- Zoran Rankić je preminuo 9. decembra 2019. u 84. godini, a publika ga najviše pamti kao Poparu iz serije 'Srećni ljudi'.
- Glumu je napustio na svoj način, porukom 'Živela sloboda' na ogledalu i skokom kroz prozor iz šminkernice, a kasnije se posvetio pisanju.
Zoran Rankić preminuo je 9. decembra 2019. godine, u 84. godini, nakon duge i teške bolesti. Iako je iza sebe ostavio decenije rada u pozorištu, na filmu i televiziji, široka publika najviše ga pamti kao nezaboravnog Poparu iz serije „Srećni ljudi“.
Kao autoritativni i plahoviti direktor firme, Popara je bio jedan od upečatljivijih likova serije. Njegovo obraćanje ženama sa „gospođice, gospođo“, kao i čuveno „Mmmm, Bebo...“, ostali su deo televizijskog sećanja na devedesete.
Uzbudljiv odlazak urađen na njemu svojstven način
Rankićev glumački put počeo je mnogo pre Popare. Rođen je 1935. godine u Derventi, a glumom je počeo da se bavi još 1951. godine, kada je postao član Narodnog pozorišta u Sarajevu. Tamo je ostao do kraja 1960. godine, da bi potom prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je član bio sve do 1996. godine.
Tokom karijere ostvario je 26 filmskih i televizijskih uloga, a publika ga pamti i po ulozi Nikole Kalabića u seriji „Poslednji čin“, kao i po brojnim pozorišnim ostvarenjima. Bio je prvak Beogradskog dramskog pozorišta, ali se bavio i režijom, dramaturgijom, pisanjem aforizama, poezije i satire.
„Nisam želeo da i meni pred odlazak u penziju pričaju ono: ‘Dragi naš, bio si nam oslonac, zvaćemo te, dao si mnogo za nas…’, a posle te svi zaborave. Da bih sve to izbegao, zaključao sam se u šminkernici, napisao krejonom na ogledalu ‘Živela sloboda’ i iskočio sam kroz prozor. Srećom, ta prostorija je bila u prizemlju. Eto tako sam se oprostio od glume“, ispričao je glumac jednom prilikom za domaće medije.
U poslednjim godinama života Rankić se sve više posvetio drugoj velikoj ljubavi – pisanju.
„Napisao sam i objavio o svom trošku 16 knjiga“, rekao je tada.
Bio je mnogo više od glumca. Bavio se režijom, dramaturgijom, poezijom i aforistikom. Objavio je, između ostalog, zbirke pesama „Aorist“ i „Ekser“, kao i više zbirki aforizama, među njima „Balkanski nervčik“ i „Kod cara u podne“.
Mali broj ljudi ispratilo glumca
Posle decenija provedenih na sceni i pred kamerama, upravo je pisanje postalo jedan od načina na koji je nastavio da stvara.
Kada je preminuo sahranjen je tri dana kasnije na Novom bežanijskom groblju. Prema tadašnjim medijskim izveštajima, na sahranu je došlo oko tridesetak ljudi, među kojima su bili i njegovi kolege Vlasta Velisavljević i Ljiljana Lašić.
„Po svemu ću ga pamtiti. Bio je divan, a i branio me je“, rekao je tada Velisavljević.
Na Rankićevom kovčegu nalazio se venac od belog cveća sa porukom: „Hvala ti za ljubav i mudrost“. Iako je mali broj ljudi na sahrani tada privukao pažnju medija, oni koji su ga poznavali kasnije su govorili da njegova poslednja godina nije bila priča o potpunoj usamljenosti. Prijatelji su ga, prema njihovim svedočenjima, posećivali i brinuli o njemu do kraja.
