Igor Lazić Niggor zajedno sa Dušanom Nikolićem i Nebojšom Saveljićem Nebom 1994. godine osnovali su crnogorsku grupu "Monteniggers", a njihov čuveni hit "So i tekila" i danas je vrlo popularan. Iako su postojali svega par godina, ostavili su neizbrisiv trag na muzičkoj sceni.
Da život zaista zna da bude nepredvidiv, govori i činjenica da je danas, od svih članova benda, živ jedino Niggor.
Tada mladi momci već godinama su zajedno nastupali, sve dok nisu zvanično oformili Monteniggerse, a prvi veći uspeh ostvarili dve godine kasnije.
Odlazak Dušana
Dušan Nikolić, poznat i kao Duka, tada u ranim dvadesetim, razboleo se od leukemije i zbog lečenja je prestao da nastupa sa grupom.
Ipak, nastavio je da piše tekstove za njihov prvi album "Tajna Marenda", gde su se izdvojile pesme "Ducka diesel " koja je proglašena za Pesmu godine 1996. i "Mala plava" sa kojom su učestvovali na Radijskom festivalu i osvojili srca publike.
Međutim, iste godine Dušan umire u svojoj 25. godini, a Igor i Nebojša snimaju pesmu "Voljeli bi da si tu".
Niggor je u jednom intervjuu ispričao neobičnu situaciju na sahrani Dušana Nikolića.
"Na Duletovoj sahrani ja sam u grob ubacio naš zajednički CD. Napravio sam glupost, ali odakle sam ja to znao. Hteo sam da on sluša taj CD u tom nekom drugom svetu. Ali rekli su mi da ne bi trebalo u grob stavljati stvari od živih ljudi, posebno ne slike. Jedan vidovnjak mi je rekao da smo tada automatski zakopali i sebe i svoje karijere. Onda su se posle dešavale neke čudne stvari, nisam smeo to da mu stavim u grob", ispričao je svojevremeno Niggor.
Nebojšina iznenadna smrt
Čuveni Nebo život je izgubio u 28. godini, u momentu kada je bio jedan od najpopularnijih muzičara na ovim prostorima, a vest o njegovoj pogibiji potresla je region.
Naime, 1999. godine dogodila se teška saobraćajna nezgoda na magistralnom putu Podgorica-Cetinje. Njegov drug je upravljao vozilom,kada je prešao je na suprotnu stranu puta i zbog neprilagođene brzine udario u stenu. Od siline udarca auto se prevrnuo na krov, a zatim i sleteo u jarak.
Osim njega, poginula je i njegova devojka Vanja (20) i drugarica Aleksandra (25), dok je vozač preživeo.
Niggor je u istom intervjuu rekao da je jako čudno što je ceo taj drugi album Montenigersa bio neka vrsta predskazanja.
"Jedino se jedna pesma za sada nije ostvarila. U jednoj pesmi ima deo koji kaže - Vazda sam isti i na nebu i na pisti, i biću takav dok me neko ne počisti. Onda se to Nebojši nije dopalo jer je to on repovao pa je prepravio i onda je bilo - Dok me starost ne počisti. Međutim desilo se da ga je neko drugi počistio", ispričao je Niggor i dodao;
"Rekao je da i na kraju pesme koja se zove "2028" Nebojša ga pita: "Hoćemo li preživeti?", a ja mu odgovaram: "Ne, ne, ti nećeš preživeti". To se obraća kao neki demon. Onda u pesmi "Tako ti je mala moja" koja je parodija "Bijelog dugmeta" kod nas stoji - 'Ej, stani, stani jadan' i čuje se kočenje i lomljava kola. A Nebojšina devojka koja je poginula sa njim u toj saobraćajnoj nesreći govorila je tom liku - Stani jadan, stani ubićeš nas, uspori. Bilo je preživelih koji su to posvedočili. A posebno pesma - 'Voljeli bi da si tu' - koja dobija na značaju tek kad se sve izdešavalo. Stih koji peva Nebojša ide - Srešćemo se na nebu, samo zazviždi, znaćemo da si to ti", ispričao je Lazić.
Kako je saznao da mu je drug poginuo?
Nigor se seća svake sekunde iz te 1999. godine, kada je saznao da je ostao bez najboljeg druga.
- Bio sam kod kuće kada sam saznao... Baš tu noć bili smo u jednoj diskoteci u Bečićima, a sutradan je trebalo da idemo da gledamo trke u Kotoru. Tu noć, negde oko 3 sata izjutra, ja sam polako krenuo kući ka Kotoru, dok su oni ostali da popiju još po jedno piće i da krenu nazad za Podgoricu. Ja sam stigao kući i ujutru negde oko 9 sati čuo sam komšinicu kako priča sa mojom majkom, koja je počela odjednom da kuka na sav glas - pričao je Niggor za "Telegraf" sa knedlom u grlu.
- Odmah sam izleteo i upitao šta se desilo. Komšinica mi je samo rekla: "Čula sam da je Nebojša poginuo". Ostao sam u šoku i zapitao je: "Molim. šta pričaš to?", "Ma, to je nemoguće!". Momentalo sam uzeo telefon i pozvao. Javio mi se jedan naš drug zajednički koji je preusmerio pozive i samo mi je rekao: "Poginuli su svi, i Bato i Vanja i Nebojša..." . U tom trenutku nisam znao šta da radim od šoka, pa sam istrčao i trčao oko zgrade kao lud. Kada sam se malo sabrao pozvao sam prijatelje i otišli smo pravo u Podgoricu - seća se Nigor.
Kako je istakao, i danas je u dobrim odnosima sa članovima Nebojšine porodice.
- I čujem se, i gledamo se, i kontakt sa njegovom sestrom i bratom nikad nije prestao, non- top smo u kontaktu. Oni mene gledaju isto kao Nebojšu, kao člana njihove porodice - priča Nigor o njegovoj porodici.
Smešila im se svetska karijera
Nigor se prisetio i njihovog uspeha, pa je prvi put otkrio da su imali šansu da naprave svetsku karijeru.
- Mi smo tek izdali taj drugi album, u to vreme, a bili smo u vrhu popularnosti i nije nam bilo premca. Međutim, mi smo dobili ponudu da odemo za Kanadu da radimo kao rezident di-džejevi u jednoj diskoteci, ali to nije bila diskoteka kao ove današnje, gastarbajterske. Dobili smo i papire i sve, i planovi su bili da odemo za Kanadu, pa za Ameriku, i Bog sam zna kakva bi naša sudbina bila. Samo se sećam njegove poslednje rečenice te noći koju mi je rekao: "Mačak, idemo za Kanadu, a onda ćemo ko zna gde završiti". To je bila njegova zadnja rečenica, a ja sam ga samo potapšao po ramenu - otkrio je svojevremno Niggor.
