Srpska spisateljica Isidora Bjelica, 10. decembra napunila bi 58 godina, da 2020. nije izgubila bitku sa opakom bolešću.
Isidora se lavovski borila sa zdravstvenim problemom, a uprkos pozitivnoj energiji koja je nije izdala do poslednjeg trenutka, nažalost nije bilo pomoći.
Ona je otvoreno govorila o svojoj bolesti pružajući tako podršku svima koji se bore sa istim problemom.
Iako je borba bila teška i iscrpljujuća Bijelica nijdnog trenutka nije gubila nadu a lek je tražila svuda.
Ona je svojevremeno pričala kako je probala čak 150 alternativnih metoda lečenja i da je napravila grešku kada je čudesnu vest da od 70 metastaza više nema nijednu aktivnu dobila zahvaljujući kombinaciji hemioterapije, biološke i imunoterapije.
- Većina mog života je greška, pa je prirodno da pogrešim i oko terapija - prokomentarisala je svojevremeno Isidora za Blic Ženu.
- Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja - rekla je tada Isidora, dodajući da, budući da zvaničnog leka nema, sama je pokušavala da ga pronađe.
- Četiri puta sam bila na ivici smrti i četiri puta se vraćala. Videla sam koliko je čovek glup i malen - istakla je.
Svoju borbu uporedila je tada sa logorom, a najviše ju je razarala neizvesnost koju nosi bolest.
- Od trenutka dijagnoze život je logor. Ne znaš kada će te odvesti na pogubljenje, a svaki novi dan je mučenje. Pojma nemaš šta si kriv i što te muče, a opet veruješ u čudo i nadaš se", kazala je Bjelica i dodala da ljudi sa ovom bolešću li polude, ili se prosvetle, ili odluče da umru jer im je dosta svega. "Kažu ovo nije život… Sve ih razumem, ovo nije za živog čoveka. Molila sam dragog Boga da me snaga i zdrav razum ne izdaju.
Kroz čitavu borbu Isidora je prolazila zahvaljujući veri.
- Da nemam vere, verovatno bih odustala već pri prvim najstrašnijim fizičkim mukama. Mnogo mi znače molitve i reči mog duhovnika jer je on čovek neverovatnog smirenja, a smirenje je sve - govorila je Isidora.
Ljubav sa Pajkićem
"Zaljubila sam se u Nebojšu još na prijemnom ispitu. Izgledao je zaista jako harizmatično i fensi dok je dežurao na našem prijemnom. Dosta mojih prijateljica koje su već bile studentkinje, takođe su bile zaljubljene u njega, i stalno su mi pričale gde Pajkić ide u bioskop, a gde u kafanu.
Pratile su ga. On je bio vrsta nekog fetiš mladog profesora. Ja sam tada planirala da ako ne položim prijemni, odem u Meksiko sa jednom svojom simpatijom, međutim, kada sam videla Pajkića onako artificijelnog kao da je Keri Grant u Hičkokovom filmu “Sever, severozapad” , pomislila sam: "Čekaj, ja moram da položim ovaj prijemni", prvo smo bili prijatelji", ispričala je "Hello" Isidora. Kasnije su jedno drugom slali ljubavna pisma i spisateljica se tog vremena sećala sa velikom ljubavi.
Kako je rekla tada, godišnjice nisu ni slavili jer nikada nisu živeli "po pravilima".
Nebojša o susretu i braku sa Isidorom
"Postoji oko Isidore i mene nekoliko zanimljivih stvari koje smo više puta pominjali. Prvo, mi smo se sreli kad je Isidora bila veoma mala i oboje se sećamo te slike. Ja sam upravo s tim prijateljem koji me je kasnije zvao u njen klub, išao prema Pionirskoj dolini, šetali smo, i tu je bio jedan park u kom je jednoj devojčici pobegla lopta. Ja sam joj je vratio. To je bila Isidora.
Drugi put, opet, bili smo zajedno u avionu koji je padao nad Sarajevom. Nismo se tad poznavali, ali se oboje sećamo te scene, kako pripremaju onu penu tamo gde avion treba da sleti, i toga, čega sam se nedavno setio čitajući o nekim sportistima koji su imali dramu u avionu, da kad postoji strah, nema zvuka. Prvo, dok se opasnost naslućuje, čuje se žamor, ali kad se utvrdi da je ta opasnost stvarna, nastaje tišina. I na kraju, kad su je komunisti proterali iz Sarajeva, Isidora je došla kod nas na prijemni, što sam ja predvideo, a definitivno sam se zaljubio u nju čitajući jedno pismo u „Politici“, u kom je ona pokušavala da se odbrani od cele te stvari", rekao je 2010. za "Blic puls", a zatim dodao:
"Tada mi je moj prijatelj Branko Vuković pokazao to kao neverovatan tekst, a ja sam mu rekao da on to ne može da shvati. „Ja sam otišao iz Bosne zbog toga“, rekao sam mu, „ti ne možeš da shvatiš šta znači mrak.“ Izračunao sam da ona nema izlaza, i to mu rekao, da ta devojka sigurno dolazi kod nas na prijemni. Jer naša katedra za dramaturgiju zaista je bila jedini liberalan punkt u zemlji, zbog nekog razloga to joj je bilo dozvoljeno, dok je filmska režija bila kontraobaveštajna služba. Uglavnom, kad su mi javili da ona dolazi, bio sam fasciniran svojom procenom. Odmah smo se zbližili, bili smo zaista veoma dobri prijatelji, jer sam ja imao taj brak u kom sam još uvek bio zbog deteta. Mislio sam da dete mora da napuni četiri ili pet godina, da ima neka svoja sećanja, svoje biće, a bilo mi je nezgodno da to prepustim samo drugom roditelju".
"Moj treći brak je savršen. Istini za volju, radim mnogo više nego što sam planirao, ali dobro. Mislio sam da neću da radim ništa, pošto imam vrednu i talentovanu ženu, ali stvari u zemlji razvijaju se tako da moram da uzimam previše ovih pratećih obaveza na sebe da bi njen talenat mogao slobodno da se iskazuje i da profitira na sreću cele naše porodice. Uvek sam tvrdio da čovek nije radom postao od majmuna, ali vrlo lako radom može da postane majmun, pa se trudim da ne budem pokazna vežba za tu teoriju", pričao je Nebojša još u ono vreme kada je Isidora bila zdrava i kada je ljubav među njima bila jača nego ikad.
Posle Isidorine smrti, Nebojša se povukao od javnosti, retko daje intervjue, a nedavno je proslavio svoj 74. rođendan u krugu porodice.
