Isidora Bjelica potekla je iz veoma uglede porodice koja je svojevremeno pripadala srpskoj eliti. Naime, njen otac bio je čuveni šahovski velemajstor i novinar Dimitrije Bjelica, dok joj je majka Nevenka Đurović bila profesorka engleskog jezika, inače ćerka akademika Dušana Đurovića.
Sa druge strane, Isidora nije bila samo književnica, pesnikinja, dramaturg i scenaristkinja, već i dama koja je hrabro rušila sve tabu teme. Nikog nije bio pošteđen njenog britkog jezika, pa čak ni najmiliji. Oduvek surovo iskrena, sve svoje emocije je prenosila na papir, stvarajući tako vanvremenska književna dela koja je večno čuvaju od zaborava.
Preminula u stanu svojih roditelja
Književnica je bila je udata za dramaturga Nebojšu Pajkića, sa kojim je dobila dvoje dece. Otkako se ostvarila u ulozi majke, njeni naslednici su joj bili na prvom mestu, a upravo oni su joj bili i najveći vetar u leđa da se lavovski bori sa najgorom zdravstevnom dijagnozom. Iako je verovala u izlečenje, nije izdržala, preminula je, kako su mediji prenosili, u stanu svojih roditelja.
Isidora je često pričala o odnosima sa ocem i majkom. Dimitriju je jednom čestitala rođendan na društvenim mrežama emotivnom porukom u kojoj je, između ostalog, rekla da joj je uvek pokazivao ljubav, za razliku od majke.
– Ceo život patim zbog toga. Ja moju majku beskrajno volim i baš zato me sve to jako boli. Sa njene tačke gledišta verovatno je sve okej, ali ja nisam osoba koja se folira i laže. Ja sam moju dušu izvrnula svima na uvid jer sam pisac. Kako da vas ne boli kad vam majka letuje dok ste na hemioterapiji ili ako vam kaže da ne vredi da se zbog vašeg lečenja proda stan jer je dijagnoza tako loša? Ili kaže vašoj rođaci „ti se brini o Vili kad Dorica umre”, ili kad vam svu dedovinu pokloni rođenom bratu, kao da nema ćerku i unuke, pitala se Isidora, ističući da ju je ceo život mnogo volela i zbog toga sve opraštala.
– Ne znam, ceo život je volim i pokušavam da razumem, ali kad sam i sama postala majka, tad sam shvatila da je ne razumem. Dešava se da neko voli brata više nego rođeno dete, ali ja mislim da ona svega toga nije svesna. U njenom panteonu vrednosti to je normalno i u redu. Ona je divna, čestita, obrazovana žena, ali verovatno sam ja suviše komplikovana ćerka sa kojom nikad nije znala da izađe na kraj. To vam je kao da ceo život govorite različite jezike.
"Hodala bih gola i bosa za samo jedan dan života više moje dece"
Neprestano se trudila da postane bliskija sa majkom, ali joj nije polazilo za rukom.
– Milion puta sam pokušala, radila sam sa desetinom terapeuta, ali nema tu menjanja, stvar je u prihvatanju sa obe strane. Takođe, jako je naporna permanentna tenzija između nje i Nebojše, koja traje od prvog dana, jer pretpostavljam da mog muža nije zamišljala takvog. Prosto, čovek ne može da utiče na ljubav. Njoj je njen brat sve i svja.
Književnica, čije citate možemo čuti na svakom koraku, bila je blagoslovena podrškom brojnh obožavalaca.
– Ja zaista ne bih mogla da ne nazovem rođeno dete koje umire danima. Hodala bih gola i bosa za samo jedan dan života više moje dece. Ali Bog mi je dao na drugoj strani, dao mi je ljubav potpuno nepoznatih ljudi, hiljade njih, ne samo da se danonoćno mole i brinu, nego sam zahvaljujući njihovoj materijalnoj pomoći još živa. To je paradoks života.
Toliko je sve analizirala i samoanalizirala, da je jednog dana sve izgubilo smisao, smatrala je Bjelica.
– Još kao devojčica patila sam što nikad nema vremena za razgovor, čak sam mislila da sam usvojena, ali znate, ljudi kažu „oprosti”. Nije stvar u tome, kad voliš, ti opraštaš samim tim što voliš, ali to ne znači da ne boli. Pre bolesti taj nedostatak podrške razumevala sam kao čeličenje, sve sam morala sama. Neki me osuđuju što o tome uopšte govorim, jer ovde ljudi sve kriju – od porodičnih problema do bolesti. Ali, moja duša plače. Ja ne mogu da glumim zbog komšija i rodbine. Srećna sam što sa Lavom ima lep odnos. Sa Vilom, nažalost, ne. Ne ide joj sa ženskim rodom. Sasvim sam sigurna da sve što je radila – radila je iz najbolje namere. Ne ljutim se, samo patim, mnogo boli – govorila je legendarna Isidora.
Virtuelni testament Isidore Bjelice
Isidora je još za života pisala o toj ideji – da ljudi počnu da ostavljaju svoje želje javno, na društvenim mrežama ili u formi kolumni, kako bi izbegli bespotrebne pravne sporove i nejasnoće. Po njenom mišljenju, iskrena objava volje često je snažnija od bilo kog sudskog dokumenta.
Tako je i njen "virtuelni testament", ostao upamćen kao mešavina šale, životne mudrosti i poslednje poruke dragim ljudima.
Za života, Isidora je prijateljici Zorani Pavić poslala poruku u kojoj joj je, s punim pravom i dozom ironije, poverila ulogu organizatora svoje posmrtne zabave. Tražila je da joj napravi veselu žurku — afterlajf parti — na kojoj će svi biti obučeni u belo, a atmosfera vedra, uz dobru muziku.
"Pošto ne znam jesi li videla onaj moj virtuelni testament... ovlastila bih te da, kad odem, organizuješ odličan 'afterlajf parti', jer ja sam Bjelica, a ne Crnica", stajalo je u poruci.
Ta njena želja zaista je ispoštovana — 40 dana nakon njene smrti, uz saglasnost njene porodice, održana je upravo takva žurka kakvu je priželjkivala. Time su najbliži simbolično zatvorili jedno veliko i duhovno bogato poglavlje.
Svu imovinu ostavila deci
Prema dostupnim informacijama, imovinu je testamentom ostavila svojoj deci – ćerki Vili i sinu Lavu. Suprug, reditelj Nebojša Pajkić, navodno nije bio deo testamenta, što je on sam javno prihvatio, izjavivši da će se sam snaći i da je njoj bilo najvažnije da deca budu zbrinuta.
