7 puta se udavala, trudnoće gubila i mrtvu decu rađala: Lana je doručkovala viski, lečila se od raka grla, pa umrla sa 42 kilograma i cigaretom u ruci

Lana Tarner bila je jedna od velikih zvezda zlatnog doba Holivuda – žena čija je lepota decenijama privlačila pažnju publike, dok je njen privatni život često bio dramatičniji od bilo kog filma u kojem je glumila. Tokom karijere duge gotovo pola veka snimila je više od 50 filmova, stekla status jedne od najpoznatijih glumica svog vremena i bila povezivana sa brojnim slavnim muškarcima.

Udavala se sedam puta, a iza sebe je ostavila sedam brakova koji su se završili razvodom. Njena biografija bila je ispunjena velikim ljubavima, burnim raskidima, trudnoćama, gubicima, problemima sa alkoholom i dubokim ličnim krizama. Iako je spolja izgledalo da ima sve, Lana Tarner je kroz život često tragala za srećom koju nije uspevala da zadrži.

Detinjstvo koje je počelo tragedijom

Lana Tarner rođena je 8. februara 1921. godine u Ajdahu, kao Džulija Džin Mildred Franses Tarner. Njeno detinjstvo bilo je daleko od glamuroznog sveta u kojem će kasnije živeti.

Kada je imala samo šest godina, ostala je bez oca. Verdžil Tarner, rudar koji je imao problema sa kockanjem, ubijen je nakon jedne partije karata.

Gubitak oca ostavio je dubok trag na devojčicu, a nakon njegove smrti Lana se sa majkom Mildred preselila u Los Anđeles. Njih dve nisu živele život kakav bi se mogao očekivati od buduće holivudske zvezde. Često su zavisile od pomoći drugih ljudi i teško sastavljale kraj s krajem.

 Tarnerova je kasnije u autobiografiji opisivala sebe kao neku vrstu „jeftine Pepeljuge“, devojčicu koja nije mogla ni da sanja da će jednog dana postati holivudska princeza.

A onda se njen život iznenada promenio.

Sve je počelo slučajnim susretom

Postoji više verzija priče o tome kako je Lana otkrivena. Jedna od najpoznatijih govori da ju je filmski agent zapazio dok je jela sladoled u čuvenoj drogeriji Schwab's.

Ipak, prema drugoj verziji, buduću glumicu primetio je urednik magazina The Hollywood Reporter dok je izostala sa nastave i sedela u jednom kafiću.

Bilo kako bilo, njen izgled nije mogao da prođe nezapaženo.

Ubrzo je dobila priliku da se pojavi na filmu. Prvu ulogu ostvarila je 1937. godine u filmu They Won't Forget. Bila je to mala uloga, ali dovoljna da skrene pažnju filmske industrije.

Na ekranu se pojavila kao mlada školarka i gotovo odmah dobila nadimak „Sweater Girl“, koji će je pratiti tokom ranih godina karijere.

Iako je u filmu imala veoma malo prostora, publika je zapamtila njenu pojavu.

Od tinejdžerske zvezde do velike holivudske glumice

Studio MGM ubrzo je prepoznao njen potencijal. U početku je predstavljana kao mlada, atraktivna plavuša i dobijala je uloge koje su odgovarale tom imidžu.

Pojavljivala se u filmovima namenjenim mlađoj publici, ali je vrlo brzo postalo jasno da Lana nije samo lepo lice.

Njen veliki glumački proboj dogodio se 1946. godine, kada je dobila glavnu žensku ulogu u filmu „Poštar uvek zvoni dvaput“. Uloga Korin Vud privukla je ogromnu pažnju i pokazala da Tarnerova može da iznese mnogo složenije i ozbiljnije likove.

Od tog trenutka više nije bila samo holivudska lepotica. Postala je ozbiljna filmska zvezda.

Ali kako je njena karijera rasla, tako je njen privatni život postajao sve turbulentniji.

Prvi brak trajao je samo nekoliko meseci

Lanin prvi suprug bio je muzičar i glumac Artij Šo, za kojeg se udala 1940. godine.

Njihova veza počela je naglo i, kao i mnoge druge u njenom životu, bila je obojena snažnim emocijama. Šo je bio stariji od nje i slovio je za obrazovanog i veoma inteligentnog čoveka.

Lana je kasnije sa dozom ironije govorila o njegovoj potrebi da joj govori o filozofima poput Ničea i Šopenhauera.

Brak, međutim, nije potrajao. Nakon svega nekoliko meseci njih dvoje su se razveli.

Tarnerova je kasnije tvrdila da je privlače pogrešni muškarci i da je u vezama često davala više nego što je dobijala.

Upravo taj obrazac ponavljaće se i kasnije.

Drugi brak doneo joj je ćerku

Nakon prvog razvoda, Lana je započela vezu sa Stivenom Krejnom, naslednikom duvanske kompanije.

Venčali su se 1942. godine u Las Vegasu, ali je ubrzo otkriveno da njegov prethodni razvod još nije bio pravosnažan. Zbog toga su morali da sačekaju i ponovo formalizuju brak naredne godine.

Iz njihove veze rođena je Lanina jedina ćerka, Čeril Kristina Krejn.

Majčinstvo je za Tarnerovu bilo jedno od najvažnijih iskustava u životu. Ipak, ni drugi brak nije opstao. Par se razveo 1943. godine.

Lana je tada već bila velika filmska zvezda i sve više je vremena provodila na setovima, dok su njen ljubavni život pratili novinari i javnost.

U njenom životu smenjivali su se slavni muškarci

Tokom narednih godina Tarnerova je povezivana sa brojnim poznatim muškarcima. Među njima su bili glumci, muzičari i drugi pripadnici holivudske elite.

Njeno ime povezivalo se sa ličnostima poput Ričarda Bartona, Dina Martina, Kirka Daglasa, Klarka Gejbla i Frenka Sinatre.

Zbog toga je često predstavljana kao žena koja neprestano traži novu ljubav.

Međutim, ona je kasnije pokušavala da objasni da joj nije bila najvažnija fizička strana odnosa, već romantika.

Za nju su, kako je govorila, značili pažnja, udvaranje, nežnost i osećaj da je nekome zaista važna.

Upravo zbog toga njena priča postaje mnogo složenija od slike holivudske zavodnice koju su mediji često stvarali.

Treći brak bio je raskošan, ali ni on nije doneo mir

Godine 1948. Lana se udala za milionera Henrija Dž. Topinga.

Venčanje je bilo raskošno i izgledalo je kao scena iz nekog holivudskog filma. Održano je na njegovom imanju u Konektikatu, a Lana je nosila belu venčanicu. Njena ćerka Čeril učestvovala je u ceremoniji, bacajući latice ruža.

Mediji su venčanje proglasili jednim od najvažnijih društvenih događaja godine.

Ali iza glamura nije dugo trajala idila.

Brak je bio opterećen problemima, a Lana se tokom tog perioda suočavala sa velikim emocionalnim krizama. Njena veza sa Topingom postajala je sve nestabilnija, a 1951. godine brak je okončan razvodom.

Četvrti brak i još jedan kraj

Nakon Topinga, Lana je nastavila da traži sreću u ljubavi.

Udala se za glumca Leks Barkera, poznatog po ulozi Tarzana. Njihov brak trajao je od 1953. do 1957. godine.

Ni ova zajednica nije bila bez problema. Lana je već imala iskustvo nekoliko neuspešnih brakova, a Barker je takođe imao burnu emotivnu prošlost.

Kada su se razveli, Tarnerova je iza sebe već imala nekoliko velikih ljubavnih razočaranja.

Ipak, nije odustajala od ideje da će jednog dana pronaći čoveka sa kojim će moći da izgradi miran život.

_{Još brakova, ali sreća joj je stalno izmicala}

Lana Tarner se tokom života udavala ukupno sedam puta.

Posle Barkera usledili su Robert Baton, Frederik Mej i drugi muškarci sa kojima je pokušavala da pronađe stabilnost.

Ali nijedna od tih zajednica nije potrajala.

Uprkos ogromnom bogatstvu, slavi i statusu koji je imala, privatno je često bila usamljena i nesigurna.

Njena priča pokazuje koliko se život slavne osobe može razlikovati od slike koju javnost vidi. Dok su milioni ljudi gledali glamuroznu holivudsku zvezdu, ona je iza zatvorenih vrata prolazila kroz emotivne lomove i pokušavala da pronađe ono što joj je nedostajalo.

Najveća tragedija vezana je za njenu ćerku

Jedan od najmračnijih događaja u njenom životu dogodio se 1958. godine.

Lana je tada bila u vezi sa Džonijem Stompanatom, muškarcem koji je imao reputaciju nasilne osobe i bio povezan sa kriminalnim miljeom.

Njihova veza bila je turbulentna i obeležena svađama i nasiljem.

U aprilu 1958. godine dogodila se tragedija koja će zauvek promeniti Lanin život.

Tokom sukoba u njihovoj kući, Stompanato je smrtno ranjen nožem. Za ubistvo je bila odgovorna Lanina tada 14-godišnja ćerka Čeril, koja je tvrdila da je pokušala da zaštiti majku.

Slučaj je izazvao ogroman interes javnosti i postao jedna od najvećih holivudskih skandaloznih priča tog vremena.

Čeril je kasnije proglašena za maloletnicu koja je delovala u samoodbrani svoje majke.

Za Lanu je, međutim, taj događaj ostao duboka trauma.

Život iza reflektora nije bio nimalo glamurozan

Uprkos svim tragedijama, Tarnerova je nastavila da radi.

Njena karijera trajala je decenijama, a uspela je da ostane relevantna i kada se Holivud promenio.

Ipak, problemi iz privatnog života ostavili su posledice.

Borila se sa alkoholom, prolazila kroz ozbiljne emocionalne krize i prema sopstvenim svedočenjima imala periode u kojima joj je bilo izuzetno teško.

Njena autobiografija, objavljena 1982. godine pod naslovom Lana: The Lady, the Legend, the Truth, ponudila je javnosti drugačiji pogled na ženu iza filmske zvezde.

U njoj je pokušala da objasni svoje izbore, brakove i veze, ali i da pokaže koliko je život pod svetlima reflektora često bio usamljen.

Zašto je stalno birala pogrešne muškarce?

Jedno od pitanja koje je pratilo Lanu Tarner gotovo čitavog života bilo je upravo ono koje je i sama postavljala: zašto je privlače muškarci koji joj donose više bola nego sreće?

Imala je novac, slavu i lepotu. Mogla je da bira društvo najpoznatijih muškaraca svog vremena. Ali sve to nije garantovalo emotivnu sigurnost.

Njena priča je zbog toga mnogo više od hronologije sedam brakova.

Ona govori o ženi koja je od najranijeg detinjstva bila suočena sa gubitkom, koja je veoma mlada ušla u svet odraslih i koja je slavu stekla gotovo preko noći.

Možda je upravo zbog toga čitavog života tragala za osećajem sigurnosti koji je izgubila još kao dete.

Od holivudske ikone do žene koju je javnost počela da posmatra drugačije

Kako su godine prolazile, Lana Tarner više nije bila samo simbol lepote.

Postala je jedna od najprepoznatljivijih figura klasičnog Holivuda, ali i žena čiji je život pokazivao mračniju stranu slave.

Njena biografija sadržala je gotovo sve što je moglo da privuče pažnju javnosti – glamurozne premijere, luksuzne brakove, slavne ljubavnike, porodične tragedije, zdravstvene i psihičke probleme i skandale koji su punili naslovne strane.

Ipak, iza svega toga ostajala je Lana, žena koja je, prema sopstvenim rečima, najviše želela ljubav.

Poslednje godine provela je daleko od najveće slave

U kasnijim godinama povukla se iz sveta koji ju je decenijama obožavao.

Iako je njena filmska karijera bila završena, njeno ime nije nestalo iz sećanja publike. Naprotiv, Lana Tarner ostala je jedna od ikona zlatnog doba Holivuda.

Preminula je 29. juna 1995. godine u Los Anđelesu, u 74. godini života, nakon borbe sa rakom grla.

Fondacija za rak usne duplje i glave i vrata navodi da je, nakon povratka raka, Lanino stanje značajno pogoršano: zbog otoka vilice i vrata imala je teškoće sa jelom, pa joj je težina pala na 92 funte (oko 41,7 kg). Kako je bolest napredovala, težina joj je dodatno pala na 85 funti, odnosno oko 38,6 kg, a morala je da bude hranjena putem sonde. Ali kažu da je i tada delovala vedro i nasmejano.

Uprkos tome što je pokušavala da izbaci cigarete, pušila je do poslednjeg trenutka života.

Iza nje je ostalo više od 50 filmova, brojni naslovi u novinama i jedna od najburnijih biografija koje je Holivud mogao da ponudi.

Ćerka je otkrila strašnu tajnu, a Lana je shvatila da živi sa čovekom kojeg više ne poznaje

Iako prva tri braka Lane Tarner nisu bila naročito srećna niti bez problema, u poređenju sa onim što će uslediti u njenom četvrtom braku, delovali su gotovo bezazleno. Kada je 1953. godine upoznala glumca Leksa Barkera, činilo se da je konačno pronašla muškarca sa kojim bi mogla da izgradi stabilan život.

Barker je u to vreme bio velika holivudska zvezda. Proslavio se ulogom Tarzana, a kasnije i kao Old Šeterhend u filmovima o Vinetuu. Bio je naočit, slavan i prepoznatljiv širom sveta, pa je njegova veza sa Lanom Tarner delovala kao spoj dvoje ljudi koji pripadaju samom vrhu tadašnjeg Holivuda.

Lana se za njega udala 1953. godine u Italiji, dok je tamo snimala film Flame and Flesh. Iste godine njih dvoje su organizovali i novu svadbenu svečanost u Holivudu. Sve je izgledalo raskošno i romantično, kao da glumica želi da javnosti, ali i sebi, potvrdi da je ovog puta pronašla čoveka sa kojim će ostati zauvek.

Međutim, iza zatvorenih vrata njihovog doma odvijala se potpuno drugačija priča.

Ćerka koja je dugo ćutala

Lana je u tom periodu bila velika filmska zvezda i njen život je bio ispunjen snimanjima, premijerama, fotografisanjima i obavezama koje su dolazile sa statusom jedne od najpoznatijih glumica tog vremena.

Njena ćerka Čeril, međutim, odrastala je u senci majčine karijere.

Prema kasnijim navodima i svedočenjima, devojčica je bila veoma vezana za majku i čeznula za njenom pažnjom. Želela je ono što je svakom detetu potrebno – zagrljaj, nežnost, poljubac pred spavanje i osećaj da je majka tu kada joj je potrebna.

Ali Lana je često bila odsutna ili previše zaokupljena svojim životom i karijerom.

Čeril je, prema sopstvenim kasnijim iskazima, pronašla neobičan način da se približi majci. Kada nije mogla da dobije njenu pažnju, zavlačila se u njen ormar kako bi bila okružena njenom odećom i mirisom.

Bio je to bolan znak koliko je devojčici nedostajala majčina blizina.

A onda je počela da proživljava nešto mnogo strašnije.

Tajna koju je dete godinama nosilo u sebi

Prema navodima iz Čerilinih kasnijih svedočenja, Leks Barker ju je seksualno zlostavljao tokom više godina, počevši dok je bila dete. Zlostavljanje je, kako je tvrdila, bilo toliko teško da je ostavilo duboke i trajne posledice.

Najpotresnije u celoj priči bilo je to što je dete dugo ćutalo.

Čeril se, prema tim navodima, plašila da govori o onome što joj se događalo. Takve tajne deca često nose u sebi zbog straha, stida, osećaja krivice ili uverenja da im odrasli neće poverovati.

Barker je u njenom životu trebalo da bude očuh, odrasla osoba koja će joj pružati sigurnost i zaštitu. Umesto toga, prema njenom iskazu, upravo je osoba koja je trebalo da bude deo njenog sigurnog doma postala izvor straha.

Tek kada je postala dovoljno snažna da pokuša da se suprotstavi, situacija je, prema navodima, postala još opasnija.

Čeril je tada odlučila da više ne može da ćuti.

Sve je otkrila baki Mildred

Najzad se poverila baki Mildred, Laninoj majci.

Za porodicu je to bio trenutak koji je promenio sve. Baka je, prema navodima iz ove priče, odmah shvatila ozbiljnost onoga što joj je unuka ispričala i odlučila da Lanу suoči sa istinom.

Za glumicu je to moralo biti posebno teško saznanje.

Lana Tarner je godinama živela pod reflektorima i bila naviknuta da kontroliše sliku koju javnost ima o njoj. Međutim, sada se suočila sa nečim što nije mogla da reši pred kamerama niti da sakrije iza holivudskog glamura.

U pitanju više nije bio njen brak, karijera ili reputacija.

U pitanju je bila njena ćerka.

Lana je te noći uzela pištolj

Prema navodima iz izvora koji opisuju ovaj događaj, Lana je, nakon što je saznala šta se navodno događalo, prišla Barkeru dok je spavao i prislonila mu pištolj uz glavu.

Bila je besna, povređena i suočena sa činjenicom da je čovek kojem je verovala, prema ćerkinom iskazu, godinama nanosio strašnu štetu.

U tom trenutku, međutim, morala je da donese odluku koja je mogla zauvek promeniti njen život.

Ako bi pucala, izgubila bi sve – slobodu, karijeru, mogućnost da bude uz ćerku.

Upravo tada, prema priči koju je kasnije prenosila javnost, Lana je odustala od najgoreg scenarija.

Umesto da povuče obarač, odlučila je da Barker mora da ode.

Izbacila ga je iz kuće i zatražila razvod

Kada se Barker probudio, Lana mu je, prema navodima, jasno stavila do znanja da je njihov brak završen.

Izbacila ga je iz kuće i pokrenula razvod.

Međutim, slučaj nije prijavila policiji. Jedan od razloga koji se navodi jeste njen strah od ogromnog javnog skandala i posledica koje bi takva priča mogla da ima po njenu karijeru i porodicu.

Danas je teško posmatrati takvu odluku bez razumevanja vremena u kojem se sve dogodilo. Holivud pedesetih godina bio je svet u kojem su studiji imali ogroman uticaj na karijere glumaca, a privatni skandali mogli su da ugroze nečiji profesionalni život.

Lana je tako istovremeno pokušavala da zaštiti ćerku, ali i da izbegne javnu eksploziju koja bi mogla dodatno da traumatizuje porodicu.

Ipak, njen privatni život već je postao toliko buran da je bilo sve teže odvojiti glumicu od skandala koji su pratili njeno ime.

Niz brakova, razvoda, ljubavnih veza i skandala postao je ozbiljan teret za njen odnos sa studiom MGM.

Lana Tarner je godinama bila jedna od njegovih velikih zvezda, ali se odnos između glumice i studija vremenom promenio.

Godine 1956. MGM je raskinuo ugovor sa njom.

Za glumicu je to bio veliki profesionalni udarac. Međutim, ironija je bila u tome što se upravo tada nalazila na vrhuncu jednog od svojih najvećih glumačkih uspeha.

Upravo tada ostvarila je jednu od svojih najboljih uloga

Lana je briljirala u filmu „Gradić Pejton“, adaptaciji romana Grejs Metalijus. Film je kasnije poslužio i kao osnova za popularnu televizijsku seriju.

Tarnerova je za ulogu u ovom ostvarenju dobila jednu od najvećih potvrda svoje karijere – nominaciju za Oskara za najbolju glumicu.

Za ženu koja je tokom prvih godina karijere često bila posmatrana prvenstveno kao velika holivudska lepotica, nominacija je predstavljala važan dokaz da je uspela da se izbori za status ozbiljne glumice.

Ipak, nagrada joj nije pripala.

Oskara je te godine osvojila Džoan Vudvord za film Tri lica Eve.

Lana je tako napustila ceremoniju bez nagrade, ali je imala još jedan razlog da se oseća ponosno – njen talenat više niko nije mogao da osporava.

Umesto slavlja, kod kuće ju je čekalo nasilje

Ali ono što se dogodilo nakon ceremonije pokazalo je koliko je njen privatni život bio daleko od glamura koji je publika videla na televizijskom ekranu.

Kada se vratila kući, tamo ju je čekao njen tadašnji ljubavnik Džoni Stompanato.

Stompanato je imao reputaciju nasilnog i problematičnog čoveka, a njegova veza sa Lanom bila je daleko od mirne.

Prema njenim kasnijim navodima, te noći bio je pijan i fizički ju je napao.

Tako je žena koja je samo nekoliko sati ranije stajala među najvećim filmskim zvezdama sveta, u raskošnoj haljini i pod svetlima reflektora, iza zatvorenih vrata ponovo postala žrtva nasilja.

Lana je kasnije izgovorila rečenicu koja je možda najbolje opisala apsurd njenog života.

„Još sam na sebi imala nakit. Više me zabolela gorka ironija da sam zlostavljana žena s dijamantima, nego udarci Džonijeve šake.“

Ta rečenica je ostala jedna od najpotresnijih slika njenog života.

Jer iza dijamanata, skupih haljina i statusa holivudske kraljice nalazila se žena koja je, prema sopstvenim rečima, trpela nasilje.

Holivudska princeza koja nije uspevala da pronađe mir

Lanin život tokom pedesetih godina tako je postao gotovo neverovatan niz uspona i padova.

Na jednoj strani bila je velika filmska karijera, nominacija za Oskara i status jedne od najlepših žena svog vremena.

Na drugoj strani bili su neuspeli brakovi, porodične traume, nasilne veze i odluke koje je donosila u pokušaju da sačuva ono što joj je bilo najvažnije.

Njena priča zato nije bila samo priča o ženi koja se sedam puta udavala.

Bila je to priča o glumici koja je od najranijeg detinjstva nosila gubitke, koja je slavu stekla veoma mlada i koja je čitavog života pokušavala da pronađe sigurnost u ljubavnim odnosima.

Ali muškarci koje je birala često su joj donosili upravo suprotno od onoga za čim je tragala.

Najveća drama tek je dolazila

Iako je već prošla kroz nekoliko brakova, razvoda, nasilje i porodične tragedije, najpoznatiji i najdramatičniji događaj njenog privatnog života tek je usledio.

Veza sa Džonijem Stompanatom završila se tragedijom koja će zauvek obeležiti Laninu biografiju i njenu ćerku Čeril.

Godine 1958. Stompanato je smrtno ranjen u Laninom domu. U događaj je bila umešana njena tada četrnaestogodišnja ćerka, koja je tvrdila da je pokušavala da zaštiti majku.

Taj slučaj potresao je čitavu Ameriku i pretvorio Lanin privatni život u jednu od najvećih priča tadašnjih medija.

Tada je već bilo jasno da se iza imena Lana Tarner ne krije samo holivudska zvezda sa naslovnih strana.

Krije se žena čiji je život bio obeležen traumama koje nijedan film, nijedna nagrada i nijedan dijamant nisu mogli da izbrišu.

Džoni Stompanato bio je „Adonis podzemlja“, a njihova ljubav završila se tragedijom

Nakon svega što je Lana Tarner već prošla u ljubavnom životu, moglo bi se pomisliti da će nakon turbulentnih brakova konačno postati opreznija u izboru partnera. Međutim, početkom 1957. godine u njen život ušao je muškarac koji će ga zauvek promeniti.

Bio je to Džoni Stompanato, tridesetdvogodišnji muškarac iz sveta organizovanog kriminala i desna ruka ozloglašenog mafijaša Mikija Koena. Bio je naočit, uvek besprekorno obučen i veoma svestan utiska koji ostavlja na ljude. Zbog svog izgleda i elegantnog stila, u tadašnjim medijima dobio je nadimak „Adonis podzemlja“.

Za Lanu, koja je čitavog života bila okružena slavnim i moćnim muškarcima, Stompanatova pojava bila je privlačna. Međutim, iza njegovog uglađenog izgleda krila se nasilna narav.

I upravo je ta kombinacija opasnosti, posesivnosti i strasti bila ono što je Tarnerovu, prema njenim kasnijim rečima, neobično snažno privlačilo.

Znala je da je nasilan, ali nije uspevala da ode

Njihova veza vrlo brzo je postala burna. Stompanato je bio ljubomoran i posesivan, a njihove svađe često su prelazile granice običnih partnerskih nesuglasica.

Lana je, prema sopstvenim navodima, znala kakav je čovek. Znala je da ume da bude nasilan, ali je uprkos tome ostajala uz njega.

U autobiografiji je kasnije priznala:

„Njegova strast me uzbuđivala.“

Ta rečenica možda najbolje opisuje komplikovanu prirodu njihovog odnosa. Za Lanu je ta veza istovremeno bila privlačna i zastrašujuća. Nije uspevala jednostavno da preseče odnos, čak ni kada je postalo jasno da joj on ugrožava mir i sigurnost.

Njihove svađe bile su sve češće, a prema kasnijim svedočenjima, nasilje je postalo deo njihove svakodnevice.

Incident u Londonu pokazao koliko je situacija postala opasna

Jedan od najtežih incidenata dogodio se 1957. godine, kada je Lana boravila u Engleskoj zbog snimanja filma Another Time, Another Place.

Stompanato je došao za njom, a njihov odnos se i tamo pretvorio u sukob.

Prema Laninim kasnijim navodima, tokom jedne svađe pokušao je da je zadavi. Posledice tog incidenta bile su ozbiljne i glumica je zbog svega izostala sa snimanja nekoliko nedelja.

Za ženu koja je tada bila na vrhuncu karijere, ovakav događaj nije predstavljao samo privatnu tragediju već i ozbiljan profesionalni problem. Filmovi su se snimali po strogim rasporedima, a odsustvo glavne glumice moglo je da izazove velike komplikacije.

Ipak, Stompanato se nije zaustavljao.

Šon Koneri ga je izbacio sa seta

Jedna od najpoznatijih epizoda njihove turbulentne veze dogodila se upravo tokom snimanja ovog filma.

Stompanato se pojavio na setu, a prema svedočenjima, bio je naoružan i ponašao se preteće. Navodno je želeo da se suoči sa Lanom i zaplaši ljude oko nje.

Među glumcima se nalazio i tada mladi Šon Koneri, koji će tek kasnije postati svetska zvezda kao prvi filmski Džejms Bond.

Koneri je reagovao fizički. Prema kasnije prepričavanoj verziji događaja, uspeo je da Stompanatu oduzme pištolj i savlada ga, nakon čega je mafijašev saradnik morao da se povuče.

Ovaj incident dodatno je pokazao koliko je Lanina veza postala opasna. Stompanato više nije predstavljao pretnju samo njoj. Njegovo ponašanje počelo je da ugrožava i ljude koji su radili sa njom.

Ipak, Lana je ostajala uz njega.

U proleće 1958. godine Lana Tarner bila je na vrhuncu pažnje javnosti.

Njen film Gradić Pejton doneo joj je nominaciju za Oskara za najbolju glumicu, ali nagradu nije osvojila. Umesto nje, priznanje je pripalo Džoan Vudvord za Tri lica Eve.

Za Lanu je, međutim, ono što se dogodilo nakon ceremonije bilo mnogo važnije od same nagrade.

Vratila se kući, gde je došlo do sukoba sa Stompanatom.

U tom trenutku u kući je bila i njena četrnaestogodišnja ćerka Čeril.

Devojčica je već znala za probleme između majke i njenog ljubavnika. Prema njenom iskazu, plašila se Stompanata i verovala da bi mogao ozbiljno da povredi ili ubije njenu majku.

Te večeri strah je dostigao vrhunac.

Čeril je uzela nož da zaštiti majku

Tokom svađe, Čeril je, prema njenom iskazu, videla da je majka u opasnosti.

U strahu da će Stompanato ubiti Lanu, zgrabila je kuhinjski nož i ubola ga.

Stompanato je zadobio smrtonosnu povredu i srušio se.

Čeril je potom otišla u svoju sobu, dok je Lana pozvala svoju majku Mildred. Baka je na kraju obavestila policiju.

Kada su policajci stigli u kuću, Džoni Stompanato je već bio mrtav.

Vest je gotovo trenutno eksplodirala u američkim medijima.

Jedna od najpoznatijih holivudskih glumica bila je u centru policijske istrage, njen ljubavnik je bio mrtav, a za njegovu smrt bila je odgovorna njena četrnaestogodišnja ćerka.

Amerika je bila šokirana.

Sudnica je postala nova scena Laninog života

Usledila je istraga, a zatim i sudski postupak koji je privukao ogromnu pažnju javnosti.

Novine su danima objavljivale nove detalje. Na površinu su isplivavali odnosi između Lane i Stompanata, njihova pisma i burna prepiska.

Javnost je želela da zna šta se zaista događalo iza vrata Lanine kuće.

Lana je tokom svedočenja govorila o strahu koji je osećala, tvrdeći da je Stompanato bio opsednut njome i da joj je pretio.

Prema njenom iskazu, pretio je da će nauditi njoj, njenoj majci i ćerki ako ga ostavi.

Njeno svedočenje bilo je izuzetno emotivno. Mediji su pratili svaki njen pokret, svaki izraz lica i svaku reč.

Za publiku koja je godinama gledala Lanu Tarner na velikom platnu, prizor je bio gotovo nadrealan: jedna od najglamuroznijih žena Holivuda sada je sedela u sudnici i govorila o nasilju, strahu i čoveku čija je smrt zauvek promenila njenu porodicu.

Život je počeo da liči na njene filmove

Ironija je bila utoliko veća što je Lana upravo u to vreme igrala žene čiji su životi bili ispunjeni dramom.

U filmu „Gradić Pejton“ njena junakinja prolazi kroz dramatične situacije i pojavljuje se u sudnici, dok je sama Tarnerova istovremeno prolazila kroz jednu od najtežih javnih drama svog života.

Granica između njenog filmskog i privatnog sveta kao da je nestajala.

Publika je želela da gleda njene filmove, ali sada više nije mogla da ih posmatra odvojeno od svega što se događalo u njenom privatnom životu.

Posebno snažan utisak ostavlja film „Imitacija života“, u kojem je Lana Tarner igrala glumicu Loru Meredit.

Film govori o majci koja pokušava da izgradi uspešnu karijeru dok njen odnos sa ćerkom trpi zbog njene ambicije.

Upravo ta tema bila je posebno bolna za Tarnerovu.

Njen odnos sa ćerkom Čeril već je bio komplikovan. Lana je bila velika zvezda, stalno zauzeta snimanjima, javnim nastupima i ljubavnim dramama, dok je njena ćerka odrastala uz osećaj da joj majka nije dovoljno dostupna.

Zbog toga su mnogi kasnije primećivali gotovo neverovatnu sličnost između Laninog života i priče koju je igrala na ekranu.

Kao da je film na neki način imitirao njen stvarni život.

Čeril je nakon tragedije ostala uz majku, ali događaj je zauvek obeležio obe.

Za Lanu je to bio trenutak u kojem se sve što je godinama pokušavala da sakrije od javnosti odjednom našlo na naslovnim stranama.

Za Čeril je to bio događaj koji je počeo njen odnos sa javnošću pod najtežim mogućim okolnostima.

Iza glamurozne slike holivudske porodice stajala je priča o nasilju, strahu i detetu koje je verovalo da mora da zaštiti majku.

Iako je nastavila da radi i posle tragedije, slučaj Stompanato ostao je zauvek vezan za njeno ime.

Lana je tokom života pokušavala da govori o svojoj prošlosti, svojim izborima i muškarcima koje je volela. U njenoj biografiji ponavljalo se isto pitanje: zašto je žena koja je mogla da bira između toliko muškaraca toliko često birala one koji su joj nanosili bol?

Odgovor nije bio jednostavan.

Lana Tarner bila je dete koje je rano izgubilo oca, devojka koja je veoma mlada postala zvezda i žena koja je čitavog života tragala za ljubavlju i sigurnošću. Njena potreba za romantikom često je bila jača od opreza.

Ali veza sa Stompanatom pokazala je koliko daleko takva potraga može da odvede.

Iza slike „Adonisa podzemlja“ krio se čovek čija je posesivnost, prema Laninim svedočenjima, postala izvor straha. A iza slike holivudske boginje krila se žena koja je, uprkos slavi, novcu i moći, dugo ostajala zarobljena u odnosu iz kojeg nije uspevala da izađe.

Nakon tragedije koja je zauvek promenila njen život, Lana Tarner pokušavala je da nastavi dalje. Njena ćerka Čeril bila je oslobođena odgovornosti za smrt Džonija Stompanata, a nakon svega što je proživela odlučila je da ode da živi kod bake Mildred.

Za majku i ćerku to je bio početak potpuno novog poglavlja. Njihov odnos bio je opterećen godinama porodičnih problema i traumama koje nijedna od njih nije mogla jednostavno da ostavi iza sebe.

Čeril je kasnije vodila uglavnom povučeniji život i nije krenula majčinim stopama. Nije postala glumica niti je želela da bude deo holivudskog sveta koji je njenu porodicu toliko puta izložio javnosti.

Lana, međutim, još nije odustajala od ljubavi.

Još tri braka, ali nijedan nije potrajao

Posle Stompanata, Tarnerova je ušla u još nekoliko brakova.

Najpre se udala za Frederika Meja, a potom za producenta Roberta Itona, koji je bio 11 godina mlađi od nje. Ni jedan od tih brakova nije joj doneo stabilnost za kojom je tragala.

Poslednji brak sklopila je sa Ronaldom Danteom, hipnotizerom i čovekom koji je u njen život ušao pod obećanjem da bi mogao da joj donese nešto novo.

Umesto toga, prema kasnijim navodima, odnos sa njim pretvorio se u još jedno razočaranje.

Dante je od Lane navodno pozajmio 35.000 dolara za poslovni poduhvat koji nikada nije pokrenut. Problemi su se tu, međutim, navodno samo nastavili, pa je Tarnerova tvrdila i da joj je ukrao nakit vredan oko 100.000 dolara.

Kada je i taj brak propao, Lana je konačno odlučila da prekine obrazac koji je obeležio gotovo čitav njen odrasli život.

Godine 1969. poslednji put se razvela.

I ovog puta nije bilo novog muškarca koji bi čekao iza ugla.

„Svojevoljni celibat“ bio je njen konačan odgovor

Posle poslednjeg razvoda Lana je odlučila da više ne želi brak.

Sama je taj izbor opisala kao „svojevoljni celibat“.

Za ženu koja je sedam puta izgovorila sudbonosno „da“, odluka da više nikada ne stane pred oltar bila je velika promena.

– Htela sam da imam muža i sedmoro dece, ali ispalo je obrnuto – govorila je Lana, osvrćući se na život koji je zamišljala kao mlada žena.

Njene reči otkrivale su koliko je njen život bio drugačiji od onoga što je nekada želela.

Umesto velike porodice i stabilnog braka, dobila je sedam razvoda, bezbroj ljubavnih priča i jednu ćerku.

Ali iz svih tih iskustava izvukla je i jednu važnu lekciju.

– Ranije sam se oslanjala na muškarce, ali u svakoj krizi bili su beskorisni, a ja sam bila jaka. Otvoreno ću reći da nemam nikakve želje ponovo da se udajem – govorila je.

Bio je to možda prvi put da je Lana zaista odlučila da ne traži sigurnost u nekom drugom čoveku.

Umesto ljubavi, utehu je pronašla u veri

Kako je vreme prolazilo, Tarnerova je počela da menja životne prioritete.

Godine 1980. prešla je na katoličanstvo. Vera joj je donela svojevrsni mir koji ranije nije uspevala da pronađe u brakovima i ljubavnim vezama.

U kasnijim godinama bila je bliska sa svojim frizerom, sa kojim je, prema navodima, održavala platonski odnos.

Upravo on joj je pomogao da promeni neke životne navike.

Lana je počela više da vodi računa o ishrani, okrenula se organskim namirnicama i pokušala da ostavi alkohol.

To nije bilo nimalo jednostavno.

Alkohol joj je decenijama pravio društvo

Tarnerova nikada nije krila da je imala ozbiljan problem sa alkoholom.

Njena sklonost ka piću vremenom je postala deo slike koja je pratila njen privatni život, a postoje i brojne anegdote koje pokazuju koliko joj je alkohol bio važan deo svakodnevice.

Jedna od najpoznatijih govori da je jednom, dok je išla na zabavu, iz torbice izvukla malu pljosku i popila gutljaj viskija.

Kada joj je osoba koja ju je pratila rekla da samo sačeka još petnaestak minuta, jer će uskoro stići na zabavu gde će biti dovoljno pića, Lana je navodno odgovorila:

– Ali to je 15 minuta bez alkohola!

Rečenica je duhovita na prvi pogled, ali iza nje se krila ozbiljnija stvarnost.

Za ženu koja je decenijama živela pod pritiskom slave, brojnih veza, skandala i ličnih trauma, alkohol je u jednom periodu očigledno postao način da pobegne od problema.

Kasnije je pokušala da taj obrazac promeni.

Ako je alkohol uspela da ostavi ranije, sa pušenjem je bilo mnogo teže.

Lana je godinama bila strastveni pušač, sve dok joj 1992. godine nije dijagnostikovan rak grla.

Tek tada je definitivno ostavila cigarete. Ali se ubrzo vratila pušenju ponovo.

Bolest je postala poslednja velika borba u njenom životu.

Žena koja je decenijama delovala gotovo nedodirljivo, koja je preživela Holivud, sedam brakova, brojne skandale, nasilne odnose i porodične tragedije, sada je morala da se suoči sa sopstvenom smrtnošću.

Iako je bolest ozbiljno narušila njeno zdravlje, poslednje godine provela je okružena ljudima kojima je verovala.

Nije zaboravila ljude koji su ostali uz nju

Lana je imala ogromno bogatstvo i imovinu čija je vrednost u trenutku njene smrti procenjivana na oko 1,7 miliona dolara.

Ipak, njen testament pokazao je da joj novac na kraju nije bio najvažniji.

Ćerki Čeril ostavila je neke lične predmete i 50.000 dolara.

Veći deo imovine pripao je njenoj dugogodišnjoj sluškinji Karmen Lopez Kruz, ženi koja je decenijama bila uz nju.

Karmen je za Lanu radila čak 45 godina, mnogo duže nego što je trajao bilo koji njen brak.

Bila je uz glumicu u njenim najtežim danima, a tokom bolesti brinula se o njoj i pomagala joj u svakodnevnom životu.

Zbog toga je Lana odlučila da joj ostavi najveći deo svoje imovine.

Taj potez možda najbolje govori o tome šta je na kraju svog života zaista cenila.

Posle sedam brakova, najduže su ostali oni koji nisu tražili ništa od nje

U Laninom životu muškarci su dolazili i odlazili.

Neki su bili slavni, drugi bogati, treći opasni. Neki su joj obećavali ljubav, neki su je povređivali, a neki su od nje tražili novac ili koristili njen status.

Brakovi su trajali godinama ili mesecima, ali nijedan nije uspeo da postane trajno utočište.

Nasuprot tome, ljudi koji su joj bili odani bez velikih obećanja ostali su uz nju decenijama.

Njena ćerka Čeril bila je njena jedina naslednica po krvi, dok je Karmen bila osoba koja joj je ostala odana tokom poslednjih i najtežih godina.

Poslednji dani ostali su obavijeni tajnom

Lana Tarner preminula je 29. juna 1995. godine, u 74. godini.

Bolest sa kojom se borila na kraju je odnela život žene koja je više od pola veka bila deo svetske filmske istorije.

Ipak, čak i njeni poslednji trenuci ostali su obavijeni izvesnom misterijom.

Dugo se nije sa sigurnošću znalo ko je tačno bio uz nju na samrtnoj postelji – njena ćerka Čeril ili odana Karmen Lopez Kruz.

Ta neizvesnost na neki način simbolično zatvara priču o Lani Tarner.

Žena koja je čitavog života bila okružena ljudima, novinarima, obožavaocima, ljubavnicima i filmskim ekipama, na kraju je ostala daleko od reflektora.

Od „holivudske lepotice“ do žene koja je samo želela mir

Lana Tarner je iza sebe ostavila karijeru kakvu je malo ko mogao da ostvari. Bila je velika zvezda, filmska ikona i žena čije je lice decenijama krasilo naslovne strane.

Ali njena privatna priča bila je potpuno drugačija.

Sedam brakova nisu joj donela sigurnost. Slavni ljubavnici nisu joj doneli trajnu sreću. Novac nije mogao da spreči tragedije, a lepota nije mogla da je zaštiti od nasilja, zavisnosti i bolesti.

Tek kada je prestala da traži spas u muškarcima, počela je da gradi život drugačijim putem.

Okrenula se veri, pokušala da promeni navike, ostavila alkohol, a kasnije se suočila i sa teškom bolešću.

Možda je upravo u tome bila najveća ironija njenog života: Lana Tarner je decenijama igrala žene koje sve imaju, dok je privatno neprestano tragala za onim što joj je najviše nedostajalo – mirom.

Na kraju ga nije pronašla u sedam brakova, već u povlačenju od života koji ju je toliko dugo držao pod reflektorima.

 Stil / Newyorker.com