kažem šta mi je" ranije. A onda su nedavno opet ukrstili energije i neke od Čolinih najnovijih pesama, takođe, potpisuje Merlin, a to su: "Zašto ona" (2025) i "Biraj ti" (2024).

Napisao je i tekst za pesmu "Supermen", koju peva u duetu sa Željkom Joksimovićem.

Pevačici Ivani Banfić napisao je tri pesme: “Predaleko”, “Sretan ti stoti rođendan” i “Ja nikad neću znati”, a sa njom je snimio i duet “Godinama”. Sa Ninom Badrić snimio je duet: “Ti si mene”.

Ljubavna priča sa Amelom sve lepša

Zbog izuzetno lošeg materijalnog stanja, ljubav Dina Merlina i Amele mogla je da se završi i pre nego što je počela. Amela, koja je dolazila iz imućne porodice, studentkinja arhitekture, po mišljenju njenih roditelja nije smela da se zabavlja sa materijalno nestabilnim momkom koji je završio zanat. Ipak, kako to obično biva, sudbina je imala drugačije planove.

- Borili smo se, krili, ali niko nas nije mogao rastaviti. Nakon pet godina smo se tajno venčali. Bilo je to romantično venčanje, iako sam svoju ženu doslovno oteo. Uz nas su bili samo moj kum i Amelina sestra koja je bila kuma. Govor matičarke bio mi je predug, stalno sam gledao na vrata da ne bi neko naišao i pokvario našu sreću - rekao je Merlin za Hello! i dodao:

- Nakon venčanja otišli smo na bračno putovanje u Dubrovnik, a kad smo se vratili, preselili smo se kod moje majke i odmah osetili udar svakodnevice. Mene je čekala velika odgovornost za porodicu i težak rad, a Amelini roditelji bili su toliko ljuti da pola godine nisu hteli ni da čuju za nju. Ali, vreme leči sve, pa me danas Amelini roditelji vole i više nego što zaslužujem“, prisetio se Dino.

Ljubav krunisana brakom traje još od pevačeve sedamnaeste godine, a kako sam voli da kaže u svoju suprugu zaljubljen je jednako kao i prvog dana kada ju je ugledao, 8. avgusta 1979. godine.

- Na taj dan Amela mi je rekla da me voli. Danas je to jedan od najvažnijih datuma u mom životu i svaki put osetim grižu savesti da ga nisam dostojno obeležio. Pune tri i po decenije trudim se da 8. avgust učinim posebnim, da svaki put iznova iznenadim i obradujem suprugu, ali valjda će mi proći život a ja nikada neću uspeti da dovoljno izrazim koliko mi je taj dan važan.

Mnogo puta do sada, pevač je isticao da mu je porodica baza i osnova svega što radi u životu. Iz braka sa Amelom ima dvoje dece - ćerku Naidu i sina Hamza. Poznati Sarajlija našao se i u ulozi deke, ima za sa sada dvoje unučića, a prvi nosi ime Nezir, po ocu Dinove supruge.

Danas svaki slobodan trenutak provodi upravo sa najmlađim članovima porodice, posebno naglašavajući da mu teško pada kada je razdvojen od njih zbog posla.

Pored ogromnog uspeha, najponosniji je na činjenicu što su njegova deca izrasla u poštene i dobre ljude.

- Nedavno sam se vozio u taksiju, prepoznao me vozač, a zna i moju decu, i rekao mi je: "Jesi ti ostvario veliku uspeh, ali deca su ti stvarno poštena i lepo vaspitana", to je za mene najveća nagrada.

Amela mu je dala najveći vetar u leđa da zakorači u muzički svet

Kao radničko dete, nije imao mnogo izbora, te je sve morao postići sam, svojim radom i trudom. Kupivši prvu gitaru, posvetio se pisanju pjesama. Ne krije da mu je u tome najviše pomogla supruga Amela.

– Ako je iko imao sreće u životu pri odabiru partnera i životnog saputnika, onda sam to imao ja. Kao deca smo se zaljubili, krenuli hodat’, imao sam 17, a moja Amela ni 17 godina – govori Merlin o svojoj supruzi, koja je bila prva osoba kojoj je Dino pustio svoje demo snimke i pitao je šta misli o tome da se počne baviti muzikom.

– Rekla mi je: “Počni. Tvoje pesme su najljepše”. Možete li zamisliti kakav je to bio vetar u leđa, kada vam osoba koju volite kaže da su vaše pesme najlepše – kazao je Merlin.

Otac ga napustio kada je imao 7 godina

Lična priča Dina Merlina zrači tugom, izazovima, ali i trijumfima. Rođen je u siromašnoj porodici, a kada je imao 7 godina, otac je napustio njega, sestru i majku. Odrastao je uz muziku, a s obzirom na finansijske poteškoće, veoma rano je započeo da radi. Tugu je lečio stihovima pesama, a jednom prilikom je priznao da je ocu sve oprostio.

"Moj otac je bio stolar, a majka bula, odnosno muslimanska sveštenica. Imao sam teško detinjstvo: otac je napustio porodicu kad je meni bilo sedam, a mojoj sestri Amini pet godina. Mama se trudila da nam da sve što je bilo u njenoj moći, tako da ipak nismo previše oskudevali. Imao sam bicikl, polovne skije i jabuku svake večeri pre spavanja, što je, zapravo, dosta. Mnogi u ono doba nisu imali ni to", rekao je Dino Merlin za Informer.ba.

Majka mu bila omiljena u društvu

Često je znala posuđivati novac od drugih, da bi nekom drugom pomogla. Iako je rastao bez očinske figure i ljubavi, morao je da nauči da živi s tom činjenicom, no, majci duguje vječnu zahvalnost. Upravo zbog toga što nije imao kompletnu porodicu sada svoju čuva kao oči u glavi. U priči “Sredinom” Dino se prisjeća kako majka nije bila oduševljena saznanjem da joj se sin želi baviti muzikom, već je, kao uostalom i svaka druga majka, sina radije u budućnosti vidjela kao inžinjera. No, nijedno zanimanje nije moglo zameniti muziku. Ona je bila njegov život.

Iz tog perioda predratne Jugoslavije ostala je i jedna zanimljiva anegdota koja govori o majčinim stavovima. Naime, Dino Merlin je otkrio da njegova majka nije bila oduševljena kada su im na Bajram u kuću došli Goran Bregović i Zdravko Čolić.

"Rado se sećam te anegdote, koja mi tada nije bila ni draga, ni kao anegdota. Iako potpuno razumem svoju majku. Trudila se meni i mojoj sestri bude i otac i majka, da nas izvede na pravi put, a umetnici su uvek važili za vetropire koji žive od danas do sutra, a ona je za nas oboje želela siguran i ugledan posao. Kao što svaki roditelj želi za svoje dete. Kad sam joj ponosno predstavio naše goste, Čolu i Bregu, ona je samo kratko prokomentarisala: Šejtani (vragovi), kao i ti", otkrio je Dino Merlin u ovom zanimljivom intervjuu za Nedeljnik.

Najtužnije trenutke svog života zabeležio je u pesmama

Iz ljubavnih i privatnih problema nastale su njegove pesme: “Kokuzna vremena”, “Kad si rekla da me voliš” i “Paša moj solidni”.

Dok je stremio ka svojim snovima, kako je mnogo godina kasnije Dino rekao, podršku mu je pružao samo jedan komšija, Alija Miladin. Alija je kasnije poginuo u ratu, a pevač mu je posvetio stihove pesme “Da te nije Alija”.

Najteže od svega mu je pala majčina smrt, te je upravo njoj posvetio jednu od svojih najlepših balada “Nedostaješ”.

Napisao prvu himnu BiH

Njegova pesma "Jedna si jedina" postala je simbol patriotizma i nade za mnoge građane ove zemlje, a za zvaničnu himnu Bosne i Hercegovine usvojena 24. novembra 1995. godine. Tekst je napisao na instrumentalu narodne pesme "S one strane Plive".

Bila je aktuelna sve do 10. februara 1998. godine, kad je zamijenjena današnjom himnom koja - Intermezzo, koja nema tekst. Međutim, stara himna je i dalje ostala u narodu, te se može čuti tokom sportskih takmičenja, pogotovo na utakmicama fudbalske reprezentacije BiH. A kada su Dina nedavno upitali da li bi se ponovo prijavio na konkurs i napisao himnu, jasno je odgovorio:

- Himnu pišem samo jednom.

Ima samo jednu želju

A na poslednjem koncertu u Beogradu istakao je da mu da više nema velikih želja, osim jedne:

- Nemam više puno želja, moja želja je da moji unuci sa vašom decom odrastaju i žive u miru - zaključio je Merlin.

Svaka pesma sa albuma "Mi" nastala je po istinitoj priči

Album "Mi" trebalo da izađe mnogo ranije, ali je korona poremetila sve planove. Mada, legendarni kantautor na kraju smatra da je sve ispalo baš kako je trebalo biti, jer je u međuvremenu napisao sada već hitove "Zauvek ovako" i "Neka bude đula", koje nose posebne istinite priče, kao i svaka pesma sa pomenutog albuma.

- Neke moje pesme su kao male one grozne smrti od kojih ostaneš živ, a Đula je jedna od njih. Prvi put mi se desilo u karijeri da sam poželeo da nije postojao razlog za tu pesmu, pa čak i da se žrtvuje pesma, da nikad ne ugleda svetlost dana. Toliko me je pogodila ta pesma. Kada mi se dogodila ta pesma, odbio sam da je zapišem, pustio sam doslovno dve sedmice da je zaboravim. Radio sam neke druge stvari, ali ona nije nestala, što je neverovatno. Svaki dan vas bombaruju raznim informacijama, začas se zaboravi neki stih ili melodija, ali ona me je stalno poodsećala da je tu. Snimao sam je na gitari samo kao demo, čisto da ostane zabeleženo i to je jedini tejk, dakle, jedna linija pesama - rekao je za u emisiji na YT kanalu "Klix".

Iako je mnoge pesme posvetio svojoj voljenoj supruzi, uz numeru "Zauvek ovako", napisao joj je posebnu posvetu na ploči.

- Mnoge sam Ameli pesme posvetio, ali "Zauvek ovako" je posebna. Ona je imala 16 i po godina, to je ljubav planula, ali njeni roditelji nisu bili mnogo srećni tada, znaju ljudi tu priču već, ja sam je ukrao. Držali su je pod staklenim zvonom, niko ne bi verovao da bi ona pobegla sa mnom. Živeli smo na esencijalnom minimumu, jer ja nisam želeo da ona prekine fakultet, želeo sam da se izrazi u životu, i onda sam radio. I uvek mi je ostalo to kao da joj dugujem nešto iz tog perioda. A ona tako lepo pleše. Neverovatno kako dobro pleše, u uvek kada zaplešemo zajedno, onako kada smo sami, želeo sam to da zabeležim. I onda sam napisao mojoj Ameli "Zauvek ovako", umesto našeg prvog neotplesanog plesa, tako sam napisao na ploči. Ideja mi je bila da parovi uz nju plešu svoj prvi ples i da se, eto, sećaju ove naše ljubavi koja je tako lepo i dugo traje. Kada analiziram Amelin i moj put, to je prava lubav, to je ljubav bez kondicionala - zaključio je Dino Merlin.

 Stil / TY Kanal Klix / Wikipedia / Biografija.org / Informer.ba / Dnevni Avaz / Radio Sarajevo