Danas je sinonim za raskošan glas, harizmu i neprolazne hitove, ali put do vrha za Zoricu Brunclik bio je sve samo ne lak. Iza blistave karijere jedne od najvoljenijih pevačica narodne muzike krije se detinjstvo obeleženo siromaštvom, porodičnim lomovima i borbom za osnovne uslove života. Uprkos svemu, uspela je da izgradi ime koje traje decenijama i osvoji srca publike širom Balkana. Njena životna priča svedoči o snazi, upornosti i veri da se i iz najtežih okolnosti može izdići do samog vrha. Malo ko zna kroz šta je sve prošla pre nego što je postala legenda.
Naime, Zorica je rođena 29. juna 1955. u Beogradu. Njen deda, s vojničkim činom oficira, potekao je iz imućne češke porodice koja je do Prvog svetskog rata u Češkoj posedovala fabriku čokolade. Došavši u Beograd, deda Brunclikove oženio se Grkinjom. Iz njihovog braka rodio se Zoričin otac Andrej, koji se kasnije venčao sa Zlatijom. Iz njihovog braka rodili su se Zorica i njena tri mlađa brata. Kada je Brunclikova napunila dve godine, njeni roditelji su se razišli, otac ih je napustio, a deca su ostala da žive sa majkom u teškim životnim okolnostima.
- Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici - rekla je pevačica svojevremeno.
Baba i deda hteli da je usvoje
Kada je odlazila kod oca, sve je imala u izobilju.
- Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu… Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela jer me vraćala u siromaštvo - priznala je Brunclikova i dodala da joj je majka ukinila odlaske kod oca kada je krenula u školu zbog obaveza oko učenja.
-Nije mi bilo jasno zašto sam joj baš ja bila potrebna, kada je imala još dece. Tek kasnije sam shvatila da je moj otac, tako što me je dovodio kod sebe, želeo samo mami da napakosti. Svojim očima sam mogla da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani, jer sam joj nosila doručak koji se sastojao samo od hleba i flaše vode",objašnjava Zorica koja je zamalo usvojena.
- Pošto u očevoj familiji dugo nije bilo dece, njegovi roditelji, koji su bili veoma mladi i insistirali na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala. Kasnije se majka udala po drugi put, kako mi se čini, samo da bi mom ocu stavila do znanja da ne može da dolazi kad god poželi - rekla je pevačica svojevremeno.
Bora Spužić joj je mnogo pomogao na početku karijere
Saveta pevača Bore Spužića je Zorici promenio život iz korena.
- Majka je bila stroga i ponosna, nije nam dozvoljavala da tražimo. Ako smo bili gladni, morali smo da se dovijamo na razne načine ne bi li se najeli kada bismo nekuda išli. Sećam se sreće kada je Bora jednom prilikom svoju ćerku i mene odveo u Beograd, gde nam je obema kupio istu odeću i obuću. Doživotno ću pamtiti reči kojima mi se obratio kao petnaestogodišnjoj devojčici: "Zašto se mučiš, bolje ti je da ideš da pevaš i pomogneš tu svoju sirotinju!" Završila si osmi razred, a ako budeš želela da se školuješ, učini to kada budeš imala novca - otkrila je Zorica.
Od svog prvog zarađenog novca pevanjem je bila kupila toliku količinu hrane koja je jedva stala u dva taksija.
- Otišle smo u najnoviju robnu kuću i za sav novac kupile hranu, pa smo kući došle sa dva prepuna taksija. Namestile smo slavski sto, na koji smo stavile sve što smo donele. Kada sam došla do većih para, napravila sam majci i svom rođenom bratu Ljubivoju kuće - rekla je pevačica jednom prilikom.
Uporedo sa pevanjem po kafanama i restoranima, pevačica je završila kurs ikebane u Aranžerskoj školi na Narodnom univerzitetu „Božidar Adžija”, zatim Ekonomski fakultet u Nišu, te je na kraju studirala i pravo, ali bez okončanja studija.
Dva puta stajala na ludi kamen
Naime, u vanbračnoj zajednici već sa 18 godina dobila je ćerku Mariju. Muškarac sa kojim je dobila prvo dete nije poznat javnosti i ona ne govori o toj temi.
Prvi brak je sklopila sa Zoranom Tutićem, šefom orkestra sa kojim je tada nastupala. Iako brak nije dugo opstao dobili su sina Đorđa, koji danas ima dvoje dece.
Nakon njega udala se za harmonikaša Ljubu Kešelja, sa kojim ima ćerku Miljanu. Jednom prilikom istakla je da se posle njihovog razvoda otac nije previše interesovao za ćerku, što je on demantovao tvrdeći da se čuje sa Miljanom.
"Nisam mogla da ga smislim. Mnogo je bio prepotentan, bio je i mršav za moj ukus. O njemu se pričalo u svim krugovima, a na mene nije obraćao pažnju. Ljubio mi je ruku kao nekoj tetki", ispričala je u jednom intervjuu i otkrila da je ona preduzela prvi korak ka njihovom zbližavanju.
Pevačica je znala da će se udati za njega.
"Bili smo zajedno na koncertu, a moje kolege i ja ga čekamo u kolima da krenemo u hotel. Ustanem da ga potražim i zateknem ga kako sedi na koferu od harmonike, onako zgodan do bola, a oko njega deset lepotica. Pitala sam ih – šta radite vi sa mojim mužem", rekla je ranije Zorica.
Od tog momenta nisu se više odvajali, a kruna njihove ljubavi je ćerka Zlata.
Tito obožavao da je sluša
Započela je pevačku karijeru još kao tinejdžerka, a prvi put je stupila pred publiku sa svega 14 godina. Njena izuzetna vokalna sposobnost i interpretacija brzo su privukli pažnju publike i kritičara. Od tada, Zorica je neprekidno rasla i razvijala se kao pevačica, postajući jedna od najcenjenijih interpretatorki narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije.
- Na nekom od svojih nastupa za Tita, a možda i među prvima, rekao mi je orkestar: "Znaš, pevaš "Obrane su jabuke rumene", "Berem grožđe, biram tamjaniku", "Odakle si, sele", tako nešto, izvorne, te tri tokom dana i to je to". Prvo nisam znala otkud ja tu, ali kažu: "Kabinet predsednika Jugoslavije ovde, šef protokola", mislim umreš ne mestu, to je bilo vreme za umiranje - počela je priču Zorica i objašnjava:
- Sećam se da su bili vinogradi kod Smedereva i ošišana trava, sad je vidim, on je od nas, ti stolovi gde je sedeo, bio je udaljen jedno 20 metara po mojoj proceni, a mi smo bili kao šator natkriveni zbog sunca. Krenula sam da pevam i vidim ga kako, onim crvenim tepihom, ide pravo prema meni. Da smo mogli svi da se povučemo negde, ali bio je zid. Sad zatečeni, ceo taj orkestar, i on prilazi meni i pruža mi ruku da se upoznamo - ispričala je Brunclikova.
Taj susret nikada u životu nije zaboravila i decenijama kasnije seća se svakog detalja.
- Ima li potrebe da kažem da posle tri dana nisam prala ruke? Inače sam levoruka tako da nije bilo potrebe da je koristim. Pozdravili smo se i on mi je rekao: "Da li Vi imate neku svoju pesmu?", kažem: "Da", on: "Nemojte više da mi pevate, koga god dovedu od mladih pevača koji umeju da pevaju, svi mi pevaju "Berem grožđe, biram tamjaniku" i sve neke izvorne. Ako imate, otpevajte mi. Kako se zove pesma?", kažem: "Ne daj da nas rastave" i otpevala sam mu tu pesmu. Ne sećam se ni kako sam otpevala ni kako je bilo. To je bio prvi put kod njega, a bila sam 16 puta i pevala na raznim prigodama, sa raznim gostima, bila sam recimo kada je bila Elizabeta... - rekla je Zorica.
I Titovu nepredvidivost osetila je na svojoj koži.
- E sad, dolazimo u Pulu, imala sam koncert u Pulskoj Areni, tada su bile one velike grupe pevača i samo je došao helikopter koji je zabrundao onde, čak nisam ni naslutila, bila sam u garderobi i rekli su onako vojnički: "Molim Vas, da krenete sa nama. I onda smo odleteli na Brijune. Sećam se te vožnje u tom helikopteru, kad god gledam neki akcioni film kad oni treba da izlete iz helikoptera nešto se drže, oni ih guraju otpozadi, mislila sam da će i oni mene tako da istresu (smeh). To je jedna lepa epizoda u mom životu, u najboljem sećanju imam sve te priče - istakla je.
Brunclikova se prisetila i jedne anegdote sa haljinom koja se dopala i Jovanki Broz, ali u nju, kako joj je rekla, nije mogla da stane.
- Znala sam da ću pevati kod njih, bila je modna revija gde je modna kreatorka baš sve i svašta šila božanstveno i otišla sam da kupim haljinu baš za tu priliku da je imam. Kad sam se pojavila u toj haljini, Jovanka mi je prišla i rekla: "Nisam mogla da stanem u nju". Tada sam bila kao violina, sada sam kao kontrabas. Ona je rekla: "Meni su pokazivali celu tu kolekciju, mnogo mi se dopalo". Imam sliku sa njima, koju Miroljub i ja često gledamo, tada sam bila crnka - zaključila je pevačica.
Život joj visio o koncu
Pre nekoliko meseci slučajno je otkrila veoma ozbiljan zdravstveni problem, te se suočila sa vrlo opasnim posledicama. Zorica je otkirla da je bolovala od divertikuloze debelog creva, te je otovoreno prilača o procesu oporavka i svemu kroz šta je prošla.
- Sada sam dobro, nema razloga da ne budem dobro. Bila je vrlo zeznuta situacija, divertikuloza debelog creva. Ja to nisam doživljavala ozbiljno, ali sam naučila te izraze posle ovoliko meseci u bolnici. Divertikuloza znači upalu debelog creva i izađe balon koji se puni raznim prljavštinama. To se onda zapuši i ako pukne, daleko bilo... Ja sam imala dve faze lečenja - izjavila je pevačica.
Naglasila je i da nije imala izražene simptome, već su redovne analize, koje radi zbog osteoporoze, pokazale odstupanja.
- Ja imam osteoporozu, kosti mi nisu baš kako treba i sada ti ideš dva puta na neku vakcinu, pre toga uradiš analize. Nemanja Damjanov kod koga godinama odlazim na preglede, on je prvog avgusta pogledao moje nalaze i rekao: 'Meni se vaši rezultati ne sviđaju, ja bih da vi to pregledate i snimite', meni je CRP bio 300, 4.000 D-dimer i gvožđe 1...Ništa nisam osećala, ništa - naglasila je Zorica i apelovala na sve ljude da se na vreme pregledaju.
